Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Propust nadležnog suda da u dugotrajnom stečajnom postupku nad preduzećem sa društvenim kapitalom namiri potraživanja podnosioca iz radnog odnosa predstavlja povredu Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14641/2018
04.04.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. P . iz M . kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. P . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10 povređeno pravo podnosioca ustavn e žalb e na imovinu , zajemčeno odredb om člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. P . iz M . kod Čačka izjavio je Ustavnom sudu, 1. jula 2013. godine, preko punomoćnika J. B , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava , u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10. Formiran je predmet pod brojem Už-5296/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku ustupio na nadležnost Privrednom apelacionom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 709/14 od 29. decembra 2014. godine, kojim je odlučeno o zahtevu ovde podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku, spisi predmeta su vraćeni Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu, pa je predmet u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-14641/2018.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prav na sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvid om u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je prijavio svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Čačku od 16. septembra 2004. godine nad stečajnim dužnikom DP „H.“ iz Čačka. Podnosilac nije namirio svoje potraživanj e koje mu je utvrđeno u tom stečajnom postupku.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 709/14 od 29. decembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe i utvrđeno je da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim su dom u Čačku u predmetu St. 7/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno mu je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banka Srbije na dan isplate , koji će se isplatiti na teret budžetskih sredstava Republike Srbije predviđenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke delimično je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača da mu se utvrdi pravo na primerenu naknadu u iznosu od 8.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate ; u stavu petom izreke odbačen je zahtev u delu u kome je predlagač tražio da mu se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u iznosu od 1.152.413,44 dinara sa pripadajućom zateznom kamatom; u stavu šestom izreke utvrđeni su troškovi predlagača u iznosu od 30.000 dinara.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 709/14 od 28. septembra 2018. godine ukinuta je klauzula pravnosnažnosti rešenja tog suda R4 St. 709/14 od 29. decembra 2014. godine izdata 24. januara 2015. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je uvidom u spise tog predmeta utvrđeno da je rešenje dostavljeno advokatu Z. M. iz Čačka, koji nije punomoćnik, te da je nakon dostavljanja izdata klauzula pravnosnažnosti, te kako je učinjena greška prilikom dostavljanja , to je klauzula ukinuta.

Postupajući po žalbi predlagača, Privredni apelacioni sud je rešenjem R4 St. 709/14 od 29. oktobra 2018. godine u stavu prvom izreke usvoj io žalb u i ukinuo rešenje tog suda R4 St. 709/14 od 29. decembra 2014. godine u stavu petom izreke , dok je u stavu drugom izreke konstatovano da će se po pravnosnažnosti tog rešenja, spisi predmeta dostaviti Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava. U obrazloženj u istog rešenja je navedeno da je taj sud u stavu petom izreke prekoračio svoju nadležnost, jer je Ustavni sud nadležan za odlučivanje o povredi prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da namiri potraživanja podnosioca ustavne žalbe nastala iz radnog odnosa, u stečajnom postupku, a protiv dužnika koji ima pretežan društveni/državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji mu nije isplaćen (videti , pored drugih, odluke Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine, Už-8282/2015 od 2. marta 2017. godine i Už-7782/2016 od 6. jula 2017. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privredn im sud om u Čačku u predmetu St. 7/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranic u Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti