Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom državinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu jednog podnosioca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u sporu zbog smetanja poseda koji traje preko 18 godina. Utvrđena je odgovornost suda zbog dugih perioda neaktivnosti, dok je žalba ostalih odbijena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1465/2010
12.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubomira Opšića, Jelene Opšić, Davida Opšića, Draška Opšića, Dunje Opšić i Darie Opšić , svi iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubomira Opšića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu P. 701/12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1 . okončao u najkraćem roku.

3. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jelene Opšić, Davida Opšića, Draška Opšića, Dunje Opšić i Darie Opšić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku iz tačk e 1. izreke.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubomir Opšić i Jelena Opšić, kao i David Opšić, Draško O pšić, Dunja Opšić i Daria Opšić , čiji je zakonski zastupnik otac Ljubomir Opšić, svi iz Beograda su 8. marta 2010. godine , podneli Us tavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede načela i prava zajemčenih odredbama čl. 22 , 25, 58. i 86 . Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku navedenom u tački 1. izreke, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe tvrde da im j e u osporenom parničnom sporu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, buduć i da je taj postupak pokrenut 1994. godine i da još nije okončan . Takođe smatra ju da su mu na taj način povređena i ostala označena ustavna prava. Podnosioci predlažu da Ustavni sud u svoji ustavnu žalbu, kao i da im odredi naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu P. 701/12, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe Ljubomir Opšića je 4. avgusta 1994. godine kao tužilac podneo tužbu Opštinskom sudu u Šidu protiv tuženih R.V i M.S., zbog smetanja poseda. Povodom navedene tužbe pred Opštinskim sudom u Šidu formiran je predmet broj P. 185/94, a pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - S udska jedinica u Šidu broj P. 955/10 (sadašnji broj P. 701/12).

Podnosilac ustavne žalbe Ljubomir Opšić, Jelena Opšić, ovde podnositeljka ustavne žalbe i M.O. su 25. maja 2001. godine, kao tužioci podneli tužbu, sa predlogom izricanja privremene mere , protiv više tuženih lica, takođe zbog smetanja poseda koji se tiče iste nepokretnosti kao i prethodno navedena tužba. Povodom novopodnete tužbe pred Opštinskim sudom u Šidu formiran je predmet broj P. 230/01. Na ročištu održanom 25. jula 2002. godine prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je spise predmeta tog suda P. 230/01 pripojio spisima prvog navedenog predmeta, radi jedinstvenog vođenja postupka i odlučivanja. U postupku koji se vodio u predmetu P. 230/01, do donošenja navedenog rešenja o spajanju , zakazana su dva ročišta za glavnu raspravu, i to za 25. jun 2001. godine koje nije održano i za 6. jun 2002. godine koje je održano.

Podneskom od 12. maja 2009. godine tužilac Ljubomir Opšić je ka o zakonski zastupnik za tužioce u predmetnom sporu označio i svoju maloletnu decu Davida Opšića, Draška Opšića, Dunju Opšić i Dariu Opšić.

U sprovedenom prvostepenom postupku do donošenja rešenja Opštinskog suda u Šidu P. 185/94 od 20. februara 199 5. godine, zakazano je ukupno tri ročišta za glavnu raspravu koja su održana i na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i dva svedoka. Posle izjavljivanja žal be tužioca Ljubomira Opšića i tuženih na ovo prvostepeno rešenje dana 3. maja 1995. godine, prvostepeni sud je doneo rešenje P. 185/94 od 15. maja 1995. godine kojim je ponovo otvorio glavnu raspravu radi izvođenja novih dokaza, nakon čega je zakazao još sedam ročišta za glavnu raspravu od kojih su dva održana. Ostalih pet ročišta nije održano, od kojih dva zbog nedolaska uredno pozvanog tužioca. Prvostepeni sud je spise predmeta radi odlučivanja po izjavljenim žalbama parničnih stranaka dostavio drugostepenom sudu dana 3. oktobra 1996. godine.

Postupajući po žalbama parničnih stranaka, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je doneo rešenje Gž. 1142/96 od 21. maja 1998. godine , kojim je delimično usvojio žalbu tužioca i ukinuo rešenje Opštinskog suda u Šidu P. 185/94 od 20. februara 1995. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponov ni postupak i odlučivanje, dok je žalbu tuženih odbio kao neosnovanu.

U ponovnom postupku zakazano je ukupno 19 ročišta za glavnu raspravu od kojih je šest održano ( 2. oktobra 1998. godine, 27. jula 2002. godine, 9. juna 2003. godine, 23. marta 2009. godine, 4. aprila 2010. godine i 20. juna 2012. godine). Ostalih 13 ročišta nije održano ( 12. januara 2005. godine, 13. juna 2007. godine, 4. jula 2007. godine, 22. juna 2009. godine, 14. septembra 2009. godine, 2. novembra 2009. godine, 10. marta 2010. godine, 31. marta 2010. godine, 12. maja 2010. godine, 18. avgusta 2010. godine, 5. oktobra 2011. godine, 30. novembra 2011. godine i 8. februara 2012. godine), od kojih sedam zbog nedolaska tužioca Ljubomira Opšića iako je bio uredno pozvan.

Rešenjem Opštinskog suda u Šidu P. 282/98 od 6. jula 2007. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari. Ovo prvostepeno rešenje je ukinuto rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 2287/07 od 18. aprila 2008. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na dalji postupak. Spisi predmeta su dostavljeni prvostepenom sudu dana 18. maja 2008. godine.

Podneskom od 30. septembra 2009. godine Ministarstva unutrašnjih poslova, PU u Sremskoj Mitrovici, PS u Šidu , obavešteno je Opštinsko javno pravobranilaštvo u Šidu da se Ljubomir Opšić odjavio iz Šida za Novi Beograd 19. jula 1983. godine, dok se Jelena Opšić odjavila iz Šida za Novi Beograd 18. decembra 1981. godine. Podneskom od 22. aprila 2010. godine Ministarstva unutrašnjih poslova, PU za Grad Beograd obavešten je Osnovni suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu da Jelena Opšić nije zatečena na adresi gde ima prijavljeno prebivalište, a da se prema izjavi komšije imenovana odselila pre 20 godina na njemu nepoznatu adresu. Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu donet im na ročištu od 12. maja 2011. godine taj sud je više puta naložio da se Jelena Opšić pozove putem oglasne table tog suda , i to: na ročište zakazano za 18. avgust 2010. godine ; na ročište zakazano za 5. oktobar 2011. godine; na ročište zakazano za 30. novembra 2011. godine; na ročište zakazano za 8. februara 2012. godine; na ročište zakazano za 4. april 2012. godine. Podnositeljka ustavne žalbe se nije odazvala pozivu na navedena ročišta.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu P. 955/10 od 18. avgusta 2010. godine utvrđeno je da su tužioci povukli tužbu protiv tuženih u ovoj pravnoj stvari. Protiv navede nog rešenja tužioci su izjavili žalbu 10. novembra 2010. godine. U vezi navedene žalbe Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 261/11 od 18. maja 2011. godine spise predmeta vratio prvostepenom sudu radi postupanja po žalbi, kao po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje. Nakon čega su spisi predmeta dostavljeni prvostepenom sudu dana 23. maja 2011. godine. Na ročištu održanom 4. aprila 2012. godine prvostepeni sud je doneo rešenje kojim se usvaja predlog za vraćanje u pređašnje stanje, te je rešenje tog suda P. 955/10 od 18. avgusta 2010. godine stavljeno van snage.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu P. 701/12 od 20. juna 2012. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi povreda smetanja poseda u pogledu puštanja glasne muzike, te je odbijen i predlog tužilaca za izdavanje privremene mere. Protiv ovog rešenja tužioci su izjavili žalbu 12. jula 2012. godine.

U periodu od septembra 2009. godine do 2012. godine prvostepeni sud je u više navrata zamolnim putem preko Ministarstva unutrašnjih poslova, SUP Zemun, dostavljao pozive tužiocu Ljubomiru Opšiću .

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od znač aja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Ustavom je utvrđeno: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da je fizički i psihički integritet je nepovrediv, te da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.) ; da se svakome jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.); da se jemči privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, te da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (član 86. stav 1.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parnič nog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja stranka ma pripadaju u postupku (član 10.); da pri određivanju rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja poseda sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 440.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) je bilo propisano : da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice (član 7. stav 1.); da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da k ad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okončava promene adresu, dužni su da o tome odmah obaveste sud, a ako oni to ne učine, sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda, pri tom se dostavljanje smatra izvršenim po proteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda (član 139. st. 1. do 3.); da kad je u toku parnice dostavljanje pismena bilo bezuspešno dostavljanje će se izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu, a dostavljanje se smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda (član 140.); da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447); da će se r aspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiti samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg st anja državine i nastalog smetanja, a da je isključeno pretresanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete , kao i da će odluku o zahtevu sud doneti u roku do 90 dana (član 448.).

5. U vezi navoda podnosilaca ustavne žalbe da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut 4. avgusta 1994. godine podnošenjem tužbe podnosioca ustavne žalbe Ljubomira Opšića, Opštinskom sudu u Šidu i da još nije pravnosnažno okončan.

Navedeno trajanje postupka od preko 18 godina, samo po sebi, ukazuje da sudski postupak nije okončan u razumnom roku. Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja tokom postupka treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca ustavne žalbe. Od uticaja ovih činilaca zavisi i ocena da li je konkretni postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima je sud trebalo da se izjašnjava. U prilog navedenom ukazuje i dokazni postupak koji je sproveden samo saslušanjem parničnih stranaka i dva svedoka i uvidom u odgovarajuću dokumentaciju.

Prema oceni Ustavnog suda, podnosilac Ljubomir Opšić je u izvesnoj meri i sam doprineo dužini predmetnog parničnog postupka. Tako čak devet ročišta nije održano iz razloga koji se mogu prepisati odgovornosti podnosi oca, čime je značajno produženo trajanje to g postupka. Ustavni sud je zaključio da predmet spora nije od velikog značaja za podnosioca, jer je podnosilac podneo državinsku tužbu, pored ostalog, zbog smetanja poseda usled buke , a da pri tom ne živi na adresi gde se nalazi nepokretnost u vezi koje je tražio državinsku zaštitu.

Ustavni sud je ocenio da je dugom trajanju postupka doprinelo i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, Ustavni sud je utvrdio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča i da se o pravima stranaka u postupku odluči ažurno i bez nepotrebnog odugovlačenja, pre svega zbog činjenice da je za period od 18 godina prvostepeni sud zakazao ukupno 31 ročište za glavnu raspravu od koj ih je 12 održan o i na kojima je sproveden dokazni postupak samo saslušanje m parničnih stran aka i dva svedok a, kao i uvidom u odgovarajuću dokumentaciju. Ustavni sud je konstatovao sedam perioda neaktivnosti prvostepenog suda kada nisu zakazivana ročišta i to prvi period neaktivn osti je period od jedne godine, koji je protekao od 8. septembra 1995. godine, pa do 17. septembra 1996. godine, drugi period neaktivnosti je period od tri godine i deset meseci , koji je protekao od 2. oktobra 1998. godine, pa do 25. jula 2002. godine, treći period neaktivnosti je period od skoro jedne godine, koji je protekao od 25. jula 2002. godine , pa do 9. juna 2003. godine, peti period neaktivnosti je period od godinu i po dana, koji je protekao od 9. juna 2003. godine, pa do 12. januara 2005. godine, šesti period neaktivnosti je period od dve i po godine, koji je protekao od 12. januara 2005. godine, pa do 13. juna 2007. godine i sedmi period neaktivnosti je period od 10 meseci, koji je protekao od 18. maja 2008. godine, pa do 23. marta 2009. godine. Za ove periode postupajući sud nije izneo nijednu činjenicu niti argument kojim bi ukazao da su u navedenim periodima postojale opravdane proceduralne poteškoće ili neki drugi razlozi koji su ga sprečili da redovno i u razumnim rokovima zakazuje ročišta. Pored toga neopravdanom trajanju postupka doprinela je i činjenica da je prvostepeni rešenjem P. 282/98 od 6. jula 2007. godine neosnovano prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari. Takođe je doprinelo i to što je prvostepeni sud , tek nakon skoro godinu dana od dostavljanja spisa od strane drugostepenog suda i rešenja kojim je određeno da prvostepeni sud po žalbi podnosilaca postupa kao po predlogu za vraćanje u pređašnje stanje , doneo rešenje kojim se usvaja predlog za vraćanje u pređašnje stanje

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena sprovedenog parničnog postupka, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe Ljubomira Opšića na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tački 1. izreke .

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu P. 701/12, okončao u najkraćem roku.

Međutim, ceneći sve okolnosti od značaja, a posebno doprinos podnosioca ustavne žalbe trajanju osporenog postupka i značaj predmeta spora za podnosioca , odnosno da je osporeni državinski postupak, pored ostalog, vođen zbog buke, a da pri tom podnosilac ustavne žalbe ne živi na adresi gde se nalazi nepokretnost u vezi koje je tražio državinsku zaštitu, Ustavni sud smatra da , u konkretnom slučaju, nema osnova da se podnosiocu , zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , odredi naknada nematerijalne štete.

6. U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe Jelene Opšić da joj je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , Ustavni sud je utvrdio sledeće : da u odnosu na podnositeljku osporeni parnični p ostupak traje 11 godina, odnosno da je počeo da teče 25. maja 2001 . godine kada je podnela tužbu; da se p odnositeljka ustavne žalbe za navedeni period od 11 godina samo tri puta odazvala na pozive suda za glavnu raspravu (25. juna 2001. godine, 6. juna 2002. godine i 9. juna 2003. godine ); da se skoro dve godine nije odazivala na pozive suda koji su joj dostavlja ni preko oglasne table suda, budući da ne živi na prijavljenoj adresi, a o promeni adrese nije obavestila sud; da predmet spora nije od velikog značaja za podnositeljku, jer je podnela državinsku tužbu, pored ostalog, zbog smetanja poseda usled buke, a da pri tom ne živi na adresi gde se nalazi ne pokretnost u vezi koje je tražila državinsku zaštitu ; da je podnositeljka imala mogućnost da angažuje punomoćnika da je zastupa u predmetnom postupku, ukoliko ona nije bila u mogućnosti da prisutvuje glavnoj raspravi, ali da to nije učinila.

Imajući u vidu navedeno i da se prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja parničnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su , pored ostalog, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, Ustavni sud je cenio sve navedene okolnosti, a posebno ponašanje podnositeljke u ovom postupku i značaj predmeta spora za podnositeljku , te je ocenio da podnositeljki nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud smatra da ni Davidu Opšiću, Drašku Opšiću, Dunji Opšić i Darii Opšić nije povređeno pravo na suđenje u razumnom rok u, budući da je u odnosu na njih osporeni parnični postupak počeo da teče tek od 12. maja 2009. godine, kada ih je njihov otac, ako zakonski zastupnik , označio za tužioce u predmetnom sporu . To znači da u odnosu na te podnosioce ustavne žalbe postu pak traje nešto više od tri godine, pri čemu je u tom periodu doneta i p rvostepena presuda. Ponašanje njihovog zakonskog zastupnika u navedenom periodu je doprinelo dužini trajanja postupka zbog toga što se nije odazvao na četiri poziva suda za glavnu raspravu, iako je uredno primio te pozive.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 4. izreke.

7. U vezi ostalih označenih povreda ustavnih prava, na koje ukazu je podnosioci ustavne žalbe, u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je utvrdio:

- da je zahtev podnosilaca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi pov redu načela i prava zaje mčenih odredbama čl. 22, 25. i 58. Ustava , za sada preuranjen, imajući u vidu da parnični postupak nije pravnosnažno okončan;

- da se odredbom člana 86. Ustava, s obzirom na njegov smisao i sadržinu, ne jemče neposredno ljudska prava i slobode, već su njime samo utvrđeni principi na kojima počiva ravnopravnost svih oblika svojine, te se na toj odredbi ne može zasnivati ni ustavnosudska zaštita tog prava putem ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom državinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti