Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, jer izvršni postupak traje osam godina i još nije okončan. Naloženo je nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sretena Arsića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. septembra 2012. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Sretena Arsića i utvrđuje da su u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2472/04 povređen a prav a podnosioca na suđenje u razumnom roku i na imovinu , zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .
2. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O b r a z l o ž e nj e
1. Sreten Arsić iz Leskovca podneo je 4. avgusta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2474/04.
Isti podnosilac je je 23. oktobra 2009. godine dostavio novu ustavn u žalb u povodom istog izvršnog postupka u kojoj je dopunio činjenične navode iz prethodno podnete ustavne žalbe i istakao da mu je zbog nerazumno dugog trajanja izvršnog postupka povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava . Ta ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-1951/2009.
Kako je predmet ove ustavne žalbe postupanje (radnja) Opštinskog suda u Leskovcu u istom sudskom izvršnom postupku, Ustavni sud je spojio postupak po podnetim ustavnim žalbama tako da se vodi pod brojem prvog formiranog predmeta Už-1466/2009, saglasno odredbama člana 42. st. 1. i 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11).
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 16. septembra 2004. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika IMG „Morava“ AD iz Leskovca, radi naplate duga od 92.017,26 dinara, sa troškovima postupka u iznosu od 31.560,00 dinara, te da izvršni postupak još nije okončan, iako se podnosilac zbog dugog trajanja postupka obraćao predsedniku Opštinskog suda u Leskovcu, predsedniku Okružnog suda u Leskovcu, ministru pravde, predsedniku Vlade i Nadzornom odboru Vrhovnog suda.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu I. 2474/04, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 17. septembra 2004. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika IMG „Morava“ AD iz Leskovca, na osnovu prav nosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 4762/03 od 24. novembra 2003. godine , kojom je izvršni dužnik obavezan da izvršnom poveriocu, na ime naknade po osnovu ugovora o delu i troškova parničnog postupka, isplati odgovarajuće novčane iznose. Predloženo je da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari u svojini dužnika.
Opštinski sud u Leskovcu je 21. septembra 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 2472/04.
Sudski izvršitelj je 20. decembra 2004. godine izvršio popis pokretnih stvari (mašina) dužnika u jednom pogonu fabrike, ali izvršenje njihovom prodajom nije sprovedeno, niti pokušavano.
Naredbom VIII Su-1077/05 od 23. juna 2005. godine predsednika Opštinskog suda u Leskovcu naloženo je ovlašćenom službenom licu – sudskom izvršitelju ažuriranje rada u predmetu I. 2472/04, kao i da o preduzetim radnjama obavesti predsednika Izvršnog odeljenja suda.
Sudski izvršitelj je 10. jula 2006. godine ponovo izašao na lice mesta (na plac dužnika) u prisustvu kupca Milenković Zlatka. U zapisniku o popisu koji je tom prilikom sačinjen konstatovano je da se kupac javio povodom pismene ponude „na slobod. pogodbi po zaključku od 02.06.06. g.“ (ponude nema u spisima predmeta), da je pristao da plati i preuzme crep i montu I klase, ali da na placu nema robe I klase, niti drugih stvari. Poverilac nije prisustvovao ovoj radnji izvršenja, a u spisima nema dokaza da je pozvan.
U spisima izvršnog predmeta postoji zaključak od 25. septembra 2007. godine u kome se konstatuje da je pokušaj popisa stvari „po zapisniku od 10. jula 2007. godine“ ostao bez uspeha, jer nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, te da poverilac može u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja da predloži da se popis ponovo sprovede, a ako u tom roku ne predloži ponovni popis ili se prilikom ponovnog popisa ne pronađu stvari koje mogu biti predmet izvšenja, sud će obustaviti izvršenje. Na poleđini zaključka se nalazi dostavna naredba i konstatacija o otpravljanju zaključka iz suda 27. septembra 2007. godine, ali ne postoje dokazi da je zaključak dostavljen poveriocu. U predmetu nakon toga nisu preduzimane izvršne radnje, niti je doneto rešenje o obustavljanju izvršenja postupka.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (člana 58. stav 1.).
Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/00, 73/00 i 71/01), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari i koji se tokom postupka pred Opštinskim sudom u Leskovcu primenjivao na osnovu člana 304. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 124/04), bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.
5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja osporenog sudskog postupka počev od 17. septembra 2004. godine, kada je podnet predlog za izvršenje nadležnom sudu.
Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak koji je pokrenuo podnosilac ustavne žalbe, kao poverilac, u predmetu Opštinskog suda u Leskovcu I. 2474/04, traje već osam godina, te da još uvek nije okončan.
Na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da Opštinski sud u Leskovcu nije sproveo izvršni postupak u skladu sa načelom hitnosti iz člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine. Naime, rešenje o izvršenju je doneto 21. septembra 2004. godine, popis pokretnih stvari dužnika je izvršen 20. decembra 2004. godine, a zatim se nije pristupilo njihovoj prodaji. U predmetu nema oglasa o prodaji zakazanoj za 10. juli 2006. godine, ali je nesumnjivo da predmet prodaje nisu bile ranije popisane mašine (4 viljuškara i 2 struga), već crep i opeka koji nisu prodati, jer količina i kvalitet nisu odgovarali specifikaciji iz ponude. Opštinski sud u Leskovcu je poslednju radnju u predmetu preduzeo septembra 2007. godine i do sada postupak nije okončan.
Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja.
Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2472/04.
Ustavni sud smatra da propust Opštinskog suda u Leskovcu da sprovede izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od osam godina predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravnosnažnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zašštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.
Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.
6. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosilaca ustavne žalbe u ovom slučaju ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević