Povreda prava na nepristrasan sud zbog učešća prethodno postupajućeg sudije

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na nepristrasan sud jer je u drugostepenom veću kao sudija izvestilac učestvovala sudija koja je u prvom stepenu izvodila dokaze i ranije presuđivala u činjenično i pravno povezanom sporu istih stranaka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14633/2021
18.06.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, dr Bojan Tubić, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. i D. S, oboje iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S. i D. S. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Vranju Gž. 74/21 od 26. jula 2021. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Vranju Gž. 74/21 od 26. jula 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju P. 7/20 od 21. oktobra 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. i D. S, oboje iz Vranja, podneli su Ustavnom sudu, 20. oktobra 2021. godine, preko punomoćnika D. P, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž. 74/21 od 26. jula 2021. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na pravično suđenje i prava na imovinu, utvrđenih, odnosno zajemčenih odredbama člana 21, člana 22. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 3. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je sudija Z. S, kao član veća Višeg suda u Vranju koje je donelo osporeno drugostepeno rešenje, najpre sudila u prvostepenom postupku, kada je izvela dokaz saslušanjem parničnih stranaka; da je time učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka usled nepropisnog sastava suda; da je tužbeni zahtev za zaštitu državine prolaza spornim pasažom odbijen kao neosnovan iako tuženi tokom postupka nisu istakli nijedan prigovor kojim su mogli da ga ospore; da se Viši sud u Vranju nije osvrnuo ni na jedan od ključnih navoda žalbe, već ih je bez posebnog obrazloženja ocenio kao neosnovane.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno drugostepeno rešenje.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 35a Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“ RS, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26) i člana 76. stav 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavnu žalbu dostavio D. K, S. K. i R. K, kao zainteresovanim licima, radi izjašnjenja o navodima podnosilaca i okolnostima od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari.

Imenovani su u podnesku od 10. februara 2026. godine, preko punomoćnika I. S, advokata iz Vranja, pored ostalog, istakli: da sudija Z. S. nije donela odluku koja je bila predmet pobijanja žalbom, a činjenica da je vodila prvostepeni postupak u jednom delu, kada je saslušala stranke, bez uticaja je, imajući u vidu da je nova sudija, koja je donela pobijano prvostepeno rešenje, ponovo izvela dokaz saslušanjem stranaka; da su podnosioci ustavne žalbe, saglasno članu 69. Zakona o parničnom postupku, mogli da podnesu zahtev za izuzeće imenovane sudije u roku od 15 dana od dana prijema spisa u drugostepeni sud, što nisu učinili; da su sudovi pravilno cenili sve izvedene dokaze i utvrdili da kritičnog dana nije bilo smetanja državine, s obzirom na to da su podnosioci ustavne žalbe mogli da prolaze kroz sporni pasaž.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju P. 7/20, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 30. septembra 2016. godine, u svojstvu tužilaca, podneli Osnovnom sudu u Vranju tužbu protiv tuženih D. K, S. K. i R. K, radi smetanja državine prolaza pasažom u ulici (… ) u Vranju, kojim tužioci dolaze do svoje porodične stambene zgrade, a povodom događaja od 2. septembra 2016. godine, kada su tuženi vršili trasport ogrevnog drveta, a tužioci se tome protivili, što je izazvalao određene incidente (šutiranje i lomljenje metalne kapije, razbijanje prekidača, strujnih priključnica i tastera za zvono, udaranje po oluku, sve uz psovke i pretnje) i dolazak policije. Tužbom je predloženo i određivanje privremene mere kojom bi se tuženima zabranilo da prolaze pešice i na drugi način kroz sporni pasaž, a tuženom R. K. i da kroz sporni pasaž ulazi u dvorište tužilaca, kao i da tuženi prestanu da psihički uznemiravaju tužioce pretnjama psovkama i uvredama.

Predmet je zaveden pod brojem P. 3757/16 i dodeljen je u rad sudiji Z. S.

Rešenjem od 4. oktobra 2016. godine delimično je usvojen predlog za određivanje privremene mere. Viši sud u Vranju je rešenjem Gž. 2768/16 od 28. decembra 2016. godine ukinuo ovu odluku i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.

Na prvom ročištu za glavnu raspravu održanom 1. februara 2017. godine, punomoćnik tužilaca je zatražio izuzeće sudije Z. S, uz pismeno obrazloženje dostavljeno pet dana kasnije, u kome je, pored ostalog, navedeno da je imenovana sudija već sudila u parnici između istih stranaka, sa gotovo identičnom činjeničnom i pravnom situacijom, gde je u rešenju P. 1320/14 od 14. decembra 2015. godine zauzela nezakonite pravne stavove, čime se pokazalo da nije osposobljena za pravično i zakonito presuđenje u parnicama za smetanje državine. Pomenutim rešenjem P. 1320/14 od 14. decembra 2015. godine, koje je dostavljeno uz odgovor na tužbu tuženih od 7. novembra 2016. godine, a koje je donela sudija Z. S, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev istih tužilaca za smetanje državine od strane istih tuženih (izuzev S. K.), povodom istog spornog pasaža, a u vezi sa događajima od 1. juna 2014. godine, kada su tuženi izvodili radove na rušenju pregradnog zida, bacajući šut u sporni pasaž, uz skidanje metalnih kapija, zbog čega je pristup do kuće tužilaca ostao potpuno otvoren prema ulici.

Predsednik Osnovnog suda u Vranju je rešenjem od 13. februara 2017. godine odbio zahtev tužilaca za izuzeće sudije Z. S, konstatujući da on ne sadrži zakonske razloge zbog kojih sudija može biti izuzet od postupanja, niti okolnosti koje ukazuju na pristrasnost postupajućeg sudije. U obrazloženju ovog rešenja je citirano izjašnjenje imenovane sudije, koja je navela da su tužioci mogli odmah nakon podnošenja tužbe da zatraže njeno izuzeće, jer im je ishod u predmetu P. 1320/14 već bio poznat, ali da se izuzeću ne protivi.

Na ročištu održanom 20. jula 2017. godine, sudija Z. S. je izvela dokaz saslušanjem svih stranaka, a potom zakazala uviđaj suda za 2. oktobar 2017. godine.

Bez formalne odluke u spisima, predmetom je zadužena sudija V. C, koja je obavila navedeni uviđaj. Nakon još četiri ročišta za glavnu raspravu, na kojima je saslušano četiri svedoka, kao i sve stranke u postupku, glavna rasprava je zaključena.

Rešenjem Osnovnog suda u Vranju P. 3757/16 od 25. jula 2018. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca.

Postupajući po žalbi tužilaca, Viši sud u Vranju je rešenjem Gž. 4242/18 od 14. novembra 2019. godine ukinuo navedeno prvostepeno rešenje, sa obrazloženjem da je nejasno da li se, u konkretnom slučaju, radi o tužbi za smetanje državine ili o tužbi za uznemiravanje prava svojine, budući da nije označeno vreme, mesto i način na koji su tuženi smetali tužioce u državini spornog pasaža.

Predmet je u ponovnom postupku zaveden pod brojem P. 7/20. Tužioci su podneskom od 23. februara 2020. godine uredili tužbu, saglasno zaključcima drugostepenog suda, istakavši i alternativni tužbeni zahtev za zaštitu od uznemiravanja prava svojine, koji je usmeren isključivo ka tuženom R. K. Nakon dva ročišta za glavnu raspravu i ponovnog saslušanja stranaka, glavna rasprava je zaključena.

Presudom Osnovnog suda u Vranju P. 7/20 od 21. oktobra 2020. godine odbijeni su kao neosnovani kako glavni, tako i alternativni tužbeni zahtev tužilaca.

Postupajući po žalbi tužilaca, Apelacioni sud u Nišu se rešenjem Gž. 10/23 od 14. januara 2021. godine oglasio stvarno nenadležnim, te je predmet dostavljen Višem sudu u Vranju, kao stvarno i mesno nadležnom drugostepenom sudu.

Veće Višeg suda u Vranju, u sastavu sudija M. R, predsednik veća, i sudije Z. S. i N. Č, članovi veća, donelo je osporeno rešenje Gž. 74/21 od 26. jula 2021. godine, kojim je potvrđena pobijana prvostepena presuda u delu odluke o glavnom tužbenom zahtevu i troškovima postupka, dok je u delu odluke o alternativnom tužbenom zahtevu ista ukinuta i tužba tužilaca je odbačena kao nedozvoljena, sa obrazloženjem da se u parnici zbog smetanja državine, u kojoj se po hitnom postupku odlučuje rešenjem, ne može isticati tužbeni zahtev za zaštitu od uznemiravanja prava svojine, o kome se odlučuje presudom.

Prema podacima dostupnim na sajtu Portal pravosuđa Srbije, Z. S. bila je određena za sudiju izvestioca u predmetu Gž. 74/21.

O posebnoj reviziji tužilaca od 20. oktobra 2021. godine, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio da odlučuje, te je revizija odbačena kao nedozvoljena rešenjem Rev. 8078/21 od 16. novembra 2022. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, propisano je: da je sudija dužan da se uzdrži od suđenja ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (član 66.); da sudija ne može da vrši sudijsku dužnost (isključenje), pored ostalog, ako je u istom predmetu učestvovao u postupku medijacije ili u zaključenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat, da sudija može da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzeće) (član 67. stav 1. tačka 6) i stav 2.); da ako sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzeće, zastaće sa postupkom i odmah će o tome da obavesti stranke i predsednika suda koji će da odluči o izuzeću, a do donošenja rešenja predsednika suda, sudija može da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja (član 68. stav 2.); da isključenje i izuzeće mogu da traže i stranke, da zahtev za isključenje sudije koji odlučuje po pravnom leku, stranka može da podnese do donošenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzeće u roku od 15 dana od dana prijema spisa u sud višeg stepena (član 69. st. 1. i 3.).

Odredbama člana 194. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15 - ispravka, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18, 78/18, 43/19 i 93/19), u okviru Glave XV, pod nazivom „Rad u veću drugostepenih sudova“, propisano je: da sudija izvestilac izrađuje pisani referat u složenijim predmetima, dok nacrt odluke izrađuje na zahtev članova veća i dostavlja pre održavanja sednice veća radi pripreme za sednicu, a u drugim predmetima na zahtev predsednika veća (stav 1.); da veće može odrediti da pored sudije izvestioca u pripremi referata učestvuje i drugi član veća (stav 2.).

5. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od utvrđenih činjenica konkretnog slučaja i ustavnopravnih razloga, konstatovao da podnosioci povredu ovog prava ističu i zbog sumnje u nepristrasnost člana veća drugostepenog suda, koja je sudila na početku prvostepenog postupka, u kom svojstvu je izvela dokaz saslušanjem stranaka.

Pravo na nepristrasan sud, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), koju prihvata i Ustavni sud, podrazumeva odsustvo predrasuda ili unapred utvrđenog stava prema strankama, pri čemu se postojanje nepristrasnosti ceni primenom subjektivnog i objektivnog testa (videti presudu Piersack protiv Belgije, broj predstavke 8692/79, od 1. oktobra 1982. godine, stav 30.). Testom subjektivne nepristrasnosti ispituje se ponašanje konkretnog sudije, odnosno, postojanje ličnih predrasuda sudije koji je postupao/odlučivao u određenom predmetu, pri čemu se subjektivna nepristrasnost pretpostavlja sve dok se ne ponudi dokaz o suprotnom (videti presude Velikog veća Kyprianou protiv Kipra, broj predstavke 73797/01, od 15. decembra 2005. godine, st. 118. i 119. i Micallef protiv Malte, broj predstavke 17056/06, od 15. oktobra 2009. godine, st. 93. i 94.). Kao vrstu dokaza, ESLjP je u svojoj praksi, primera radi, zahtevao da se utvrdi da li je postupajući sudija pokazao neprijateljstvo ili zlu nameru iz ličnih razloga (videti presudu De Cubber protiv Belgije, broj predstavke 9186/80, od 26 oktobra 1984. godine, stav 25.). Testom objektivne nepristrasnosti se utvrđuje da li je sud pružio dovoljne garancije za isključenje opravdane sumnje u njegovu nepristrasnost (videti presude Fey protiv Austrije, broj predstavke 14396/88, od 24. februara 1993. godine, stav 30. i Wettstein protiv Švajcarske od 21. decembra 2000. godine, broj predstavke 33958/96, stav 42.). Kroz test objektivne nepristrasnosti mora se utvrditi da li, nezavisno od ponašanja određenog sudije, postoje činjenice koje mogu dovesti u sumnju nepristrasnost suda, pri čemu mišljenje podnosioca jeste važno, ali ne i odlučujuće. Ono što je bitno jeste da li se sumnja podnosioca može smatrati objektivno opravdanom (videti pomenutu presudu Wettstein protiv Švajcarske, stav 44.).

Kako podnosioci ustavne žalbe nisu doveli u pitanje subjektivnu nepristrasnost sudije Z. S, već su osporili sastav veća Višeg suda u Vranju, iz razloga što je imenovana sudija bila jedan od članova žalbenog veća, a prethodno je bila postupajući sudija u određenoj fazi prvostepenog postupka, Ustavni sud je osnovanost navoda ustavne žalbe ispitivao primenom objektivnog testa.

Polazeći od relevantnih odredaba Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud konstatuje da činjenica da je imenovana sudija postupala u određenoj fazi prvostepenog postupka nije bila razlog za njeno isključenje iz postupka odlučivanja o žalbi podnosilaca, ali da je to svakako okolnost koja je mogla dovesti u sumnju njenu nepristrasnost. Kao što je već izneto, u takvom slučaju se ocena postojanja razloga za izuzeće vrši prema objektivnim merilima, pri čemu mišljenje podnosioca jeste važno, ali ne i odlučujuće. Bitno je samo da li se sumnja podnosioca može smatrati objektivno opravdanom.

Po nalaženju Ustavnog suda, okolnost da je sudija Z. S. sudila na početku prvostepenog postupka, u kom svojstvu je izvela dokaz saslušanjem stranaka, ali nijednom nije presudila, ne upućuje, sama po sebi, na zaključak da je imala formiran stav o tužbenom zahtevu podnosilaca ustavne žalbe pre nego što je presuda Osnovnog suda u Vranju P. 7/20 od 21. oktobra 2020. godine postala predmet ispitivanja pred većem Višeg suda u Vranju u čijem radu je ona učestvovala.

Međutim, Ustavni sud ističe da je u presudi ESLjP Golubović protiv Hrvatske, broj predstavke 43947/10, od 27. novembra 2012. godine (stav 57.), okolnost da je jedan te isti sudija u dva odvojena, ali činjenično i pravno povezana postupka, prvo učestvovao u donošenju prvostepene presude koja je bila ukinuta, a zatim u drugom postupku u donošenju drugostepene presude, bila dovoljna da taj sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje. ESLjP je ocenio da je bez uticaja okolnost da sudija nije učestvovao u donošenju odluke pobijane žalbom, budući da je već imao oblikovan stav o osnovanosti zahteva. Prema tome, ukoliko okolnosti konkretnog slučaja čine u dovoljnoj meri verovatnim da je sudija žalbenog veća imao formiran stav o meritumu određenog spora pre nego što je odluka suda prvog stepena postala predmet odlučivanja tog veća u postupku po žalbi, Ustavni sud zaključuje da se može govoriti o povredi prava na nepristrasan sud, kao jedne od garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Primenjujući napred izneto na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da je Z. S, kao sudija Osnovnog suda u Vranju, donela rešenje P. 1320/14 od 14. decembra 2015. godine kojim je odbila kao neosnovan tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe za smetanje državine od strane istih tuženih (izuzev S. K.), povodom istog spornog pasaža, gde su povod za tužbu bili događaji nastali oko izvođenja radova na rušenju pregradnog zida. Kako su u konkretnom slučaju povod za tužbu bili događaji oko prevoza ogrevnog drveta kroz isti pasaž, Ustavni sud smatra da je nesumnjivo reč o dva činjenično i pravno povezana predmeta, pa sledi da je sudija Z. S. imala oblikovan stav o meritumu konkretnog spora, što je bilo dovoljno da se na strani podnosilaca ustavne žalbe pojave objektivni razlozi za sumnju u nepristrasnost drugostepenog suda u pogledu njegovog sastava, posebno ako se uzme u obzir da je imenovana sudija predmetom u drugostepenom postupku bila zadužena i kao sudija izvestilac, koji suštinski generiše ishod postupka po pravnom leku. U tom kontekstu, treba dodati i napred iznetu činjenicu da je kao sudija u prvom stepenu Z. S. izvela dokaz saslušanjem stranaka, jer će se kasnije ispostaviti da su iskazi stranaka bili od dominantnog uticaja za donošenje odluke u predmetnoj pravnoj stvari. Naime, sudija koja je zamenila Z. S. obavila je saslušanje stranaka i u ponovnom prvostepenom postupku, što je bila jedina dokazna radnja u toj fazi postupka.

Takođe, Ustavni sud ima u vidu i da su podnosioci ustavne žalbe tokom prvostepenog postupka, kada je u njemu još uvek postupala sudija Z. S, zatražili njeno izuzeće upravo zbog postupanja i odlučivanja u predmetu P. 1320/14. Zahtev je odbijen kao neosnovan, a o njemu se prethodno izjasnila imenovana sudija, iz čega sledi da je sa iznetim navodima bila upoznata. Kako je sudija Z. S. u drugostepenom postupku bila predmetom zadužena i kao sudija izvestilac, imala je, po mišljenju Ustavnog suda, mogućnost da o svemu navedenom obavesti predsednika suda koji bi odlučio o njenom izuzeću. Stoga je bez uticaja tvrdnja zainteresovanih lica da su izuzeće najpre bili dužni da zatraže podnosioci ustavne žalbe.

Sledom svega izloženog, Sud je zaključio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na nepristrasan sud, kao element prava na pravično suđenje, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su posledice učinjene povrede prava na pravično suđenje takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Vranju i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju P. 7/20 od 21. oktobra 2020. godine, pa je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao tvrdnje o ostalim povredama koje su istaknute u ustavnoj žalbi, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na nepristrasan sud, kao element prava na pravično suđenje i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Povreda prava na nepristrasan sud zbog učešća prethodno postupajućeg sudije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti