Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti žalbe protiv rešenja o prigovoru na optužnicu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen prigovor na optužnicu. Sud je zauzeo stav da takvo rešenje predstavlja procesni akt kojim se ne odlučuje konačno o pravima i obavezama, već se samo utvrđuje postojanje osnovane sumnje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Jugovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jovana Jugovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K. P. 35/09 Kv. P. 446/09 od 27. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Jugović iz Beograda, preko punomoćnika Đorđa I. Kalanja, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 12. januara 2010. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 12. marta 2010. godine, protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K. P. 35/09 Kv. P. 446/09 od 27. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim rešenjem odbijen prigovor branilaca podnosioca ustavne žalbe protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva KT.S. 2/09 od 6. avgusta 2009. godine i da je osporeno rešenje nezakonito, jer je doneto uz povredu osnovnih prava okrivljenog propisanih odredbom člana 4. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe je, obrazlažući nepravilnosti pobijane optužnice, istakao da se medicinska dokumentacija na koju se u njoj poziva tužilac ne nalazi u spisima predmeta „jer da je ima sigurno bi bila navedena“, te stoga navodi da je “i podneta optužnica nezakonita i predstavlja ozbiljan akt kojim se na najgrublji način krši Ustavom zagarantovana sloboda građanina da samo kada postoje dokazi za osnovanu sumnju da je neko učinio krivično delo, može biti pritvoren a kasnije i optužen“. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ukine osporeno rešenje i vrati predmet na ponovno odlučivanje.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K. P. 35/09 Kv. P. 446/09 od 27. novembra 2009. godine, u stavu II izreke odbijen kao neosnovan, pored ostalih, i prigovor branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva KT.S. 2/09 od 6. avgusta 2009. godine.

Ustavni sud konstatuje da je za podizanje optužnice protiv nekog lica dovoljna i osnovana sumnja, kao stepen izvesnosti da je to lice, odnosno okrivljeni, izvršilo krivično delo, koja proizlazi iz do tada prikupljenih dokaza. Rešenjem kojim se odlučuje o prigovoru protiv optužnice ceni se samo da li iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koja mu se stavlja na teret, a sve činjenice sud utvrđuje i razjašnjava na glavnom pretresu, kada će, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni, i ako jeste, na koji način je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Iz ovoga sledi da sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, odnosno posebnu fazu prethodnog krivičnog postupka. Okrivljeni će, u daljem toku krivičnog postupka, imati pravo i mogućnost da osporava, kako postojanje i valjanost dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporeno rešenje po svojoj prirodi predstavlja procesno rešenje kojim se, u fazi prethodnog krivičnog postupka u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ceni ispunjenost formalnih uslova za vođenje krivičnog postupka, a ne pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti žalbe protiv rešenja o prigovoru na optužnicu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti