Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u poreskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred Poreskom upravom koji traje preko šest godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. R . iz Kraljeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. R . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Kraljevo u predmetu broj 050-433-11-012152/2016-J4A07-4 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Z. R . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. R . iz Kraljeva je, 29. novembra 2022. godine, preko punomoćnika M. V , advokata iz Kraljeva, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Kraljevo u predmetu broj 050-433-11-012152/2016-J4A07-4.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi ukazala na nerazumno dugo trajanje postupka i postavila je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žal be povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta prvostepenog organa uprave, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Ministarstvo finansija – Poreska uprava – Filijala Kraljevo je 23. septembra 2016. godine izdalo opomenu broj 050-433-01-16/2016-13-33 kojom je naloženo podnositeljki ustavne žalbe da izmiri dospelu, a neplaćenu poresku obavezu.

Podnositeljka je 24. oktobra 2016. godine izjavila prigovor na navedenu opomenu, ističući zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja.

Ministarstvo finansija – Poreska uprava – Filijala A Kraljevo je 21. aprila 2017. godine sačinilo zapisnik, na koji je podnositeljka 5. maja 2017. godine dostavila poresko m organu primedbe, a potom je prvostepeni poreski organ 9. maja 2017. godine sačinio i dopunu zapisnika.

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Kraljevo broj 050-433-11-02703/2016-J4A07-2 od 17. maja 2017. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnositeljke za utvrđivanje zastarelosti prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja .

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 9. juna 2017. godine izjavila ž albu, pa je prvostepeni organ 22. juna 2017. godine sačinio zapisnik o saslušanju podnositeljke povodom izjavljene žalbe.

Nakon što su spisi predmeta prosleđeni drugostepenom organu, drugostepeni organ – Ministarstvo finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak – Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Kragujevac je donelo rešenje broj 433-11-05446/2017-39 od 8. avgusta 2018. godine, kojim je poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog poreskog organa broj 050-433-11-12152/2016-J4A07-4 od 1. oktobra 2018. godine utvrđen je prestanak poreske obaveze podnositeljki usled zastarelosti prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja u iznosu bliže navedenom u stavu jedan dispozitiva tog rešenja, dok je u preostalom delu zahtev podnositeljke odbijen kao neosnovan.

Protiv stava tri dispozitiva navedenog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu, pa je rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak – Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Kragujevac broj 433-11-03715/2018 od 8. juna 2020. godine poništeno prvostepeno rešenje u stavu tri dispozitiva i u tom delu predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Ministarstvo finansija – Poreska uprava – Filijala B Kraljevo je 18. avgusta 2020. godine sačinilo zapisnik o izvršenoj poreskoj kontroli, a potom 4. novembra 2020. godine i dopunski zapisnik.

Podnositeljka je 20. oktobra 2020. godine izjavila žalbu zbog ćutanja uprave.

Rešenjem prvostepenog poreskog organa broj 050-433-11-012152/2016-J4A07-4 od 12. novembra 2020. godine odbijen je zahtev podnositeljke kao neosnovan .

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 1. decembra 2020. godine izjavila žalbu, pa je prvostepeni organ 18. decembra 2020. godine sačinio zapisnik o učestvovanju stranke u postupku povodom izjavljene žalbe.

Rešenjem drugostepenog organa broj 433-11-00051/2021-39 od 9. marta 2021. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Ministarstvo finansija – Poreska uprava – Filijala B Kraljevo je 17. maja 2021. godine sačinilo zapisnik o izvršenoj poreskoj kontroli.

Podnositeljka je 20. maja 2021. godine izjavila žalbu zbog ćutanja uprave.

Zaključkom prvostepenog poreskog organa broj 050-433-11-012152/2016-J4A07-4 od 5. oktobra 2021. godine prekinut je predmetni postupak do rešavanja prethodnog pitanja, ali je isti poništen rešenjem drugostepenog organa broj 433-11-00277/2022-39 od 4. jula 2022. godine.

Rešenjem prvostepenog poreskog organa broj 050-433-11-012152/2016-J4A07-4 od 19. decembra 2022 . godine odbijen je zahtev podnositeljke kao neosnovan .

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 27. januara 2023. godine izjavila žalbu, pa je prvostepeni organ 20. januara 2023. godine sačinio zapisnik, a potom su svi spisi predmeta, 24. januara 2023. godine, dostavljeni drugostepenom organu uprave na odlučivanje .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala Kraljevo u predmetu broj 050-433-11-012152/2016-J4A07-4 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je za ocenu da li je podnositeljki povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo merodavan period od 24. oktobra 2016. godine, kada je podnositeljka izjavila prigovor protiv opomene prvostepenog poreskog organa, a kojom prilikom je istakla zahtev da se utvrdi zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja . Ustavni sud ističe da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da osporeni postupak traje šest i po godina.

Navedeno trajanje postupka može ukazivati da prevazilazi standard odlučivanja u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda, broja donetih odluka, kao i značaj a istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja .

Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da se predmetni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da nije bilo dužih perioda neaktivnosti u postupanju organa uprave , ali i da je podnositeljka, skoro uvek kada je za to imala mogućnosti, koristila procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave, kako bi doprinela bržem okončanju predmetnog poreskog postupka . Podnositeljka je propustila da podnese „urgenciju“, a potom, eventualno i tužbu zbog ćutanja uprave, jer je o njenoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja od 1. oktobra 2018. godine odlučeno tek rešenjem drugostepenog organa od 8. juna 2020. godine.

Ispitujući postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da je za šest i po godina u predmetnom postupku doneto pet odluka prvos tepenog organa uprave i četiri rešenja drugostepenog organa. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine , broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije , broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Pored toga, Ustavni sud konstatuje da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan i da se nalazi u fazi odlučivanja drugostepenog organa o žalbi izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog poreskog organa od 12. novembra 2022. godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slu čaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i ponašanje podnositeljke tokom postupka, odnosno njen doprinos trajanju postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.