Povreda prava na pravično suđenje zbog odbijanja prigovora radi ubrzavanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i poništava rešenje Višeg suda, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Sud smatra da je pravno neprihvatljiv stav da se prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka ne može podneti nakon što je predmet ustupljen javnom izvršitelju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. S. N. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

 

1. Usvaja se ustavna žalba J. S. N. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Nišu Rž g. 93/21 od 7. septembra 2021. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Nišu Rž g. 93/21 od 7. septembra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu R4 I. 75/21 od 11. avgusta 2021. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. J. S. N. iz Niša je 22. oktobra 2021. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz Niša, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Rž g. 93/21 od 7. septembra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem pravnosnažno odbijen kao neosnovan njen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u kome ima svojstvo izvršnog poverioca, pa da je neprihvatljiva ocena Višeg suda u Nišu da je neosnovan taj prigovor zato što se izvršni postupak nalazi u fazi sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač J. S. N, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 27. maja 2021. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Nišu I. 635/20, a u kome ima svojstvo izvršnog poverioca.

Osnovni sud u Nišu je 11. avgusta 2021. godine doneo rešenje R4 I. 75/21, kojim je odbio kao neosnovan ovaj prigovor.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Nišu je osporenim rešenjem Rž g. 93/21 od 7. septembra 2021. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Osnovni sud u Nišu 12. decembra 2011. godine doneo rešenje o izvršenju na predlog ovde predlagača radi naplate novčanog potraživanja; da je Osnovni sud u Nišu 20. avgusta 2020. godine doneo zaključak o nastavku sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem Milanom Nikolićem, pa da su 3. septembra 2020. godine spisi predmeta dostavljeni tom izvršitelju na dalji postupak i nadležnost; da je imajući u vidu da je postupak sprovođenja izvršenja pred Osnovnim sudom u Nišu okončan donošenjem zaključka o određivanju javnog izvršitelja pred kojim će se nastaviti sprovođenje izvršenja pre podnošenja prigovora, prvostepeni sud ocenio da je prigovor neosnovan u smislu odredbe člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je propisano da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča; da drugostepeni sud prihvata razloge na kojima se zasniva prvostepena odluka; da predlagač u žalbi navodi da je prvostepeni sud pogrešnim tumačenjem navedene zakonske odredbe doneo pobijano rešenje i da tom prilikom nije imao u vidu da sprovođenje izvršenja još uvek traje, bez obzira na to da li izvršenje sprovodi sud ili javni izvršitelj, te da nijednim propisom nije propisano da ustupanje predmeta javnom izvršitelju znači da je okončan postupak pred sudom; da je drugostepeni sud ocenio da su neosnovani ovi i ostali navodi iz žalbe predlagača.

Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da se predmetni izvršni postupak vodio protiv izvršnog dužnika A. T.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojim se pobija navedeno drugostepeno rešenje sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Rž g. 93/21 od 7. septembra 2021. godine pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Nišu I. 635/20. Ustavni sud je utvrdio da su u obrazloženju osporenog rešenja praktično dati razlozi za odbacivanje prigovora, jer je navedeni drugostepeni sud ocenio da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet nakon okončanja izvršnog postupka. Obrazloženje osporenog pojedinačnog akta se implicitno zasniva na oceni prema kojoj sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da postupa po predmetnom prigovoru, jer postupak sprovođenja izvršenja vodi javni izvršitelj.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se primenjuje na predmetni izvršni postupak povodom koga je uložen prigovor, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenog rešenja proizlazi da se predmetni izvršni postupak najpre vodio pred Osnovnim sudom u Nišu, te da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem Milanom Nikolićem i da u toj izvršnoj stvari nije donet bilo kakav akt o okončanju izvršnog postupka na jedan od dva zakonom propisana načina.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Nišu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud smatra da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Nišu Rž g. 93/21 od 7. septembra 2021. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu R4 I. 75/21 od 11. avgusta 2021. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnositeljku. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.