Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao deset godina. Sud nalazi da je dugo trajanje postupka prvenstveno posledica neefikasnog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1467/2010
31.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Raškovića iz Lozovika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušana Raškovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 235/02 , kasnije pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 450/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Rašković iz Lozovika je 5. marta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu broj P. 235/02.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu - Sudsk a jedinica u Velikoj Plani P. 450/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

B.Č. iz Lozovika je 30. oktobra 2001 . godine podneo Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženih, između ostalih, i podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete. Odgovor na tužbu je primljen u prvostepenom sudu 15. novembra 2001. godine.

Opštinski sud u Velikoj Plani je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao za 26. novembar 2001. godine, ali isto nije održano. Nakon ročišta za glavnu raspravu koje je održano 21. decembra 2001. godine, prvostepeni sud je doneo presudu na osnovu priznanja P. 860/01, ali je navedena presuda ukinuta po žalbi rešenjem Okružnog suda u Smederevu Gž. 188/02 od 27. februara 2002. godine.

U daljem toku postupka, Opštinski sud u Velikoj Plani je zakazao deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih samo jedno nije održano (na ročištima su saslušane parnične stranke, svedoci, veštak šumarske struke) , nakon čega je doneo međupresudu P. 235/02 od 29. juna 2004. godine, kojom je utvrđeno da su tuženi dužni da tužiocu naknade štetu, i određeno da će o visini štete i o troškovima postupka prvostepeni sud odlučiti posebnom odlukom. Postupajući po žalbi tuženih, Okružni sud u Smeredevu je doneo rešenje Gž. 1416/04 od 3. novembra 2004. godine, kojim je ukinuta međupresuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Velikoj Plani je u daljem postupku zakazao još 13 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je osam održano, pa je 11. decembra 2007. godine doneo presudu P. 235/02 kojom su obavezani tuženi, između ostalih i podnosilac ustavne žalbe, da tužiocu na ime naknade štete isplate iznos bliže naveden u prvostepenoj presudi, kao i da mu naknade troškove parničnog postupka.

Protiv navedene prvostepene presude tuženi su februara 2008. godine izjavili žalbe. Spisi predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani su sa izjavljenim žalbama dostavljeni Okružnom sudu u Smederevu na odlučivanje 12. marta 2008. godine. Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž. 393/10 od 11. avgusta 2010. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 13. avgusta 2010. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P. 450/11 od 30. septembra 2011. godine utvrđeno je da se tužba tužioca smatra povučenom, sa obrazloženjem da na ročištu za glavnu raspravu, koje je bilo zakazano za 30. septembar 2011. godine , nisu pristupile parnične stranke, iako uredno pozvane. Odluka je postala pravnosnažna 17. oktobra 2011. godine.

Punomoćnik tuženih je 21. oktobra 2011. godine podneo prvostepenom sudu zahtev da se tuženima naknade nužni parnični troškovi, ali je isti odbačen kao neblagovremen rešenjem prvostepenog suda P. 450/11 od 29. decembra 2011. godine. Odluka je postala pravnosnažna 6. februara 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak u konkretnom predmetu pravnosnažno okončan nakon deset godina, rešenjem kojim je konstatovano da se tužba u predmetnoj pravnoj stvari smatra povučenom, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dugo trajanje parničnog postupka u ovom slučaju prvenstveno prouzrokovano nedelotvornim postupanjem Opštinskog suda u Velikoj Plani koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravima stranaka odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Prvostepeni sud je tokom postupka doneo tri presude, koje su po žalbi ukinute zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Ustavni sud još jednom konstatuje da je predmetni parnični postupaka pravnosnažno okončan rešenjem kojim je konstatovano da se tužba u predmetnoj pravnoj stvari smatra povučenom. Ustavni sud je našao da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari koja su zahtevala nešto obimniji i dugotrajniji dokazni postupak (tokom postupka su saslušane parnične stranke, svedoci, obavljen je uviđaj, kao i veštačenje putem veštaka geometra i veštaka šumarske struke), ne mogu opravdati dugo trajanje postupka. Pored toga, i neažurno postupanje Okružnog suda u Smederevu doprinelo je, po oceni Ustavnog suda, neopravdano dugom trajanju postupka. Naime, spisi predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani su sa izjavljenim žalbama dostavljeni Okružnom sudu u Smederevu na odlučivanje 12. marta 2008. godine. Do uspostavljanja nove mreže sudova 1. januara 2010. godine, dakle skoro dve godine, drugostepeni sud nije preduzeo nikakve radnje da odluči o žalbama izjavljenim protiv presude prvostepenog suda P. 235/02 od 11. decembra 2007. godine, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni Višem sudu u Smederevu. Ustavni sud nalazi da se potpuna neaktivnost Okružnog suda u Smederevu za vreme od skoro dve godine ničim ne može opravdati.

Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka, već se uglavnom uredno odazivao na ročišta za glavnu raspravu .

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio. Sud je ocenio da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, budući da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. istog zakona.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti