Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku predaje dece

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku radi predaje maloletne dece. Postupak koji traje preko četiri godine je nerazumno dug, pa je nadležnom sudu naloženo da ga hitno okonča.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1473/2010
31.01.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Sandre Savić iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Sandre Savić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Prokuplju u predmetu I. 1357/08, a zatim pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu I. 2476/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Prokuplju da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sandra Savić iz Niša je 5. marta 2010. godine, preko punomoćnika Slađane Tacić, advokata iz Prokuplja podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava iz čl. 6. i 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Prokuplju u predmetu I. 1357/08.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 30. juna 2008. godine kao izvršni poverilac predlogom pokrenula postupak izvršenja pred Opštinskom sudu u Prokuplju protiv bivšeg supruga kao izvršnog dužnika, radi predaje maloletne dece: da je sud odobrio izvršenje rešenjem I. 1357/08 od 2. jula 2008. godine; da je protiv tog rešenja izvršni dužnik podneo žalbu, koju je Okružni sud u Prokuplju rešenjem Gž. 842/08 odbio kao neosnovanu; da je dalje Opštinski sud u Prokuplju pogrešno sprovodio izvršenje jer je prinudno sprovođenje izvršenja stalno prolongirano donošenjem novih rešenja o izvršenju i ostavljanjem novih rokova izvršnom dužniku za predaju dece uz pretnju iz ricanja novih novčanih kazni; da je samo izricanje novčanih kazni u odnosu na izvršnog dužnika bez njihovog naplaćivanja dokaz o povredi prava na suđenje u razumnom roku; da joj je povređeno i pravo iz člana 6. Evropske konvencije kao i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Evropske konvencije. Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Prokuplju I. 1357/08, a sada Osnovnog suda u Prokuplju I. 2476/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac , 30. juna 2008. godine podnela Opštinskom sudu u Prokuplju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika J. S, bivšeg supruga, radi predaje maloletne dece, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P. 4940/07 od 14. septembra 2007. godine, koj om su maloletna deca M.S. i A.S. poverena na čuvanje i vaspitanje majci. Opštinski sud u Prokuplju je rešenjem I. 1357/08 od 2. jula 2008. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Okružni sud u Prokuplju, odlučujući o žalbi izvršnog duž nika protiv rešenja o izvršenju Opštinskog suda u P rokuplju I 1357/08 od 2. jula 2008. godine, doneo je rešenje Gž. 842/08 od 27. avgusta 2008. godine kojim je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Dana 1. septembra 2008. godine sačinjen je zapisnik na kome je sudski izvršitelj konstatovao da je došao na lice mesta kod izvršnog dužnika u selo Biljeg , da izvršnog dužnika, nije pronašao i da se po rečima majke dužnika on nalazi u Merošini gde je odveo decu u školu i da joj nije poznato kada će se vratiti. Tom prilikom sudski izvršitelj je majci izvršnog dužnika ostavio rešenje Okružnog suda u Prokuplju Gž. 842/08 od 27. avgusta 2008. godine.

Opštinski sud u Prokuplju je 17. oktobra 2008. godine doneo rešenje I. 1357/08 kojim je u stavu prvom izreke određeno da se na osnovu rešenja o dozvoli izvršenja Opštinskog suda u Prokuplju I. 1357/08 od 2. jula 2008. godine, radi naplate novčane kazne u iznosu od 10.000,00 dinara , određuje izvršenje protiv izvršnog dužnika, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se nađu u njegovom domaćinstvu u selu Biljeg, u drugom stavu izreke nalaže se izvršnom dužniku da u roku od tri dana preda izvršnom poveriocu maloletnu decu, u stavu trećem izreke je navedeno da ukoliko izvršni dužnik u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda iz prethodnog stava, izreći će mu se novčana kazna u iznosu od 20.000,00 dinara, koja će se sprovesti po službenoj dužnosti i pod pretnjo m ponovnog i uvećanog kažnjavanja i u stavu četvrtom izreke zabranjuje se izvršnom dužniku da raspolaže popisanim pokretnim stvarima , pod pretnjom zakonskih posledica.

Dana 9. februara 2009. godine Opštinskom sud u u Prokuplju dostavljen je podnesak punomoćnika izvršnog poverioca kojim obaveštava sud da je izvršni dužnik , iako je uredno primio rešenje kojim mu je naloženo da u roku od tri dana od dana prijema istog preda izvršnom poveriocu maloletnu decu, nije postupio po navedenom rešenju, te predlaže sudu novčano kažnjavanje izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Prokuplju je 11. maja 2009. godine doneo rešenje kojim se u stavu prvom izreke određuje da se na osnovu rešenja o dozvoli izvršenja Opštinskog suda u Prokuplju I. 1357/08 od 2. jula 2008. godine, radi naplate novčane kazne u iznosu od 20.000,00 dinara , određuje izvršenje protiv izvršnog dužnika, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se nađu u njegovom domaćinstvu u selu Biljeg, u drugom stavu izreke nalaže se izvršnom dužniku da u roku od tri dana preda izvršnom poveriocu maloletnu decu, u stavu trećem izreke navedeno je da ukoliko izvršni dužnik u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda iz prethodnog stava izreći će mu se novčana kazna u iznosu od 40.000,00 dinara, koja će se sprovesti po službenoj dužnosti i pod pretnjo m ponovnog i uvećanog kažnjavanja i u četvrtom stavu izreke zabranjuje se izvršnom dužniku da raspolaže popisanim pokretnim stvarima pod pretnjom zakonskih posledica.

Dana 2. juna 2009. godine u selu Biljeg od strane ovlašćenog službenog lica Opštinskog suda u Prokuplju sačinjen je zapisnik o popisu i proceni u kome je navedeno da na licu mesta nije zatekao izvršnog dužnika, već njegovog oca koji je izjavio da J. nije kod kuće, da se nalazi u Nišu gde je prijavljen na adresi bivše supruge a da u selo Biljeg dolazi zbog dece, da nemaju novca da plate novčanu kaznu, i da popis stvari zabranjuje jer se ništa ne vodi na njegovog sina.

Okružni sud u Prokuplju, odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Prokuplju I. 1357/08 od 11. maja 2009. godine, 10. jula 2009. godine , doneo je rešenje Gž. 697/09 kojim se ukida rešenje Opštinskog suda u Prokuplju I. 1357/08 od 11. maja 2009. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak. Nakon toga, na licu mesta je sastavljen zapisnik na kome je konstatovano da se ročište zakazano za 5. novembar 2009. godine ne održi zbog nedolaska izvršnog dužnika.

Od 1. januara 2010. godine, nakon uspostavljanj a nove mreže sudova u Republici Srbiji , predmet je u nadležnosti Osnovnog suda u Prokuplju i dobi o je novi broj I. 2476/10. Dana 30. aprila 2010. godine Osnovni sud u Prokuplju je uputio dopis Centru za socijalni rad u Merošini u kome se navodi, izme đu ostalog: da je u postupku sprovođenja izvršenja sud više puta novčano kažnjavao izvršnog dužnika radi predaje dece majci, po kojim nalozima izvršni dužnik nije postupao, te da će u daljem postupku sprovođenja izvršenja sud pristupiti oduzimanju i predaji maloletne dece majci; da će se ročište povodom oduzimanja dece u prisustvu sudije, psihologa organa starateljstva održati dana 1. juna 2010. godine u selu Biljeg, u porodičnoj kući izvršnog dužnika, gde se maloletna deca i nalaze; da je potrebno da Centar za socijalni rad u Merošini u skladu sa pravilima struke, obavi razgovor sa ocem i da pripremi maloletnu decu za izmeštanje iz porodice oca u porodicu majke; da je potrebno da se obezbedi psiholog koji će u saradnji sa sudijom na licu mesta oduzeti decu od izvršnog dužnika i predati majci; da se radi o veoma hitnom postupku, te da je neophodno da se navedene radnje, a koje se odnose na pripremu dece za izmeštanje, obave u periodu do zakazanog ročišta , te da se o svim preduzetim radnjama hitno obavesti sud.

U spisima predmeta postoji službena beleška koja je sastavljena 25. maja 2010. godine u Osnovn om sudu u Prokuplju, u kojoj je navedeno da su sudu bez poziva pristupili punomoćnici stranaka u postupku I. 2476/10 koji obaveštavaju sud da su se u međuvremenu odnosi između stranaka vidno poboljšali, da je uspostavljen kontakt između maloletne dece i majke, odnosno izvršnog poverioca, da održavaju redovno lične odnose, da odlaze kod majke u Niš na taj način što ih odvodi otac - izvršni dužnik i preuzima ih u dogovoreno vreme. Zbog toga punomoćnici stranaka smatraju da je u interesu dece da se održavanje kontakta nastavi na ovakav način, posebno imajući u vidu da su maloletna deca upisana i pohađaju školu u selu Biljeg, te da sprovođenje izvršenja dana 1. juna 2010. godine ne bi bilo u interesu maloletne dece. Stoga je sud prihvatio zajednički predlog punomoćnika stranaka , te je odložio ročište zakazano za 1. j un 2010. godine u selu Biljeg i o tome obavestio Centar za socijalni rad u Merošini. Takođe je navedeno da se predmet drži u evidenciji do 30. juna 2010. godine. Dalje, u spisima predmeta nema daljih dokaza o sprovođenju izvršnog postupka.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2. ); da prilikom sprovođenja izvršenja sud posebno vodi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta, da će sud rešenjem o izvršenju ostaviti izvršnom dužniku rok od tri dana od dana dostavljanja rešenja da preda dete roditelju ili drugom licu, odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitanje, pod pretnjom izricanja novčane kazne, da se novčana kazna izriče i njeno izvršenje sprovodi prema odredbama ovog zakona o izvršenju radnje koju može izvršiti samo izvršni dužnik, kao i da, ako se izvršenje nije moglo sprovesti izricanjem i izvršenjem odluke o novčanoj kazni, izvršenje će se sprovesti oduzimanjem deteta od lica kod koga se dete nalazi i predajom deteta roditelju odnosno drugom licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitanje (član 224. st. 1, 2, 3. i 4.); da izuzetno od odredbi iz prethodnog člana, u slučaju kad se utvrdi da je ugrožen život, zdravlje ili psihofizički razvoj deteta, sud će, bez prethodnog ostavljanja roka za predaju izricanjem i izvršenjem novčane kazne sprovesti izvršenje tako što će oduzeti dete i predati ga roditelju ili drugom licu odnosno organizaciji kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitanje (član 226. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će sud, nakon što proceni okolnosti slučaja, odrediti izvršenje oduzimanjem deteta, izricanjem novčane kazne ili izricanjem zatvora licu koje protivno nalogu suda odbija da preda dete ili preduzima radnje u cilju otežavanja ili onemogućavanja sprovođenja izvršenja, da sud novčanu kaznu izriče u skladu sa čl. 51. i 219. ovog zakona, kao i da sud može rešenjem, protiv koga je dozvoljen prigovor, izreći kaznu zatvora koja traje sve dok lice iz st. 1. i 4. ovog člana ne postupi po nalogu suda, a najviše 60 dana, da će se kazna zatvora izvršiti u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, da se sredstva izvršenja iz stava 1. ovog člana mogu odrediti i sprovesti protiv lica kod koga se dete nalazi i protiv lica od čije volje zavisi predaja deteta, kao i da sud određuje sredstva izvršenja iz stava 1. ovog člana sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (član 228.); da u predlogu za izvršenje radi predaje deteta ne mora biti naznačeno sredstvo izvršenja, a ako je naznačeno, sud nije vezan predlogom stranke (član 229.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak pokrenut 30. juna 2008. godine i još uvek nije okončan.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnositima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnositeljku ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preuzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje nadležnog suda, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak traje preko četiri godine i da još uvek nije okončan.

Ocenjujući postupanje sudova u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da nadležni sudovi, u konkretnom slučaju, nisu preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni kako bi se osporeni izvršni postupak završio u razumnom roku.

Naime, izvršni sud je rešenjem dozvolio predloženo izvršenje posle dva dana od podnetog predloga za izvršenje, dok je drugostepeni sud posle mesec dana odlučio o žalbi izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju, dalje izvršni sud je posle dva meseca, postupajući u skladu sa zakonskim odredbama, na osnovu rešenja o dozvoli izvršenja odredio novčanu kaznu protiv izvršnog dužnika i naložio mu da preda decu izvršnom poveriocu, zatim je nakon tri meseca od dostavljanja sudu podneska izvršnog poverioca kojim obaveštava sud da izvršni dužnik nije postupio po nalogu suda iz prethodnog rešenja i posebno traži novčano kažnjavanje izvršnog dužnika, izvršni sud postupio po zahtevu izvršnog poveri oca i ponovo doneo rešenje o novčanom kažnjavanju izvršnog dužnika i naložio izvršnom dužniku da preda decu izvršnom poveriocu, zatim je posle dva meseca od podnete žalbe izvršnog poverioca , drugostepeni sud odlučio, ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak, dalje, izvršni sud je u kratkom vremenskom intervalu zakazao ročište koje nije održano zbog nedolaska izvršnog dužnika. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova početkom 2010. godine, nadležni sud je uputio dopis Centru za socijalni rad u kome ga je obavestio, između ostal og, da će se ročište za predaju dece održati 1. juna 2010. godine . Dana 25. maja 2010. godine punomoćnici stranaka su saglasno obavestili sud da sprovođenje izvršenja zakazano za 1. jun 2010. godine ne bi bilo u interesu dece jer su se odnosi između stranaka bitno poboljšali, te da je u interesu dece da se uspostavljeni kontakt između dece i izvršnog poverioca nastavi , kako je u međuvremenu i uspostavljen.

Ustavni sud je utvrdio da nakon 25. maja 2010. godine kada je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe izjavio da sprovođenje izvršenja ne bi bilo u interesu dece, pa do odlučivanja o ustavnoj žalbi, dakle preko dve godine i sedam meseci, nadležni sud nije preduzeo nijednu radnju da se pre dmetni izvršni postupak okonča. Takođe, četvorogodišnje trajanje izvršnog postupka, kako po praksi Ustavnog suda tako i po merilima i kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava , predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe u ovom postupku , Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nakon izjave od 25. maja 2010. godine da sprovođenje izvršenja ne bi bilo u interesu maloletne dece, dalje ni nakon više od dve i po godine nije tražila sprovođenje postupka izvršenja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Prokuplju u predmetu I. 1357/08, a zatim pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu I. 2476/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je, krećući se u granicama ustavne žalbe, sagla sno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

U vezi navođenja podnositeljke da joj je u osporenom postupku povređeno pravo iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu navedenih prava cenio kroz ustavne odredbe, dok za povredu prava iz člana 8. Evropske konvencije podnositeljka nije dala ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu navedenog prava, te je u tom delu ustavna žalba odbačena na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu navedenog i odred aba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08, i 76/11 ), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku predaje dece

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti