Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova u ostavinskom postupku. Žalbom se suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, koji nije instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nade Stamenković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nade Stamenković izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 1383/04 od 28. aprila 2006. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1826/06 od 5. decembra 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 814/07 od 6. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nada Stamenković iz Beograda je 4. avgusta 2009. godine, preko punomoćnika Radeta Subašića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Jagodini P. 1383/04 od 28. aprila 2006. godine, presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 1826/06 od 5. decembra 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 814/07 od 6. novembra 2008. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije i prava nasleđivanja iz člana 59. Ustava.
Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka osporava navedene presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Naime, podnositeljka ustavne žalbe navodi da se osporene presude ''ne zasnivaju na činjenicama, već na manipulacijama prvostepenog sudije, lažnom veštaku i lažnom nalazu veštaka i drugostepene sudije''.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok prema članu 85. stav 1. Zakona ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje samo postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava i sloboda u osporenom pojedinačnom aktu ili radnji.
3. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda označenih ustavnih prava podnositeljke ustavne žalbe. Naime, podnositeljka u obrazloženju ustavne žalbe ukazuje da je sud pogrešno utvrdio činjenice i ocenio izvedene dokaze, iznosi svoju ocenu dokaza, navodeći, bez potkrepljivanja konkretnim argumentima, da su joj nezakonitim i nepoštenim ponašanjem svih postupajućih sudija ''uskraćena dva nesporno pripadajuća svojinska prava: pravo nasleđivanja i pravo svojine''.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Takođe, Ustavni sud nije nadležan da umesto i nakon redovnih sudova vrši ocenu dokaza koji su izvedeni u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, te se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na navodima kojima se ukazuje na povredu određenog ustavnog prava, a sa stanovišta njegove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Kako podnositeljka ustavne žalbe osporava navedene presude isključivo iz razloga zbog kojih se, saglasno odgovarajućim procesnim zakonima, jedino u postupku po predviđenim pravnim sredstvima pred redovnim sudovima može osporavati zakonitost nižestepenih sudskih odluka, to se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih presuda redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti