Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe policijskog službenika

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu policijskog službenika kome je prestao radni odnos zbog bezbednosnih smetnji. Sud je utvrdio da pokretanje krivičnog postupka za delo po službenoj dužnosti predstavlja zakonski osnov za prestanak radnog odnosa, te pravo na rad nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1470/2009
15.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Saše Bugarića iz sela Polazi, Novi Pazar, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Saše Bugarića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 8263/08 od 5. marta 2009. godine i rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova 01 broj 118-3672/2008 od 10. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saša Bugarić iz sela Polazi, Novi Pazar, podneo je 3. avgusta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na rad zajemčenog članom 60. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova kojim je podnosiocu zbog bezbednosnih smetnji izrečena mera prestanka radnog odnosa nepravilno i nezakonito, jer je doneto pogrešnom primenom čl. 111. i 168. Zakona o policiji. Takođe se navodi da je 15. maja 2008. godine doneto rešenje o obustavljanju disciplinskog postupka protiv podnosioca, nakon čega je vraćen na rad, a da je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa doneto nakon toga, „navodno zbog bezbednosnih smetnji, tj. podizanja optužnice od strane Okružnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru“. Podnosilac ističe da mu je, imajući u vidu pretpostavku nevinosti, donošenjem osporenog rešenja povređeno pravo na rad, jer mu je „uskraćeno da obavlja poslove policijskog službenika... iako nije pravnosnažnom presudom oglašen krivim za bilo koje krivično delo“. Po mišljenju podnosioca, „evidentno je da su protiv njega donete dve različite odluke u disciplinskom postupku na osnovu istog činjeničnog stanja, čime je dovedena u pitanje pravna sigurnost sadržana u maksimi ne bis in idem“, a time što Vrhovni sud Srbije ove oklonosti ne pominje u svojoj presudi, podnosilac smatra da su mu „direktno prekršena elementarna ljudska prava“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je članu 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe prestao radni odnos 14. novembra 2008. godine na osnovu osporenog rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova 01 broj 118-3672/2008 od 10. novembra 2008. godine, zbog bezbednosnih smetnji. Donosilac osporenog rešenja je u obrazloženju naveo da je Ministarstvu unutrašnjih poslova dostavljena optužnica Okružnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru Kt. 85/07 od 7. decembra 2007. godine, koja je podignuta protiv podnosioca ustavne žalbe zbog dva krivična dela primanja mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika i da je dopisom od 1. aprila 2008. godine Policijska uprava u Novom Pazaru obaveštena da je optužnica stupila na pravnu snagu. Imajući u vidu da se protiv podnosioca vodi krivični postupak za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, te da su nastale bezbednosne smetnje iz člana 111. Zakona o policiji zbog kojih sa njim ne bi ni bio zasnovan radni odnos da su u vreme zasnivanja postojale, ministar unutrašnjih poslova je, saglasno članu 168. Zakona, doneo rešenje o prestanku radnog odnosa podnosiocu ustavne žalbe.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8263/08 od 5. marta 2009. godine odbijena je kao neosnovana tužba koju je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv osporenog rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova 01 broj 118-3672/2008 od 10. novembra 2008. godine. Vrhovni sud Srbije je u obrazloženju presude ocenio da je tuženi organ za svoju odluku dao dovoljne i pravno valjane razloge, koje je prihvatio i taj sud, jer je u postupku utvrđeno da se protiv podnosioca ustavne žalbe vodi krivični postupak zbog dva krivična dela primanja mita. Budući da je odredbom člana 168. Zakona o policiji predviđeno da policijskom službeniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos prestaje i ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetnje iz člana 111. ovog zakona zbog kojih sa njim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su u vreme zasnivanja postojale, a da u slučaju bezbednosnih smetnji rešenje o prestanku radnog odnosa donosi ministar, Vrhovni sud Srbije je utvrdio da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca. U obrazloženju osporene presude je takođe navedeno da je sud cenio i ostale navode tužbe, ali je našao da su bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog akta, jer se njima ne dovodi u sumnju činjenično stanje utvrđeno u upravnom postupku, niti se prilažu dokazi koji bi doveli do do drugačijeg odlučivanja.

Podnosilac ustavne žalbe tvrdnju o povredi prava na rad zasniva na uverenju da mu je neosnovano prestao radni odnos, budući da je prethodno obustavljen disciplinski postupak koji se protiv njega vodio zbog teške povrede službene dužnosti iz člana 157. stav 1. tač. 7, 15. i 19. Zakona o policiji, a da krivični postupak koji se protiv njega vodi još nije pravnosnažno okončan. Ustavni sud je utvrdio da je disciplinski postupak protiv podnosioca ustavne žalbe bio obustavljen rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova broj 116-35/07 od 15. maja 2008. godine, jer nije bio okončan u zakonom predviđenom roku, te je podnosilac ustavne žalbe vraćen na rad.Međutim, Ustavni sud ističe da su disciplinska i krivična odgovornost različite vrste pravne odgovornosti, koje se utvrđuju u posebnim postupcima, jer iste radnje mogu predstavljati i povredu radne obaveze i krivično delo, te stoga ni ishod disciplinskog postupka nije od pravnog značaja za nastupanje zakonskih posledica, ako je u odnosu na istog policijskog službenika pokrenut krivični postupak.

4. Relevantnim odredbama Zakona o policiji («Službeni glasnik RS», broj 101/05), propisano je da se u radni odnos za obavljanje poslova u Ministarstvu, između ostalog, ne može primiti lice protiv koga se vodi krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti (član 110. stav 3.); da policija može o licu koje želi da zasnuje radni odnos u Ministarstvu radi izvršavanja zadataka u policiji da prikuplja podatke uz pismenu saglasnost tog lica, kao i podatke na osnovu kojih utvrđuje bezbednosne smetnje za izvršavanje zadataka u policiji (član 111. stav 1.); da policijskom službeniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos prestaje i ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetnje iz člana 111. ovog zakona zbog kojih sa njim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su u vreme zasnivanja postojale (član 168. stav 1.).

Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju nesporno da je podnosiocu ustavne žalbe radni odnos prestao nakon što je Ministarstvu unutrašnjih poslova dostavljena optužnica Okružnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, kojom je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je izvršio dva krivična dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, što saglasno navedenim odredbama Zakona o policiji nesporno predstavlja bezbednosnu smetnju koja za posledicu ima prestanak radnog odnosa po sili zakona.

Kako Ustav u članu 60. stav 1. pravo na rad jemči u skladu sa zakonom, to znači da se pravo na rad Ustavom garantuje i štiti na način i u granicama propisanim odgovarajućim zakonom. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da je osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređeno označeno ustavno pravo, te je stoga odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe policijskog službenika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti