Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao sedam godina i tri meseca. Podnositeljki žalbe dosuđena je naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragice Milovanović iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragice Milovanović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P1. 2460/04 (kasnije pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P1. 2908/10), povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragica Milovanović iz Leskovca podnela je 5. marta 2010. godine, preko punomoćnika Violete Tasić, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P1. 2460/04.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je rešenjem Istorijskog arhiva - Leskovac broj 229 od 24. maja 2004. godine podnositeljki ustavne žalbe prestao radni odnos usled izrečene disciplinske mere; da je podnositeljka podnela tužbu 15. juna 200 4. godine Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv Istorijskog arhiva - Leskovac, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu; da je presudom Opštinskog suda P. 2460/04 od 17. januara 2006. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca, a da je Okružni sud u Leskovcu (u daljem tekstu: Okružni sud) odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu; da je Vrhovni sud Srbije rešenjem RevII. 486/08 od 15. maja 2008. godine postupajući po reviziji tužioca ukinuo prvostepenu i drugostepenu odluku; da je u ponovnom prvostepenom postupku Opštinski sud presudom P1. 1520/08 od 13. novembra 2008. godine odbio tužbeni zahtev tužilje; da je podnositeljka izjavila žalbu Okružnom sudu u Leskovcu; da je zbog ukupnog trajanja postupka, podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljka ustavne žalbe je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P1. 2908/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 15. juna 2004. godine Opštinskom sudu tužbu protiv Istorijskog arhiva – Leskovac, kojom je tražila da se poništi odluka tuženog broj 256 od 2. juna 2004. godine kojim joj je otkazan ugovor o radu, vraćanje na rad, kao i naknadu štete na ime izgubljene zarade od 3. juna 2004. godine.

Opštinski sud je presudom P. 2460/04 od 17. januara 2006. godine odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Okružni sud je presudom Gž. 1538/06 od 6. decembra 2007. godine odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio ožalbenu presudu Opštinskog suda P. 1538/06 od 17. januara 2006. godine.

Tužilja je 8. februara 2008. godine izjavila reviziju Vrhovnom sudu Srbije .

Vrhovni sud Srbije je rešenjem RevII. 486/08 od 15. maja 2008. godine ukinuo presudu Opštinskog suda P. 2460/04 od 17. januara 2006. godine i presudu Okružnog suda Gž. 1538/06 od 6. decembra 2007. godine.

Presudom Opštinskog suda P1. 1520/08 od 13. novembra 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1. 676/10 od 8. septembra 2010. godine, u stavu prvom izreke , preinačio presudu Opštinskog suda P1. 1520/08 od 13. novembra 2008. godine i usvojio tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 229 od 21. maja 2004. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na posao, dok je u stavu drugom izreke ukinuta ožalbena presuda u delu u kojem je odlučeno o zahtevu za naknadu štete i troškovima parničnog postupka.

U ponovnom prvostepenom postupku izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine izgubljene zarade po osnovu nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1.2908/10 od 19. septembra 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade usled nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati određeni novčani iznos. Protiv navedene presude parnične stranke nisu izjavljivale žalbu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, članom 10. bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova . Odredbom člana 434. istog zakona bilo je propisano da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporov a.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 , 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) bilo je propisano da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Istovetna odredba sadržana je i u članu 195. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pokrenut 15. juna 2004. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Leskovcu, te da je okončan donošenjem presude Osnovnog suda u Leskovcu.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj radni spor trajao sedam godina i tri meseca, što samo po sebi može da ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a ti činioci su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu zahtevala su sprovođenje nešto složenijeg dokaznog postupka. Prvostepeni sud je u osporenom parničnom postupku trebalo da utvrdi zakonitost sprovedenog disciplinskog postupka i rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i eventualnu visinu naknade štete koja pripada tužilji zbog nezakonitog otkaza.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe, kao tužilje, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražen poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i radnopravna restitucija tužilje kao bivšeg zaposlenog, te isplata određenog novčanog iznosa na ime naknade štete zbog izgubljene zarade. Ispitujući ponašanje podnosi teljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da ona nije doprine la dužini trajanja postupka .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da ne može postojati nijedan razlog koji bi opravdao ovako dugo trajanje postupka, imajući u vidu činjenicu da je u pitanju radni spor, kao i da je prvostepena presuda jednom ukinuta, a jednom preinačena i ukinuta u preostalom delu, iz čega sledi zaključak da je osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka nedelotvorno postupanje Opštinskog suda. Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog sud a za ljudska prava, prema kojem sama činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmete Pavlyulynets v. Ukraine od 6. septembra 2005. godine i Cvetković protiv Srbije od 10. juna 2008. godine).

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena sprovedenog parničnog postupka, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenoj pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti