Povreda prava na pravično suđenje u postupku upisa prava na zemljištu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Vlasnik stana ima zakonsko pravo na upis svojine na zemljištu radi uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, što su upravni organi i Upravni sud proizvoljnom primenom prava propustili da omoguće.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), Lidija Đukić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. Đ . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 202 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. Đ . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 8767/18 od 6. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 8767/18 od 6. decembra 2019. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-3011/2017 od 18. aprila 2018. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. Đ , iz Beograda , preko punomoćnika G. M , advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu, 2 8. januara 2020. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 8767/18 od 6. decembra 2019. godine, zbog povrede prava na imovinu garantovanog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protoko la 1 uz Evropsku konvenciju, koju sud ocenjuje u odnosu na navedene odredbe Ustava .

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnositeljka pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Stari grad pokrenula postupak za ispravk u upisanog nosioca prava na parceli i objektu u odnosu na stanje koje je nastalo upisom rešenja tog organa broj 952-02-10-5009/2008 od 21. jula 2008. godine; da je prvostepeni organi izvršio samo delimičnu ispravku upisa „na delu objekta“, a da drugostepeni organ nije obrazložio „zašto je potvrđeno rešenje i u delu u kome je ostavljena upisana Republika Srbija, korisnik opština Stari grad na objektu“; da je podnositeljka lišena prava svojine na parceli na kojoj se nalazi objekat u kome se nalazi stan koji je u njenom vlasništvu, kao i isključivog prava svojine na tom objektu; da je, po mišljenju podnositeljke, bez osnova stavljena u suvlasničku zajednicu na tom objektu, iako se u njemu nalazi samo jedan stan, koji je u njenoj svojini .

Podnositeljka ustavne žalbe je istakla da opština ne može biti vlasnik zgrade kada nema vlasništvo na etažnim delovima, niti neko može biti vlasnik na etažnom delu i objektu, a da nema vlasnička prava na parceli. Polazeći od toga da sporni objekat ima samo jedan stan, podnositeljka zak ljučuje da njoj, kao vlasnik u posebnog fizičkog dela , pripada pravo svojine na spornom objektu, kao i pravo svojine na parceli na kojoj se objekat nalazi i da je u tome suština njenog zahteva.

U ustavnoj žalbi se, takođe, ističe: da se u konkretnom slučaju ne radi o nepostojanju kontinuiteta između podnositeljke i upisanog prethodnika, već o ispravci g reške koju je, po mišljenju podnositeljke, napravila država, propuštanjem da izvrši upis u vreme kada je kontinuitet isprava postojao; da je podnositeljka pre R . M . podnela zahtev Službi za katastar nepokretnosti Stari grad za upis prava u odnosu na tada upisanu opštinu Stari grad.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su organi uprave i Upravni sud nepravilno i nepravično primenili materijalno pravo i time se nezakonito umešali u njeno pravo na imovinu, te predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i „ukine“ osporeni akt , kao i da joj utvrdi pravo na naknadu troškova postupka pred ovim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt, spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Stari grad broj 952-02-6-1459/2015 i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

3.1. Podnositeljka ustavne žalbe je 12. avgusta 2015. godine podnela Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Stari grad zahtev za upis prava svojine u njenu korist na jednosobnom stanu broj 1 u ulici M . broj …, površine 26 m2, na k.p. broj … KO Stari grad , po osnovu rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu O. 76/15 od 1. aprila 2015. godine , kao i prava svojine na zgradi broj 3, koja se sastoji samo od stana broj 1, po osnovu ugovora o otkupu navedenog stana i aneksa tog ugovora. Zahtevom je tražen i upis prava korišćenja na k.p. broj …, „po osnovu vlasništva na objektu“ koji se nalazi na toj parceli , „jer samo ona kao vlasnik objekta može biti korisnik te parcele“, kao i konverzija prava korišćenja u pravo svojine na toj parceli . Uz zahtev je priložen ugovor o otkupu jednosobnog stana broj 1 u ulici M. broj … u Beogradu, zaključen 23. marta 1999. godine između opštine Stari grad kao prodavca i R. N . (majke podnositeljke ustavne žalbe) kao kupca. U ugovoru je konstatovano da je prodavac po osnovu „rešenja o nacionalizaciji N. broj 1245/59 vanknjižni nosilac prava raspolaganja “ na predmetnom stanu. Uz zahtev je, takođe, priloženo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu O. 76/15 od 1. aprila 2015. godine, kojim je podnositeljka ustavne žalbe oglašena za zakonskog naslednika zaostavštine R. N , koju, između ostalog, čini pravo svojine na jednosobnom stanu broj 1 u prizemlju u ulici M. broj … u Beogradu, površine 26 m2, na k.p. broj … KO Stari grad, kao i „pravo svojine stambenog objekta površine 46m2“ na toj parceli, prema uverenju Sekretarijata za poslove legalizacije objekata od 25. marta 2015. godine o podnetom zahtevu za legalizaciju.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Stari grad broj 952-02-6-1459/2015 od 9. marta 2017. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za upis prava korišćenja na k.p. broj … (tačka 1. dispozitiva), odbijen je kao neosnovan zahtev podnositeljke za upis prava svojine na stanu broj 1 u porodičnoj stambenoj zgradi u ulici M . broj … u Beogradu (tačka 2. dispozitiva) i dozvoljena ispravka upisa na zgradi broj 3 na navedenoj parceli upisanoj kao državna svojina Republike Srbije , korisnik gradska opština Stari grad, tako da ispravan upis glasi: privatna svojina podnositeljke ustavne žalbe , kao zajednička svojina i državna svojina Republike Srbije , korisnik gradska opština Stari grad, kao zajednička svojina. U obrazloženju predmetnog rešenja je navedeno: da je R. M . iz Beograda upisana kao nosilac prava svojine na k.p. broj … KO Stari grad rešenjem te službe broj 952-02-21975/12 od 2. oktobra 2013. godine, na osnovu pravnosnažnog rešenja Odeljenja za opštu upravu, imovinsko-pravne i stambene poslove uprave gradske opštine Stari grad broj 463-2/13 od 24. aprila 2013. godine, u skladu sa odredbom člana 101. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji; da nisu ispunjeni uslovi za upis propisani članom 85. Zakona o državnom premeru i katastru, jer uz zahtev nisu priložene isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica koje podnosi zahtev i upisanog prethodnika , pa je odlučeno kao u tački 1. dispozitiva; da je rešenjem te službe od 13. maja 2015. godine upisana podnositeljka ustavne žalbe kao vlasnik stana broj 1 u prizemlju u ulici M . broj … u Beogradu , pa je odlučeno kao u tački 2. dispozitiva; da je pri izradi rešenja od 13. maja 2015. godine učinjen propust, tako što je izvršen upis samo na posebnom delu objekta, a ne i upis nosioca prava zajedničke svojine na predmetnom objektu, u skladu sa članom 19. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa , pa je odlučeno kao u tački 3. dispozitiva .

Podnositeljka ustavne žalbe je u žalbi izjavljenoj protiv predmetnog rešenja prvostepenog organa istakla da je rešenjem Odeljenja za opštu upravu, imovinsko-pravne i stambene poslove uprave gradske opštine Stari grad broj 463-2/13 od 24. aprila 2013. godine R. M . utvrđeno pravo korišćenja na neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu, na osnovu člana 84. Zakona o planiranju i izgradnji, iako je u zemljišnim knjigama bila upisana zgrada broj 3 u vreme nacionalizacije , što znači da je reč o izgrađenom građevinskom zemljištu. U žalbi je traženo da se “ispravi greška u izvršenom upisu R. M, da se vrati upis prava ko rišćenja Republike Srbije – opština St ari grad sa zajedničkim udelima i naloži prenos prava korišćenja podnositeljke ustavne žalbe na k.p. broj … na tim zajedničkim udelima sa opštine Stari grad, a zatim izvrši konverzija u pravo svojine na predmetnoj parceli u zajedničkim udel ima na podnositeljku“.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-3011/2017 od 18. aprila 2018. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv predmetnog rešenja prvostepenog organa iz razloga navedenih u pobijanom rešenju . Drugostepeni organ je našao da nisu od uticaja navodi žalbe, budući da je za odlučivanje o osnovanosti upisa merodavno stanje katastra nepokretnosti kada je zahtev za upis primljen, a da žalbeni navodi kojima se traži ispravka greške ne mogu biti predmet ocene pred tim organom, jer nisu bili predmet zahteva.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 8767/18 od 6. decembra 2019. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv predmetnog konačnog upravnog akta. Upravni sud je u svemu prihvatio razloge drugostepenog organa, a u vezi sa navodima tužbe koji se odnose na ponavljanje upravnog postupka okončanog rešenjem kojim je R . M . priznato pravo korišćenja na spornoj parceli, ocenio je da nisu od uticaja na drugačiju odluku, a ako navedeno lice u tom postupku izgubi stečeno pravo, podnositeljka može podneti predlog za ponavljanje predmetnog upravnog postupka.

3.2. U uverenju Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Stari grad broj 952-02-58059/2009 od 30. septembra 2009. godine navedeno je: da je prvobitnim premerom snimljen pomoćni objekat na k.p. broj …, koji je 1955. godine „delom srušen, a delom dograđen“ ; da je 1965. godine izvršena prenamena iz pomoćnog u stambeni objekat, koji je 1999. godine postao deo 3 predmetne parcele; da je 2007. godine evidentirana dogradnja objekta broj 3 u površini od 20 m2, bez odobrenja za gradnju.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-10-5009/2008 od 10. marta 2011. godine na k.p. broj …, na kojoj nosilac prava korišćenja, odnosno držalac nije bio utvrđen i na zgradi broj 3, na kojoj vlasnik, odnosno držalac nije bio utvrđen, upisana je državna svojina Republike Srbije, sa pravom korišćenja opštine Stari grad sa udelom 1/1. Istim rešenjem izvršen je upis posebnog dela zgrade broj 3 – jednosobnog stana broj 1 površine 26 m2 i upis prava svojine na tom stanu u korist R . N. U rešenju je navedeno da je doneto po zahtevu R . N, uz koji je priloženo, pored ostalog, rešenje Komisije za nacionalizaciju pri NO Stari grad N. broj 1245/59 od 24. septembra 1959. godine.

4. Odredbama člana 58. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka u ustavnoj žalbi poziva, jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i utvrđuje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih z akona:

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („ Službeni glasnik RS “, br. 72/09…96/15) propisano je : da opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe u katastar nepokretnosti jesu postojanje upisane nepokretnosti, upisanog prethodnika i isprave za upis (član 83. tač. 1), 2) i 3)); da su upisi u katastar nepokretnosti dozvoljeni samo protiv lica koje je u trenutkupodnošenjazahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva ili je predbeleženo kao imalac tog prava - upisani prethodnik (član 85. stav 1.); da se u pis dozvoljava i protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika (član 85. stav 2.); da stranka može jednom u toku postupka proširiti, izmeniti ili precizirati zahtev ako se zasniva na istom pravnom osnovu, kao i dostavljati nove isprave i dokaze, sve do donošenja prvostepene odluke (član 123. stav 7.); da u postupku održavanja katastra nepokretnosti služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima (član 137. stav 1.); da se greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima, mogu ispraviti u roku od deset godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti ili u roku od deset godina od dana početka primene katastra nepokretnosti ( član 137. stav 2.).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72 /09…145/14) pr edviđeno je : da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog zakona, osim kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 105. stav 1.); da se zahtev za upis prava svojine iz stava 1. ovog člana podnosi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra (član 105. stav 2.); da ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta, ako se od preostalog zemljišta može formirati posebna građevinska parcela, raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom (član 105. stav 6.); da se u slučaju kada je na jednoj parceli upisano više sukorisnika, odnosno suvlasnika, a samo jedan od njih je vlasnik objekta izgrađenog na toj parceli, jedinstvo nepokretnosti iz stava 1. ovog člana uspostavlja po sprovedenom postupku parcelacije za katastarsku parcelu na kojoj je sagrađen objekat, dok se ostale parcele formiraju kao katastarske parcele neizgrađenog građevinskog zemljišta (član 106. stav 3) .

Odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“, broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je: da p ravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu, te da na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine (član 19.); da se n a osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom (član 33.) .

Odredbama člana 8. st. 1. i 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59, 24/61 i „Službeni list SFRJ“, broj 32/68) bilo je propisano da z grade, delovi zgrada i građevinska zemljišta, koji su nacionalizovani ovim zakonom, postaju društvena svojina danom stupanja na snagu ovog zakona i da se r ešenjem nadležnog organa donetim u postupku određenom ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, utvrđuje koji su objekti nacionalizovani ovim zakonom.

5. Podnositeljka ustavne žalbe ističe da je nepravilnom i nepravično m primenom odredaba Zakona o državnom premeru i katastru lišena prava svojine na spornoj katastarskoj parceli i da ona mora biti upisana na t oj parceli sa zajedničkim udelom . Podnositeljka, takođe, ističe da je predmetnim zahtevom tražila ispravku upisa u katastru nepokretnosti, ali da je „očigledno da se niko od nadležnih organa nije udubljivao u suštinu“.

Ustavni sud je ocenio da se ovim navodima ustavne žalbe u suštini ukazuje na povredu prava na pravično suđenje, zejemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojim je utvrđeno d a svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Sud ukazuje da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, najpre konstatovao: da predmetnim zahtevom podnositeljke nije tražena ispravka upisa, već upis prava svojine na jednosobnom stanu broj 1 u ulici M . broj … u Beogradu , upis prava svojine na zgradi broj 3, koja se nalazi na k.p. broj … KO Stari grad, kao i upis prava korišćenja na navedenoj parceli, te konverzija tog prava u pravo svojine; da je prvostepeni organ odbio kao neosnovan zahtev za upis prava korišćenja na k.p. broj …, pozivajući se na to da uz zahtev nije dostavljena isprava kojom se dokazuje pravni kontinuitet u smislu odredaba čl. 83. i 85. Zakona o državnom premeru i katastru.

U vezi sa tvrdnjom podnositeljke ustavne žalbe da je „država izvršila pogrešan upis prava u vreme kada je kontinuitet isprava postojao“, Ustavni sud ocenjuje da ovi navodi nemaju ustavnopravnog utemeljenja, budući da je rešenjem prvostepenog organa od 2. oktobra 2013. godine izvršen upis prava svojine na spornoj parceli u korist R . M . na osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa kojim je tom licu utvrđeno pravo korišćenja na toj parceli. Ovaj sud, međutim, konstatuje da je odredbom člana 102. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, koja se primenjivala u periodu od 5. aprila 2011. do 17. decembra 2014. godine, bilo propisano da ako vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen, već jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili neko pravno, odnosno fizičko lice, pre sticanja prava svojine utvrđuje se zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa članom 70. ovog zakona. Iz toga sledi da je u postupku upisa prava svojine pravnog prethodnika podnositeljke ustavne žalbe na spornom stanu trebalo utvrditi zemljište potrebno za redovnu upotrebu objekta, dok je sporna parcela bila u državnoj svojini, a opština Stari grad nosilac prava korišćenja. Ustavni sud je, međutim, ocenio da se ustavnom žalbom neosnovano ukazuje na to da je o predmetnom zahtevu trebalo odlučiti kao o zahtevu za ispravku greške u upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima, budući da iz navedenih odredaba Zakona o državnom premeru i katastru proizlazi da stranka može proširiti, izmeniti ili precizirati zahtev do donošenja prvostepene odluke, a da je predmetni zahtev izmenjen tek u žalbi izjavljenoj protiv te odluke.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud smatra da u postupku koji je okončan osporenim aktom nije bi lo sporno šta je predmet zahteva podnositeljke, već pitanje da li vlasnik posebnog dela objekta ima prava na zemljištu potrebnom za redovnu upotrebu objekta.

Po oceni Ustavnog suda, iz navedenih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji – koje su merodavne za odlučivanje , proizlazi da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, osim kada je pravo svojine stečeno na objektu koji nije izgrađen u skladu sa zakonom. Takav z ahtev se podnosi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, nakon čega se sprovodi postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta. U slučaju kada je samo jedan od suvlasnika parcele vlasnik objekta izgrađenog na toj parceli, jedinstvo nepokretnosti uspostavlja se po sprovedenom postupku parcelacije.

Ustavni sud je konstatovao da su zgrade, delovi zgrada i građevinska zemljišta, koji su nacionalizovani Zakonom o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta postali društvena svojina i da je prvostepeni organ, na osnovu rešenja Komisije za nacionalizaciju pri NO Stari grad N. broj 1245/59 od 24. septembra 1959. godine, upisao Republiku Srbiju kao vlasnika, a opštinu Stari grad u Beogradu kao korisnika k.p. broj … KO Stari grad i zgrade broj 3 izgrađene na toj parceli. Budući da je opština Stari grad u svojstvu „ vanknjižnog nosio ca prava raspolaganja“ na stanu u navedenoj zgradi zaključila 1999. godine ugovor o otkupu spornog stana sa pravnim prethodnikom podnositeljke ustavne žalbe , na osnovu tog ugovora je dozvoljen upis prava svojine na spornom stanu u korist navedenog lica, pre nego što je R. M . upisana kao nosilac prava na spornoj parceli .

Polazeći od toga da je podnositeljka ustavne žalbe na dan podnošenja predmetnog zahteva bila upisana kao vlasnik stana u zgradi koja se nalazi na spornoj parceli, Ustavni sud nalazi da je prvostepeni organ bio dužan da u postupku po tom zahtevu uspostavi jedinstvo nepokretnosti, saglasno odredbama člana 105. i 106. Zakona o planiranju i izgradnji . Po oceni Suda, prvostepeni organ je proizvoljnom primenom odredaba Zakona o državnom premeru i katastru, na štetu podnositeljke, ocenio da u konkretnom slučaju nedostaje isprava kojom se dokazuje pravni kontinuitet između podnositeljke i lica koje je upisano kao vlasnik sporne parcele. Naime, činjenica da je upis prava svojine u korist R . M . izvršen pre podnošenja predmetnog zahteva ne utiče na ostvarivanje prava podnositeljke ustanovljenog zakonom radi postizanja jedinstva nepokretnosti. S obzirom na to da navedeni propust nije otklonjen ni u postupku po žalbi, niti u upravnom sporu koji je okončan osporenim aktom, Ustavni sud je utvrdio da je odlučivanjem o zahtevu za upis prava na k.p. broj … KO Stari grad podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu , odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke .

6. Ustavni sud je , imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda U. 8767/18 od 6. decembra 2019. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-3011/2017 od 18. aprila 2018. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U ustavnoj žalbi se, takođe, ističe da je podnositeljka lišena isključivog prava svojine na objektu broj 3 koji se nalazi na spornoj parceli. Po mišljenju podnositeljke, bez osnova je stavljena u suvlasničku zajednicu na tom objektu, iako se u njemu nalazi samo jedan stan, koji je u njenom vlasništvu.

U vezi sa ovim navod ima ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da „imovina” u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju može biti samo „ postojeća imovina”, uključujući i potraživanja u odnosu na koja lice ima bar „ legitimno očekivanje” da će ih realizovati (presuda Jantner protiv Slovačke, broj 39050/97 , od 4. marta 2003. godine, stav 27). Polazeći od toga da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče upisom u javnu knjigu, a imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe nije bila upisana kao vlasnik zgrade broj 3 na spornoj parceli, Sud je utvrdio da podnositeljka nema imovinu koja se štiti odredbama člana 58. Ustava.

Ispitujući da li je podnositeljka imala „legitimno očekivanje” da će u postupku po predmetnom zahtevu biti upisano pravo svojine na zgradi broj 3 u njenu korist, Sud je konstatovao da je Republika Srbija upisana kao vlasnik navedene zgrade, a gradska opština Stari grad kao nosilac prava korišćenja na osnovu rešenja Komisije za nacionalizaciju pri NO Stari grad N. broj 1245/59 od 24. septembra 1959. godine, te da je pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe sa opštinom Stari grad zaključio ugovor o otkupu stana u toj zgradi. S obzirom na to da podnositeljka – koja je nakon majčine smrti upisana kao vlasnik tog stana, ima pravo zajedničke svojine na zajedničkim delovima zgrade, saglasn o odredbi člana 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, prvostepeni organ je u postupku po predmetnom zahtevu otklonio propust učinjen prilikom donošenja ranijeg rešenja i „dozvolio “ ispravku up isanog nosioca prava na objektu (iako takav zahtev nije podnet , već je to učinjeno po službenoj dužnosti). Međutim, budući da je predmetni ugovor o otkupu stana pravni osnov za sticanje prava svojine na stanu, a da je podnositeljka na osnovu navedenog ugovora tražil a upis prava svojine na „celoj zgradi“ koja je u državnoj svojini, Ustavni sud nalazi da podnositeljka nije imala legitimno očekivanje da će biti udovoljeno njenom zahtevu u navedenom delu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u delu koji se odnosi na upis prava svojine na zgradi broj 3 , zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ( videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 , od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 4 6. tačka 9) i 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u postupku upisa prava na zemljištu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti