Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u postupku komasacije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu E. F. zbog povrede prava na imovinu i suđenje u razumnom roku. Sud je poništio presudu Upravnog suda, utvrdivši da je postupak komasacije sproveden proizvoljno, čime je pravo svojine podnositeljke postalo iluzorno, i dosudio naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14727/2022
28.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić Rapajić i dr Atila Dudaš (Dudás Attila), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi E. F. iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba E. F. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2752/19 od 24. oktobra 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2752/19 od 24. oktobra 2022. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-168/2017-09 od 10. maja 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba E. F. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 2752/19 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Utvrđuje se pravo E. F. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. E. F. iz Sremske Mitrovice, preko punomoćnika V. K, advokata iz Sremske Mitrovice, podnela je Ustavnom sudu, 30. novembra 2022. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 2. novembra 2023. i 12. januara 2024. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 2752/19, kao i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2752/19 od 24. oktobra 2022. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Kako se označena prava garantovana Evropskom konvencijom, sa Protokolom jemče i navedenim odredbama Ustava, to Ustavni sud njihovu eventualnu povredu ceni u odnosu na odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je „presporim postupanjem“ Upravnog suda podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je neistinita tvrdnja Ministarstva finansija da je izvršena primopredaja zemljišta u predmetnom postupku komasacije, jer „nema zapisnika o primopredaji, niti bilo kakvog drugog dokaza“; da je podnositeljki oduzeta državina parcele na kojoj je još uvek „zemljišnoknjižni“ vlasnik, a da njiva koju joj je opština Ruma dodelila „pravno ne postoji, pa je podnositeljka ne može prodati“; da podnositeljka dodeljenu parcelu ne može ni obrađivati, jer do nje ne postoji put.

Ustavnom žalbom je, pored ostalog, traženo od Ustavnog suda da utvrdi povredu označenih prava, poništi osporenu presudu i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Komisije za sprovođenje komasacije u KO Marđelos broj 461-1-272/17, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Komisije za sprovođenje komacacije u KO Marđelos (dalje u tekstu: Komisija) o raspodeli komasacione mase broj 461-1-272/17 od 23. oktobra 2017. godine određeno je da se E. F. iz Sremske Mitrovice (podnositeljki ustavne žalbe) iz komasacione mase dodeljuje katastarska parcela „broj A/1, broj table B, potes V, njiva 2. klase, površine 6932“, a u obrazloženju je navedeno: da je Odlukom Skupštine opštine Ruma od 25. novembra 2011. godine određeno sprovođenje komasacije u KO Marđelos; da je, shodno članu 45. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 65/08, 41/09 i 112/15), utvrđeno faktičko stanje poseda za svakog učesnika komasacije, izvršena komasaciona procena vrednosti zemljišta i objekata koji ulaze u komasacionu masu; da je na osnovu Programa komasacije u KO Marđelos od 30. juna 2011. godine izrađen projekat geodetske osnove za održavanje premera i Projekat putne i kanalske mreže; da je pre sprovođenja komasacije opština Ruma donela Odluku o načelima komasacije u KO Marđelos i da su u periodu od septembra do kraja decembra 2016. godine sprovedeni postupci nadele zemljišta u postupku komasacije; da je zapisnikom broj 533 (broj iskaza) izvršena privremena primopredaja zemljišta i objekata „učesniku komasacije“, koji će se po pravnosnažnosti tog rešenja smatrati konačnim. Dalje je navedeno: da je učesniku komasacije dodeljeno zemljište iz komasacione mase, koje odgovara vrednosti zemljišta koje je uneo u komasacionu masu, a približno je istog položaja i katastarske kulture i pruža približno jednake mogućnosti u pogledu načina poljoprivredne obrade; da su primedbe učesnika komasacije razmotrene na sednicama Komisije i o razlozima za neprihvatanje primedaba učesnik komasacije je obavešten; da je primenom člana 43. Zakona o poljoprivrednom zemljištu odlučeno kao u dispozitivu.

Podnositeljka ustavne žalbe je 21. novembra 2017. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja Komisije, u kojoj je navela: da se dodeljena parcela ne nalazi na približno istom položaju, jer je udaljena deset kilometara od njenog mesta prebivaišta, a parcela na kojoj ona ima pravo vlasništva je udaljena „svega tri do četiri kilometra“; da se dodeljena parcela nalazi na nepristupačnom mestu, pa ne pruža ni približno jednake mogućnosti u pogledu načina poljoprivredne obrade i, ako bi je prihvatila, troškovi obrade bi bili znatno veći.

Podnositeljka ustavne žalbe je 20. februara 2019. godine podnela Upravnom sudu tužbu zbog ćutanja uprave, tražeći da taj sud naloži tuženom da odluči o njenoj žalbi. Rešenjem Upravnog suda od 27. avgusta 2019. godine naloženo je podnositeljki da se izjasni o tome da li je zadovoljna naknadno donetim rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-168/2017-09 od 10. maja 2019. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 3. oktobra 2019. godine proširila tužbu na navedeni konačni upravni akt i, pored ostalog, istakla da se njiva koja joj je dodeljena nalazi između znatno većih parcela tuženog i da može doći do nje „prvih pet km asfaltnim putem, zatim pet km poljskim zemljanim putem (samo traktorom), i to preko velike table zemljišta koje je u državnoj svojini“.

Rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-168/2017 od 10. maja 2019. godine odbijena je žalba podnositeljke izjavljena protiv predmetnog rešenja Komisije. Drugostepeni organ se pozvao na odredbe člana 41. stav 1. i člana 42. stav 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu i, ocenjujući navode žalbe, istakao: da je iz grafičkog priloga vidljivo stanje parcela „koje su u vlasništvu žalioca pre i posle komasacije, kao i da nije došlo do značajnijeg pomeranja u odnosu na stanje pre komasacije“; da je podnositeljka „u starom stanju“ imala izlaz na katastarski put koji na terenu ne postoji i koji je projektom putne mreže ukinut, zbog čega podnositeljka nije mogla „ostati na starom mestu, već je prebačena u manju tablu, u kojoj je dobila parcelu prihvatljive širine, bliže asfaltnom putu“.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2752/19 od 24. oktobra 2022. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe, iz razloga koji su navedeni u pobijanom rešenju, a Upravni sud je ocenio da navodima tužbe nije dovedeno u sumnju utvrđeno činjenično stanje.

3.2. Presudom Osnovnog suda u Rumi P. 723/19 od 14. decembra 2021. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 616/22 od 16. juna 2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe, kojim je traženo da se obaveže opština Ruma da podnositeljki na ime naknade štete isplati iznos označen u tužbi, zbog toga toga što je na osnovu predmetnog rešenja Komisije lišena državine na k.p. broj G/35 KO Marđelos, a nije izvršena primopredaja k.p. broj A. KO Marđelos, koja joj je dodeljena u postupku komasacije. Odluka o odbijanju tužbenog zahteva obrazložena je time da je podnositeljka odbila uvođenje u posed parcele koja joj je dodeljena, jer do nje ne može da dođe poljoprivrednom mehanizacijom, „koje činjenice nije dokazala“, odnosno nije dokazala da joj je tuženi prouzrokovao štetu, „već je istu sama skrivila jer nije koristila postojeći put za obradu dodeljene parcele“.

Odgovor Opštinske uprave opštine Ruma, koji je na zahtev Ustavnog suda dostavljen 3. juna 2025. godine, ne sadrži izjašnjenje u vezi sa činjenicom da k.p. broj A. (koja je dodeljena podnositeljki ustavne žalbe iz komasacione mase) nije evidentirana u katastru nepokretnosti, a da je ona i dalje upisana kao nosilac prava svojine na k.p. broj G/35 KO Marđelos. U odgovoru je navedeno da je predmet upućen na dalju nadležnost i postupanje Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Ruma.

Prema izvodu iz baze podataka katastra nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda 20. 20. mart 2025. godine, na k.p. broj G/35 KO Marđelos upisano je pravo svojine u korist podnositeljke ustavne žalbe, a k.p. broj A. nije evidentirana u katastru nepokretnosti.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (člana 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama člana 31. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 65/08-dr.zakon, 41/09, 112/15 i 80/17) propisano je: da se komasacija vrši u sledećim slučajevima – kada se zbog velike usitnjenosti i nepravilnog oblika katastarskih parcela poljoprivredno zemljište ne može racionalno koristiti (tačka 1)); kada se vrši izgradnja sistema za odvodnjavanje ili navodnjavanje (tačka 2)); kada se vrši izgradnja mreže poljskih puteva (tačka 3)); kada se izgradnjom infrastrukturnih i većih objekata (javni putevi, železničke pruge, akumulacija i dr.), uređenjem vodotoka i širenjem građevinskog reona vrši dalje usitnjavanje postojećih katastarskih parcela, poremećaj mreže poljskih puteva i sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje (tačka 4)).

Odredbama navedenog zakona je, takođe, propisano: da komisija sprovodi postupak komasacije i obrazuje potkomisiju za komasacionu procenu zemljišta, potkomisiju za procenu vrednosti dugogodišnjih zasada i objekata, kao i druga stručna tela za preduzimanje pojedinih radnji u postupku komasacije (član 35. st. 2. i 6.); da svaki vlasnik, odnosno korisnik zemljišta dobija iz komasacione mase zemljište odgovarajuće vrednosti, a po mogućnosti iste katastarske kulture i udaljenosti od naselja, kao i položaja koji pruža približno jednake mogućnosti u pogledu načina obrade koje je imao pre komasacije (član 40. stav 1.); da pri raspodeli zemljišta iz komasacione mase svaki učesnik komasacije mora da dobije zemljište pravilnijeg oblika i na manjem broju mesta nego što je uneo u komasacionu masu ukoliko je uneo zemljište na dva ili više mesta (član 40. stav 2.); da ukupna vrednost zemljišta koje se daje iz komasacione mase ne može biti manja niti veća od 10% od ukupne vrednosti zemljišta unetog u komasacionu masu, a ukupna površina zemljišta koja se daje iz komasacione mase ne može biti manja niti veća od 20% od ukupne površine zemljišta unetog u komasacionu masu, osim ako se komisija i učesnik komasacije drugačije ne sporazumeju (član 42. st. 1. i 2.); da ministar bliže propisuje, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za geodetske poslove, sadržinu, postupak izrade i donošenja programa komasacije, sadržinu odluke o sprovođenju komasacije, načela komasacije, način rada komisije i njenih podkomisija – čl. 32, 34. i 35. (član 80. tačka 6)); da će propise iz člana 80. ovog zakona Ministar doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 93. stav 1.); da će se do donošenja propisa iz člana 80. ovog zakona primenjivati propisi doneti na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 46/95, 54/96, 14/00 i 101/05 - dr. zakon (član 93. stav 2.).

Odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 53/93-dr.zakon, 67/93-dr.zakon, 48/94-dr.zakon, 46/95, 54/96, 14/2000 i 101/05-dr.zakon) bilo je predviđeno: da komisija dostavlja svakom učesniku komasacije izvod iz rešenja o raspodeli komasacione mase, čije obrazloženje obavezno sadrži posebno navođenje zahteva učesnika komasacije i razloge zbog kojih nije usvojena njegova primedba (član 46.); da postupak donošenja programa komasacije, sadržaj programa, sadržaj odluke o komasaciji, sadržaj glavnog projekta komasacije, postupak i rad komisije za sprovođenje komasacije i njenih potkomisija i stručnih tela, kao i donošenje načela komasacije uređuje Ministarstvo u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom (član 50.).

Odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik SRS“, broj 52/89) bilo je propisano: da na predlog raspodele zemljišta iz komasacione mase učesnici komasacije mogu da stave primedbe, o kojima komisija rešava prilikom donošenja rešenja o raspodeli zemljišta iz komasacione mase, odnosno prilikom donošenja rešenja o privremenoj primopredaji (član 75.); da komisija dostavlja svakom učesniku komasacije i drugoj stranci u postupku komasacije izvod iz rešenja o raspodeli komasacione mase, koji sadrži, pored ostalog, obrazloženje sa posebnim navođenjem zahteva učesnika komasacije i razlozima zbog kojih nije usvojena njegova primedba (član 78.); da rešenje o privremenoj primopredaji komisija ne može doneti pre nego što učesniku komasacije saopšti predlog o raspodeli zemljišta iz komasacione mase i razmotri primedbe na ovaj predlog (član 81. stav 4.).

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ispitujući navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Sud je konstatovao da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine i da svako mešanje u to pravo mora, pre svega, biti u skladu sa zakonom.

Polazeći od toga da je podnositeljka ustavne žalbe pre otpočinjanja postupka komasacije u KO Marđelos bila upisana kao nosilac prava svojine na k.p. broj G/35 u toj katastarskoj opštini, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ima imovinu koja se štiti garancijama člana 58. Ustava. S obzirom na to da je rešenjem Komisije o raspodeli komasacione mase broj 461-1-272/17 od 23. oktobra 2017. godine utvrđeno da podnositeljki prestaje pravo svojine na toj parceli, a da upis u katastar u tom slučaju ima deklaratorni karakter, nastupanjem pravnosnažnosti navedenog rešenja došlo je do mešanja u pravo podnositeljke na mirno uživanje imovine.

Ispitujući da li je navedeno mešanje izvršeno u skladu sa zakonom, Ustavni sud je konstatovao da se da je obrazloženje predmetnog rešenja Komisije tipskog karaktera i da se u njemu koristi opšti pojam „učesnik komasacije“, te da ne sadrži broj parcele koju je podnositeljka unela u komasacionu masu i one koja je dodeljena u postupku komasacije. Pored toga, predmetno rešenje Komisije ne sadrži podatke o udaljenosti navedenih parcela od prebivališta podnositeljke ustavne žalbe, primedbe koje je podnositeljka iznela u postupku komasacije, ni razloge zbog kojih one nisu prihvaćene. Takođe, u spisima predmeta se ne nalaze dokazi za navode da je Komisija pre donošenja predmetnog rešenja razmotrila primedbe podnositeljke i obavestila je o razlozima za njihovo neprihvatanje, niti se Komisija pozvala na odredbe propisa čijom primenom je taj postupak sprovela. Drugostepeni organ je svoju ocenu da „nije došlo do značajnijeg pomeranja“ u odnosu na stanje pre komasacije obrazložio time da je put koji je vodio do parcele koja je u svojini podnositeljke „projektom putne mreže ukinut, zbog čega ona nije mogla ostati na starom mestu“. U osporenoj presudi Upravnog suda su prihvaćeni razlozi na kojima je drugostepeni organ zasnovao odluku o žalbi podnositeljke.

Ustavni sud je dalje konstatovao da iz navedenih odredaba Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je na snazi (dalje u tekstu: Zakon), proizlazi: da komisija sprovodi postupak komasacije, obrazuje potkomisije i druga stručna tela za preduzimanje pojedinih radnji u postupku komasacije; da se način rada komisije i potkomisija uređuje pravilnikom koji donosi ministar nadležan za poslove poljoprivrede, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne za geodetske poslove; da će se do donošenja tih propisa primenjivati propisi doneti na osnovu ranije važećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ustavni sud ukazuje na to da nije donet podzakonski akt kojim se uređuju načela komasacije, način rada komisije i njenih podkomisija, na osnovu odredbe člana 80. tačka 6) Zakona, niti je takav akt donet na osnovu ranije važećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da odredbama Zakona nije izričito propisano da se u izvodu iz rešenja o raspodeli komasacione mase moraju posebno navesti zahtevi učesnika komasacije i razlozi zbog kojih nije usvojena njegova primedba, kao što je to bilo predviđeno odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 46/95, 54/96, 14/00 i 101/05 - dr. zakon) i Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik SRS“, broj 52/89).

Ustavni sud, međutim, ukazuje na to da poštovanje i zaštita prava svojine i prava korišćenja predstavljaju suštinu odgovornog upravljanja zemljištem i da je načelo „makar isto toliko dobro kao što je bilo” ključno načelo komasacije, koje označava da situacija u kojoj se nađu legitimni vlasnici zemljišta i drugi imaoci prava ne može biti pogoršana realizacijom postupka komasacije. Jedan od ključnih aspekata uspostavljanja poverenja u ovaj mehanizam je ubeđenje da vlasnici zemljišta koji učestvuju u postupku komasacije neće izgubiti imovinu, niti će njena vrednost biti umanjena bez odgovarajuće kompenzacije u zemljištu ili novcu. Naime, osnovni cilj komasacije je da zemljišne parcele u vlasništvu svakog vlasnika budu komasirane u što je moguće manji broj parcela i što bliže prebivalištu vlasnika zemljišta. U tom smislu iskazivanje želja, interesa i stavova učesnika komasacije trebalo bi da se obavlja po utvrđenoj proceduri, jer je neophodno da njihovi stavovi budu razmotreni u skladu sa zakonom. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje na potrebu da se korišćenjem pravnih sredstava u postupku pred komisijom za komasaciju obezbedi učesnicima komasacije obrazložena odluka, kako bi se smanjio broj postupaka pred ministarstvom i, kasnije, pred Upravnim sudom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu predmetnog rešenja Komisije, Ustavni sud je ocenio proizvoljnom ocenu iznetu u tom rešenju da je zemljište dodeljeno podnositeljki ustavne žalbe u postupku komasacije približno istog položaja i da pruža približno jednake mogućnosti u pogledu načina poljoprivredne obrade kao zemljište koje je podnositeljka unela u komasacionu masu. Takođe, iz dostavljenih spisa predmeta ne može se utvrditi da je „zapisnikom broj 533 (broj iskaza)“ podnositeljki ustavne žalbe privremeno predata u posed parcela koja joj je dodeljena iz komasacione mase. Sud je imao u vidu da po okončanju postupka komasacije pravno ne postoje parcele koje su postojale pre komasacije. Međutim, u konkretnom slučaju, parcela koju je podnositeljka unela u komasacionu masu i dalje je upisana kao njeno vlasništvo – iako joj je to pravo prestalo na osnovu pravnosnažnog rešenja nadležnog organa, a nema podataka u katastru nepokretnosti o parceli koja je dodeljena podnositeljki iz komasacione mase, čime je njeno pravo svojine od stvarnog i efektivnog postalo teorijsko i iluzorno.

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da se komasacija sprovodi, između ostalog, radi izgradnje mreže poljskih puteva i kada se izgradnjom infrastrukturnih i većih objekata poremeti mreža poljskih puteva. Međutim, ocena drugostepenog organa da „nije došlo do značajnijeg pomeranja u odnosu na stanje pre komasacije“, ne može biti utemeljena na činjenici da je projektom putne mreže ukinut katastarski put, koji je postojao pre otpočinjanja postupka komasacije, već je potrebno utvrditi, pored ostalog, da li je podnositeljki ustavne žalbe u postupku komasacije dodeljeno zemljište koje omogućava približno jednake mogućnosti za obradu kao zemljište koje je unela u komasacionu masu, saglasno odredbi člana 40. stav 1. Zakona.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je našao da predmetno rešenje Komisije o rasporedeli komasacione mase predstavlja mešanje u pravo podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine, koje nije izvršeno u skladu sa zakonom. Ustavni sud je, pored ostalih, u odlukama Už – 6763/2011 od 30. januara 2014. godine i Už – 5971/2012 od 5. novembra 2015. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, ocenio da takav zaključak ne stvara potrebu da se utvrdi da li je postignuta pravična ravnoteža između potreba od opšteg interesa zajednice, sa jedne strane i zahteva za zaštitu osnovnih prava pojedinca, sa druge strane, prihvatajući stanovište Evropskog suda za ljudska prava izraženo u presudi Iatridis protiv Grčke, predstavka broj 31107/96, od 25. marta 1999. godine, stav 58.

Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenom presudom podnosiocu povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2752/19 od 24. oktobra 2022. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 461-02-168/2017-09 od 10. maja 2019. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni upravni spor započeo 20. februara 2019. godine, tužbom podnositeljke ustavne žalbe podnetom zbog ćutanja administracije i da je okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2752/19 od 24. oktobra 2022. godine.

Činjenica da je osporeni postupak trajao tri godine i osam meseci, sama za sebe, može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja predmeta postupka za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u predmetnom upravnom sporu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je našao da se postupanje Upravnog suda ne može smatrati efikasnim, posebno stoga što je zakonitost pobijanog upravnog akta ispitivana na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je ona imala pravni i materijalni interes da se u razumnom roku ispita zakonitost upravnog akta kojim je u odnosu na nju okončan postupak raspodele zemljišta iz komasacione mase.

Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe svojim radnjama nije doprinela trajanju predmetnog upravnog spora, jer je u ostavljenom roku dostavila sudu podnesak kojim je proširila tužbu na rešenje tuženog organa doneto u toku predmetnog upravnog spora.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u postupku komasacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti