Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 12 godina. I pored složenosti i doprinosa podnosilaca, dužina se pripisuje neefikasnosti sudova. Dodeljena je naknada nematerijalne štete od po 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije i Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i A. J . i V . J, oboje iz Viteževa kod Žabara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. J . i V . J . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 1328/18 (ranije predmet Opštinskog suda u Žabarima P. 351/06) povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 700 evra svakom , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. J . i V . J, oboje iz Viteževa kod Žabara , podneli su Ustavnom sudu, 24. decembra 201 8. godine, preko punomoćnika R. D , advokata iz Žabara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 13 28/18 (ranije predmet Opštinskog suda u Žabarima P. 351/06), kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je parnični postupak, započet po tužbi podnosilaca, kao tužilaca, trajao 12 godina, a da podnosioci svojim ponašanjem nisu doprineli njegovoj dužini. Iznoseći hronološki ceo tok postupka, koji je okončan rešenjem o povlačenju tužbe, na saglasan predlog stranaka, podnosioci ističu da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ali i pravo na mirno uživanje imovine jer su za vreme dvanestogodišnjeg trajanja postupka imali velike troškove na ime zastupanja od strane advokata . Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih prava, i da se podnosiocima utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u iznosu od po 1500 evra svakom i nematerijalne štete u visini od po 3000 evra svakom , kao i prizna troškove ustavnosudskog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu P. 1328/18 (ranije predmet Opštinskog suda u Žabarima P. 351/06) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 16. novembra 200 6. godine podneli Opštinskom sud u u Žabarima (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tužen e D.T. iz Viteževa, a radi utvrđenja da su zakonski naslednici sa udelima po 1/3 na penzijama svog oca pok. Č.J, što je tužena, kao jedini zakonski naslednik pok. B.J, supruge pok. Č.J, dužna da prizna i trpi i isplati im svakome određeni novčani iznos; da se raskida ugovor o doživotnom izdržavanju koji je zaključen 6. avgusta 1988. godine, pred sudijom Opštinskog suda pod brojem R. 188/88 (u daljem tekstu: ugovor o doživotnom izdržavanju), između sada pok. Č.J. i B.J, kao primalaca izdržavanja, i tužene D.T, kao davaoca izdržavanja, i to samo u delu koji se odnosi na oca tužilaca pok. Č.J. i njegovu posebnu imovinu koja je bila predmet ugovora , a zbog neispunjenja ugovornih obaveza. Istakli su i eventualni tužbeni zahtev da se poništava navedeni ugovor u delu koji se odnosi na posebnu imovinu sada pok. Č.J, koju je dao tuženoj , a zbog nesposobnosti pok. Č.J. da shvati značaj svojih postupaka i raspolaže svojom imovinom. Predmet je u Opštinskom sudu dobio broj P. 351/06.

Delimičnom presudom Opštinskog suda broj P. 351/06 od 31. jula 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužila ca i utvrđeno da su tužioci suvlasnici po osnovu nasleđa sa udelima od po 1/3 na dospelim a neisplaćenim penzijama Republičkog fonda za PIO sada pok. Č.J, što je tužena kao jedini zakonski naslednik pok. B.J, supruge sada pok. Č.J, dužna priznati, s tim da ova presuda ima poslužiti kao osnov strankama za podizanje dospelih a neisplaćenih penzija, sa napred navedenim udelima. Do donošenja navedene presude bilo je zakazano šest ročišta za glavnu raspravu , s tim da tri nisu održana, i to dva na saglasan predlog stranka radi mirno g rešenja spora , a jedno jer strankama nije bila uručena d elimična presuda. U dokaznom postupku priba vljeni su radi uvida sledeći spisi predmeta Opštinskog suda : P. 415/18, O. 352/95, R. 188/08 i K. 53/07, kao i izveštaj Fonda PIO posle tri urgencije.

U nastavku postupku, do uspostavljanja nove mreže sudova i reorganizacije pravosuđa u 2010. godini, kada je predmet dobio novi broj P. 1381/10(2006) pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima, bilo je zakazano pet ročišta za glavnu raspravu , ali dva nisu održana, jedno na predlog punomoćnika tužilaca jer je tužilac koji je uredno pozvan radi saslušanja u svojstvu parnične stranke u inostranstvu, a jedno na predlog tužene kojoj je preminuo sin. Na tri održana ročišta je izveden dokaz saslušanjem tužilaca i tužene u svojstvu parnične stranke.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima P. 1381/10(2006) od 3. septembra 2013. godine odbijeni su , kao neosnovani, tužbeni zahtev t užilaca da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju, kao i eventualni tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju, te tužioci obavezani da tuženoj naknade troškove postupka. Do donošenja navedene presude bilo je zakazano deset ročišta. O držano je pet ročišta za glavnu raspravu , a preostalih pet nije održano iz sledećih razloga : jer je punomoćnik tužilaca izostao sa ročišta zbog smrti majke, a tužioci nisu hteli da u odsustvu advokata daju iskaz; na predlog punomoćnika tužene; dva zbog izostanka uredno pozvanog svedoka, jedno na predlog punomoćnika tužilaca koji je u zakazano vreme imao ročište u drugom sudu. Jedno ročište je prezakazano zbog bolesti sudije. P unomoćnik tužilaca je 30. novembra 2011. godine istakao još jedan eventualni tužbeni zahtev: da se utvr di da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju, zbog nedostatka forme. Na ročištu održanom 3. septembra 2013. godine punomoćnik tužilaca je povukao tužbu u delu kojim je tražio da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju. U dokaznom postupku je saslušano 12 svedoka, te su na predlog punomoćnika tužilaca više puta traženi izveštaji od Doma zdravlja Ž. – Ambulanta S. da li je pok. Č.J. tokom 1981. godine izdato uverenje o zdravstvenom stanju, a od Fonda za zdravstveno osiguranje o broju zdravstvene knjižice pok. Č.J, kao i izveštaji od dve osnovne škole da li je u vreme školovanja pok. Č.J, nastavni program predviđao učenje latiničnog pisma, s obzirom na to što prema tvrdnjama punomoćnika tužilaca pok. Č.J. nije znao latinično pismo na kojem je bio sastavljen ugovor o doživotnom izdržavanju. Ovim predlozima se punomoćnik tužene protivio, smatrajući da vode odugovlačenju postupka. Protiv navedene presude žalbu je izjavio 14. oktobra 2013. godine punomoćnika tužilaca, a naredba za dostavljanje spisa Apelacionom sudu u Beogradu je data 31. oktobra 2013. godine.

Odlučujući o žalbi tužilaca, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 7776/13 od 5. aprila 2016. godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima P. 1381/10(2006) od 3. septembra 2013. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje. Predmet je u ponovnom postupku pred Osnovnim sudom u Požarevcu, sada nadležnim prvostepenim sudom, dobio novi broj P. 667/16 (2006).

Nakon dva zakazana i održana ročišta, glavna rasprava je zaključena 1. septembra 2016. godine, s tim da je objavljivanje zakazano za 8. septembar 2016. godine. Tokom ovog dela postupka punomoćnik tužilaca je 18. jula 2016. godine promenio tužbeni zahtev i kao glavni tužbeni zahtev postavo utvrđenje da je u govor o doživotnom izdržavanju ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, a kao eventualni tužbeni zahtev postavio raniji glavni: da se raskida ugovor o doživotnom izdržavanju. U dokaznom pos tupku saslušani su svedok, sudija koja pred kojom je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju, i ponovo tužioci i tužilja u svojstvu parnične stranke.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P. 667/16 (2006) od 8. septembra 2016. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju, zbog neodostatka forme, te tužena obavezana da tužiocima kao solidarnim poveriocima naknadi troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tužene, Apelacioni sud u Kragujevcu je, najpre, doneo rešenje Gž. 3405/16 od 15. decembra 2016. godine, kojim je vratio spise prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka, i to jer je u uvodu ožalbene presude pogrešno upisano ime jednog od tužilaca – tužilje.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu P. 667/16 (2006) od 29. decembra 2016. godine je ispravljena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P. 667/16 (2006) od 8. septembra 2016. godine. Punomoćnik tužene je 13. januara 2017. godine izjavio dopunu žalbe, a punomoćnik tužilaca je dao odgovor 30. januara 2017. godine.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3405/16 od 11. jula 2017. godine je, u prvom stavu izreke, preinačena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P. 667/16 (2006) od 8. septembra 2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda P. 667/16 (2006) od 29. decembra 2016. godine, tako što se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju, zbog neodostatka forme, u drugom stavu izreke je ukinuta navedena prvostepena presuda, ispravljena rešenjem u drugom stavu izreke – rešenje o troškovima postupka i predmet vraćen na ponovni postupak, a u treće m stavu izreke navedene presude je odlučeno da će o eventualnom tužbenom zahtevu prvostepeni sud odlučiti u daljem postupku. Protiv navedene presude tužioci su izjavili reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev. 2464/17 od 28. februara 2018. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužilaca izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3405/16 od 11. jula 2017. godine. Predmet je u prvostepenom sudu dobio novi broj P. 1328/18.

U ponovnom prvostepenom postupku prvo ročište je bilo zakazano za 23. novembar 2018. godine, ali je punomoćnik tužilaca 24. oktobra 2018. godine tražio odlaganje ročišta zbog istovremeno zakazane rasprave u drugom predmetu , a zatim je 16. novembra 2016. godine podneo, zajedno sa punomoćnikom suprotne strane, zajednički podnesak o povlačenju tužbe na saglasan predlog stranaka.

Osnovni sud u Požarevcu je doneo rešenje P. 1328/18 od 22. novembra 2018. godine kojim se utvrđuje da je tužba kojom su tužioci tražili da se raskine u govor o doživotnom izdržavanju, u delu koji se odnosi na oca tužilaca pok. Č.J. i njegovu posebnu imovinu koja je bila predmet ugovora, a zbog neispunjenja ugovornih obaveza, povučena. Rešenje je postalo pravnosnažno 13. decembra 2018. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosioci pozivaju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započet 16. novembra 200 6. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Žabarima, a okončan 13. decembra 2018. godine, kada je rešenje Osnovnog suda u Požarevcu P. 1328/18 od 22. novembra 2018. godine postalo pravnosnažno.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak trajao 12 godina i skoro jedan mesec .

Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocen u razumne dužine sudskog postupka.

Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je zaključio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni spor okončao u razumnom roku, bez nepotrebnog odugovlačenja. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, u kome se odlučivalo o više zahteva tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žabe, te iako se o jednom tužbenom zahtevu rešavalo u tri sudske instance, ne postoji okolnost koja bi mogla opravdati dvanaestogodišnje trajanje parničnog postupka, bez obzira na njegovu složenost.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio činjenično i pravno složen, posebno imajući u vidu njegovu procesnu usložnjenost, najpre, zbog toga što je trebalo odlučivati o više zahteva tužilaca, kako o glavnim, tako i o eventualnim tužbenim zahtevima. Na složenost predmeta je uticao i obiman dokazni postupak radi rasvetljenja spornih pitanja , i to saslušanjem većeg broja svedoka, uz uvid u više spisa predmeta toga suda, te pribavljanje izveštaja više ustanova . Iako je postupak po jednom zahtevu iz tužbe okončan za nepune dve godine, istovremeno stoji da je postupak po drugom glavnom tužbenom zahtev u – utvrđenje da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav zbog nedostatka forme vođen u tri sudske instance, jer su podnosioci koristili i vanredno pravno sredstvo – reviziju , što je njihovo legitimno pravo, ali što je, istovre meno, neminovno uticalo da postupak duže traje.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da, i kod pretpostavljenog legitimnog interesa da se ovaj spor okonča u razumnom roku, ipak ponašanje podnosilaca ustavne žalbe nije bilo usmereno na njegovo efikasno okončanje. Iako u ustavnoj žalbi ukazuju da nisu doprineli dužem trajanju postupka, podnosioci, odnosno njihov punomoćnik, nisu se ponašali u svemu u skladu sa svojom procesnom ulogom tužilaca, i to zato što do okončanja postupka nisu izneli sve činjenice i dokaze od kojih je zavisila odluka suda o nj ihovim glavnim odnosno eventualnim tužbenim zahtev ima. Naime, punomoćnik tužilaca više puta je precizirao tužbeni zahtev i nakon ukidanja prve prvostepene presude menjao ranije postavljene zahteve, pa kao glavni tužbeni zahtev postavio utvrđenje da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, a kao eventualni da se ugovor o doživotnom izdržavanju raskine. Takođe, menjao je i navode o razlozima zbog kojih traži da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, da li zbog nemogućnosti pok. oca stranaka J.Č, kao primaoca izdržavanja, da shvati značaj svojih postupaka i raspola že imovinom ili nedostatk a forme ugovora, te u tom smislu istrajavao na izvođenju dokaza u različitim smerovima, a što je produžilo trajanje postupka: kao npr. pribavljanje zdravstvenog uverenja, te broja zdravstvene knjižice, kao i traženje izveštaja od školskih ustanova da li je u vreme školovanja pok. oca Č.J. nastavni program obuhvatao i latinično pismo s obzirom na to da je ono korišćeno kod zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju. Dužem trajanju postupka doprinelo je i šest neodržanih ročišta, koji su u direktnoj vezi sa ponašanjem punomoćnika, odnosno tužilaca : dva ročišta nisu održana na saglasan predlog punomoćnika stranaka zbog mirnog rešenja spora, jedno ročište jer uredno pozvani tužilac nije pristupio radi saslušanja u svojstvu parnične stranke zbog puta u inostranstvo, pa je predloženo novo vreme shodno njegovom povratku i jer je tri puta punomoćnik tužilaca tražio da se ročišta ne drže zbog njegove sprečenosti da prisustvuje.

Međutim, prvenstveni uzrok dvanaestogodišnjeg trajanja osporenog postupka jeste postupanje nadležnih sudova tokom ovog parničnog postupka. Naime, iako je delimičnom presudom pravosnažno odlučeno o jednom zahtevu (da se utvrdi da su tužioci zakonski naslednici u određenim udelima na dospelim, a neisplaćenim penzijama pok. J.Č.) posle godinu i osam meseci, gledajući od dana podnošenja tužbe, prva prvostepena presuda kojom je konačno odlučeno o glavnom i eventualnom tužbenom zahtevu je doneta posle skoro šest godina od podnošenja tužbe. Međutim, ova presuda je, nakon žalbenog postupka koji je trajao preko dve godine, ukinuta i predmet vraćen na ponovni postupak. Druga po redu prvostepena presuda je doneta posle nepunih pet meseci, ali je i ona, nakon deset meseci žalbenog postupka, u koje ulazi i vraćanje spisa radi dopune postupka – ispravke presude, preinačena povodom glavnog tužbenog zahteva , ukinuta povodom troškova postupka, s tim što je odlučeno da se o eventualnom tužbenom zahtevu, o kome je prvostepeni sud propustio da odluči, odluči u daljem postupku pred prvostepenim sudom. Revizijski postupak protiv pravnosnažne drugostepene presude je okončan za sedam meseci, te prvostepeni postupak nastavljen povodom eventualnog tužbenog zahteva ali je on okončan za još deset meseci, 13. decembra 2018. godine, odnosno kada je rešenje o povlačenju tužbe, doneto po zajedničkom predlogu stanaka od 16. novembra 2018. godine, postalo pravnosnažno.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 1328/18 (ranije predmet Opštinskog suda u Žabarima P. 351/06) , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), kao u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 700 evra svakom , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja pos tupka, ali i složenost postupka, te doprinos podnosilaca, koji su uticali na njegovu dužinu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci pretrpe li. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Što se tiče navodne povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava, prvenstveno odnosi na akte javne vlasti, odnosno mere koje preduzima država u cilju ograničenja ili oduzimanja imovine nekog lica. Za razliku od sporova koji se vode zbog mešanja države u imovinu pojedinca, u konkretnom slučaju, razlozi podnosilaca za povredu prava na imovinu koji se odnose na velike troškove u parnici koju su vodili, ne mogu se dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenog prava čija se povreda ističe. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu podnosilaca, a kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe nisu pružili bilo kakav dokaz da su pretrpeli pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku, da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je ustavna žalba u tom delu odbačena kao nedopuštena u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti