Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku policijskih službenika

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji su vodili policijski službenici radi isplate dodataka na platu. Postupak je trajao osam i po godina, što je ocenjeno kao nerazumno dugo, te je podnosiocima dosuđena naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1465/2013
19.11.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . Đ, Ž . B , M. J , J . K , M . V , R. M , D . V , D . P , M . Đ, Z . P , M . A , I . J , M . J, D . T , I . G , D . J , J . B. M , D . T , Z . K , Ž . M , D . M , Ž. T, M . I , D . M , R . P , M. M, D . G , Lj . J , M. J , M. L , M . Đ , M . M , V. R , D . Đ , V . G , M . P , M. Pe , S. M , R . C , V. D , Đ. L , Ž. J , Ž. R , M. L , R. N , M. N, S . J , M. S , Ž. P , S . P , M . M , G . P , D. Ć, S . Ž , D . S, M . V, B . S, M . U, J . K, M . P, Z . P, R . Đ, V . M, R . P, D . M. M, S . V, M . D, R . K, Z . J, M . J . i D . M, svih iz Loznice, D. O , D. R, G . G, M. K , Ž. I , R . M , M . N , M . T . i V. K , svih iz Krupnja, D. F . i M. M , obojice iz Babušnice, B . Š . iz Malog Zvornika, S . S . iz Šapca i J. S . iz Banje Koviljače, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Đ, Ž. B , M. J , J . K , M . V , R. M , D . V , D . P , M . Đ, Z . P , M . A , I . J , M . J, D . T , I . G , D . J , J . B. M , D . T , Z . K , Ž . M , D . M , Ž. T, M . I , D . M , R . P , M. M, D . G , Lj. J , M. J , M. L , M . Đ , M . M , V. R , D . Đ , V . G , M . P , M. Pe , S. M , R . C , V. D , Đ. L , Ž. J , Ž. R , M. L , R. N , M. N, S . J , M. S , Ž. P , S . P , M . M , G . P , D. Ć, S . Ž , D . S, M . V, B . S, M . U, J . K, M . P, Z . P, R . Đ, V . M, R . P, D . M. M, S . V, M . D, R . K, Z . J, M . J, D . M, D. O , D. R, G . G, M. K , Ž. I , R . M , M . N , M . T . i V. K , D . F , M. M , B . Š, S . S . i J. S . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-8/13 (ranije broj 120-39/08), povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Đ . iz Loznice i ostala lica navedena u uvodu i tački 1. izreke podneli su, 21. februara 2013. godine (izuzev Z . P, R . Đ, V . M, D . R, R . P, D . M, S . V, M . D, R . K, Z . J, M . J . i D . M, koji su to učinili 5. marta 2013. godine, kao i M . V, B . S, S . S, M . U, G . G, J . K . i M . P, koji su to učinili 22. marta 2013. godine), preko punomoćnika J . M, advokata iz Valjeva, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Šapcu vodio u predmetu broj 120-39/08.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka u kome je odlučivano o zahtevu podnosilaca i drugih policijskih službenika za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva. Podnosioci posebno ukazuju da je od podnošenja zahteva nadležnom upravnom organu do izjavljivanja ustavne žalbe, osporeni postupak trajao šest godina i pet meseci, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosioci ustavne žalbe su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Šapcu broj 120-8/13 (ranije broj 120-39/08), te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe i drugi policijski službenici su 8. septembra 2006. godine podneli Ministarstvu unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Šapcu zahtev za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva.

Prvostepeni organ nije doneo rešenje po njihovom zahtevu, zbog čega su podnosioci izjavili žalbu drugostepenom organu uprave. Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 117-00-33/2006-01 od 10. novembra 2006. godine, kojim je žalba podnosilaca odbijena kao neosnovana. Protiv navedenog rešenja podnosioci su podneli tužbu, koja je uvažena presudom Vrhovnog suda Srbije U. 6385/06 od 3. aprila 2008. godine, a navedeno drugostepeno rešenje je poništeno.

Postupajući po presudi Vrhovnog suda Srbije, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 117-00-17/2008-01 od 20. juna 2008. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i naloženo prvostepenom organu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana, sprovede postupak i donese odgovarajuće rešenje po zahtevu podnosilaca.

Policijska uprava u Šapcu je u ponovnom postupku donela rešenje broj 120-39/08 od 7. jula 2008. godine, kojim je odbijen zahtev podnosilaca za isplatu predmetnih dodataka na platu. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 14. jula 2008. godine izjavili žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-234/2008-01 od 4. avgusta 2008. godine. Protiv konačnog upravnog akta podnosioci su 1. septembra 2008. godine podneli tužbu, koju je Upravni sud uvažio presudom U. 5087/10 od 6. maja 2010. godine.

Postupajući po presudi Upravnog suda, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-01-537/2010-01 od 20. jula 2010. godine, kojim je usvojila žalbu podnosilaca i predmet vratila prvostepenom organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje broj 120-28/10 od 20. avgusta 2010. godine, kojim je zahtev podnosilaca ponovo odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 3. septembra 2010. godine izjavili žalbu, koja je rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-715/2010-01-1 od 1. novembra 2010. godine odbijena kao neosnovana.

Podnosioci su podneli tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 29825/10 od 10. maja 2012. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje broj 120-01-715/2010-01-1 od 1. novembra 2010. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovni postupak.

Postupajući po presudi Upravnog suda, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-01-580/2012-01 od 22. juna 2012. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je i rešenjem broj 120-44/12 od 26. jula 2012. godine odbio zahtev podnosilaca kao neosnovan, a žalba izjavljena 14. septembra 2012. godine, kojom su podnosioci osporili navedeno rešenje, usvojena je rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-770/2012-01 od 19. oktobra 2012. godine, te je predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Zbog nedonošenja rešenja o predmetnom zahtevu u ponovnom postupku, podnosioci su 8. februara 2013. godine izjavili žalbu drugostepenom organu uprave. Žalbena komisija Vlade je rešenjem broj 120-01-42/2013-01 od 26. februara 2013. godine usvojila žalbu i naložila prvostepenom organu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, donese odgovarajuće rešenje.

Policijska uprava u Šapcu je donela rešenje broj 120-8/13 od 27. marta 2013. godine, kojim je četvrti put odbila zahtev podnosilaca kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 4. aprila 2013. godine izjavili žalbu, koja je rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-183/2013-01 od 26. aprila 2013. godine odbijena kao neosnovana. Ovo drugostepeno rešenje je punomoćniku podnosilaca, advokatu J. M, uručeno 16. maja 2013. godine, koja je u narednom roku od 30 dana podnela tužbu Upravnom sudu.

Uvidom u spise predmeta ustavnosudskog postupka Už-1994/2015, pokrenutog po ustavnoj žalbi podnosioca R. P . iz Loznice, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Upravnog suda U. 9235/13 od 20. februara 2015. godine odbijena tužba podnosilaca podneta protiv rešenja Žalbene komisije Vlade broj 120-01-183/2013-01 od 26. aprila 2013. godine, čime je osporeni upravni postupak pravnosnažno okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208.).

Saglasno odredbama člana 236. navedenog zakona, ako je žalbu izjavila stranka zato što prvostepeni organ nije doneo rešenje u propisanom roku , drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku. Ako nađe da rešenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od jednog meseca. Ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta (stav 1.). Odredbom stava 2. navedenog člana Zakona propisano je da će drugostepeni organ doneti svoje rešenje, ako može rešiti upravnu stvar prema spisima predmeta, a ako ne može, sam će sprovesti postupak i svojim rešenjem rešiti upravnu stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ nađe da će postupak brže i ekonomičnije sprovesti prvostepeni organ, naložiće da to učini i da mu prikupljene podatke dostavi u određenom roku, posle čega će sam rešiti upravnu stvar.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak pokrenut 8. septembra 2006. godine, podnošenjem zahteva prvostepenom organu uprave za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva, a da je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 9235/13 od 20. februara 2015. godine.

Ustavni sud konstatuje da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu navedenog ustavnog prava započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u navedenom predmetu mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak trajao osam i po godina, što može ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet bio činjenično kompleksan, imajući u vidu izuzetno veliki broj policijskih službenika koji su imali svojstvo stranke u postupku. Što se tiče pravne složenosti, Ustavni sud nalazi da pravna pitanja koja su se postavila u toku postupka nisu bila naročito složena.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imali legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, naročito iz razloga što je reč o potraživanjima iz radnog odnosa.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su podnosioci tokom celokupnog trajanja osporenog postupka koristili procesnopravna sredstva protiv tzv. ćutanja administracije, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, iz čega se može zaključiti da su svojim ponašanjem nastojali da doprinesu da period odlučivanja o njihovim pravima bude što kraći.

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje odlučujuće uticalo na dugo trajanje osporenog postupka, najpre stoga što je prvostepeni upravni organ o podnetom zahtevu prvi put odlučio skoro dve godine nakon podnošenja zahteva. Ustavni sud nalazi da je i drugostepeni organ doprineo trajanju osporenog postupka, propuštanjem da otkloni nedostatke postupka koji je vođen pred prvostepenim organom i da sam reši predmetnu upravnu stvar , saglasno odredbama člana 236. Zakona o opštem upravnom postupku. U daljem toku postupka, sudovi u upravnom sporu su dva puta poništavali konačne upravne akte kojima je odbijen predmetni zahtev podnosilaca i predmet vraćali upravnim organima na ponovno odlučivanje. Upravni sporovi, koji su tokom postupka vođeni protiv konačnih upravnih akata, od toga jedan pred Vrhovnim sudom Srbije, a dva pred Upravnim sudom, trajali su po jednu i po godinu.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, krećući se u granicama istaknutog zahteva, cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, ponašanje samih podnosilaca, kao i relativnu činjeničnu složenost postupka, kao i posledice za veliki broj lica koja su imala svojstvo stranke u njemu. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa i suda u upravnom sporu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku policijskih službenika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti