Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća, i dosuđuje naknadu materijalne štete. Država se smatra odgovornom za dugove takvih preduzeća.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1467/2014
17.03.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća , i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. R. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. marta 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. R. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 6615/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 301/06) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 301/06 od 31. januara 2006. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. R. iz Niša je, 18. februara 2014. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se tada vodio pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 6615/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 301/06). Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju i naknadu nematerijalne štete.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Nišu 7R4i. 70/14 od 5. novembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku S. R, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 6615/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke odbijen je predlog podnosioca da mu se utvrdi pravo na pravičnu naknadu – naknadu nematerijalne štete koju trpi zbog povrede prava i nemogućnosti naplate potraživanja od izvršnog dužnika; u stavu trećem izreke Viši sud u Nišu se oglasio nenadležnim za postupanje po predlogu podnosioca da mu se utvrdi povreda prava na mirno uživanje imovine, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju I. 6615/10, te je određeno da se po pravnosnažnosti ovog rešenja spisi predmeta upute Ustavnom sudu. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 21. novembra 2014. godine i zatim su spisi predmeta 9. decembra 2014. dostavljeni Ustavnom sudu, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akta ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i uvidom u rešenje Višeg suda u Nišu 7R4i. 70/14 od 5. novembra 2014. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 27. januara 2006. godine Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „E.“ N, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Uvidom u potvrdu Osnovnog suda u Nišu I. 6615/10 od 2. avgusta 2012. godine, datu izvršnom poveriocu na njegov zahtev, utvrđeno je da je izvršni dužnik u predmetnom postupku društveno preduzeće i da se u konkretnom slučaju radi o neizmirenim obavezama društvenog preduzeća prema izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe na ime zarada i doprinosa iz radnog odnosa. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 2706/04 od 15. septembra 2004. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćene zarade i doprinosa za period od jula 2001. do jula 2004. godine isplati određene novčane iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, kao i da uplati doprinose nadležnom Fondu.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 301/06 od 31. januara 2006. godine odredio predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Nišu 7R4i. 70/14 od 5. novembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču S. R, ovde podnosiocu ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 6615/10; u stavu drugom izreke odbijen je predlog podnosioca da mu se utvrdi pravo na pravičnu naknadu – naknadu nematerijalne štete koju trpi zbog povrede prava i nemogućnosti naplate potraživanja od izvršnog dužnika; u stavu trećem izreke Viši sud u Nišu se oglasio nenadležnim za postupanje po predlogu podnosioca da mu se utvrdi povreda prava na mirno uživanje imovine, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju I. 6615/10 i određeno je da se po pravnosnažnosti ovog rešenja spisi predmeta upute Ustavnom sudu.

Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 21. novembra 2014. godine i zatim su spisi predmeta 9. decembra 2014. godine dostavljeni Ustavnom sudu, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Ocenjujući osnovanost zahteva iz ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se podnosiocu utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 6615/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 301/06), kao i zahteva da se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 301/06 od 31. januara 2006. godine, Ustavni sud ukazuje na stavove Evropskog suda za ljudska prava prema kojima preduzeća koja posluju sa državnim ili društvenim kapitalom, i pored činjenice da su ona posebna pravna lica, ne uživaju dovoljnu institucionalnu i operativnu samostalnost u odnosu na državu i da država odgovara za dugovanja preduzeća sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom. Dakle, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti presude Kačapor i dr. protiv Srbije, od 15. januara 2008. godine, Vlahović protiv Srbije, od 16. decembra 2008. godine, Crnišanin i dr. protiv Srbije, od 13. januara 2009. godine, Grišević i dr. protiv Srbije, od 21. jula 2009. godine). Takođe, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama.

Imajući u navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnoioca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav Ustavni sud je izrazio i u predmetu Už-5551/ 2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, to je u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 301/06 od 31. januara 2006. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnim izvršnim postupcima. Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav zauzeo, pored drugih, i u Odluci Už-2287/2015 (Už-7421/2012) od 15. jula 2015. godine.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti