Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parnici

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji traje preko 12 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. D. iz I, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. D. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 740/11 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. D. iz I. podneo je 1. aprila 2011. godine, preko punomoćnika I. Ć, advokata iz Č, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 740/11. Predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu i istakao zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 740/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Z. D. podneo je 31. oktobra 2001. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv „A.“ DOO iz Č, radi naknade štete.

Rešenjem Opštinskog suda P1. 2360/01 od 12. decembra 2001. godine utvrđeno je mirovanje u postupku na predlog tuženog. Tužilac je podneskom od 26. marta 2002. godine predložio nastavak postupka.

Postupak je nastavljen 8. maja 2002. godine, a na ročištu održanom 10. juna iste godine rešenjem je određeno izvođenje dokaza mašinsko-tehnološkim veštačenjem, te da će ime veštaka biti naknadno određeno. Sledeće ročište sud je održao 2. oktobra 2003. godine, kada je za veštaka određen Z. V.

U postupku je nakon toga, zakazano još 29 ročišta, od kojih nije održano deset ročišta, i to: tri zbog toga što veštak nije dostavio nalaz i mišljenje, jedno jer tužilac nije sudu dostavio tražene podatke, tri jer je tužilac tražio odlaganje radi preciziranja tužbenog zahteva i odgovora na podnesak tuženog, jedno na predlog parničnih stranaka radi pokušaja mirnog rešenja spora, jedno jer veštak nije uredno pozvan, a jedno radi naknadnog izjašnjenja tuženog na podnesak tužioca dostavljen sudu uoči ročišta. Takođe, izvedeni su dokazi saslušanjem svedoka i tužioca kao parnične stranke, te mašinsko-tehnološkim veštačenjem.

Opštinski sud je presudom P1. 2360/01 od 28. novembra 2007. godine, u stavu prvom izreke, odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, dok je u stavu drugom izreke obavezao tužioca da isplati tuženom određeni novčani iznos na ime naknade troškova parničnog postupka.

Okružni sud u Čačku je presudom Gž. 1405/08 od 26. novembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Opštinskog suda P1. 2360/01 od 28. novembra 2007. godine u stavu prvom izreke, dok je u stavu drugom ukinuo ožalbenu presudu ukinuo u stavu drugom izreke i predmet vratio na ponovno suđenje. Tužilac je protiv navedene presude izjavio izjavio reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 684/10 od 4. novembra 2010. godine ukinuo presudu Okružnog suda u Čačku Gž. 1405/08 od 26. novembra 2008. godine i presudu Opštinskog suda P1. 2360/01 od 28. novembra 2007. godine, te predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku pred Osnovnim sudom u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud) predmet je dobio broj P. 740/11. Tokom trajanja postupka sud je zakazao 12 ročišta, od kojih nije održano devet, i to: četiri jer tuženi nije uredno pozvan, tri radi naknadnog naknadnog izjašnjenja tuženog na podnesak tužioca dostavljen sudu uoči ročišta, jedno na predlog tužioca i jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Osnovni sud u Čačku je presudom P. 740/11 od 11. aprila 2013. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Protiv navedene presude tuženi je 10. juna 2013. godine izjavio žalbu Apelacionom sudu u Kragujevcu. Postupak po žalbi je u vreme odlučivanja Ustavnog suda po ustavnoj žalbi još uvek u toku.

4. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čije se trajanje osporava započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu 31. oktobra 2001. godine i da još uvek nije pravnosnažno okončan. Navedeno trajanje postupka od preko 12 godina nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke, u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, trajanje sudskog postupka od preko 12 godina, ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da Opštinski sud u periodu od 10. juna 2002. do 2. oktobra 2003. godine nije održao nijedno ročište, te da tokom trajanja postupka pred nadležnim prvostepenim sudovima veći broj zakazanih ročišta nije održan.

S druge strane, međutim, Ustavni sud je utvrdio da je i podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem doprineo produženju postupka. Naime, pet ročišta u postupku nije održano na predlog tužioca radi preciziranja tužbenog zahteva ili odgovora na podnesak tuženog, jedno jer tužilac nije dostavio tražene podatke, a jedno na predlog obe parnične strane radi pokušaja mirnog rešenja spora.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 4. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i izvestan doprinos podnosioca dužem trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe istakao zahtev za naknadu materijalne štete, a da osporeni parnični postupak još uvek nije pravnosnažno okončan, Ustavni sud nalazi da je taj zahtev preuranjen, pa je stoga, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u tačka 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parnici

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti