Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dužem od devet godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak, pokrenut 2003. godine, ni nakon devet godina nije pravnosnažno okončan zbog neefikasnog postupanja sudova, čime je povređeno ustavno pravo podnositeljke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Stevanović iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radmile Stevanović, i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 541/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu I-2P. 3002 /10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Stevanović iz Velike Plane je 5. marta 2010. godine, preko punomoćnika Dragana Bogdanovića, advokata iz Kosovske Mitrovice , podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupk u koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 541/03.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je osporeni parnični postupak započeo podnošenjem tužbe 24. jula 2003. godine protiv nje kao tužene strane i da postupak još uvek nije okončan ni posle sedam godina čime joj je povređeno navedeno ustavno pravo. Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava , uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 541/03, a sada predmeta Osnovnog suda u Smederevu I-2P. 3002 /10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Trgovinsko preduzeće " Ineks Velepromet", a.d. Velika Plana je kao tužilac 24. jula 2003. godine podnelo tužbu Opštinskom sudu u Velikoj Plani protiv tužene - ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi povraćaja ambalaže.

Pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani održano je devet ročišta za glavnu raspravu, dok četiri ročišta nisu bila održana , i to jedno ročište nije održano jer pozvani svedoci nisu došli, jedno zbog bolesti postupajućeg sudije, a dva ročišta nisu održana iz procesnih razloga.

Na ročištima su izvođeni dokazi saslušanjem svedoka, veštačenjem od strane veštaka finansijske struke i saslušanjem parničnih stranaka.

Presudom Opštinskom suda u Velikoj Plani P. 541/03 od 9. avgusta 2007. godine, u stavu prvom izreke obavezana j e tužena da tužiocu isplati određen novčani iznos , sa pripadajućom zakonskom kamatom , i to na ime vrednosti određene ambalaž e, u stavu drugom izreke tužena j e obavezana da tužiocu naknadi parnične postupke , a u stavu trećem izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da tužena preda tužiocu ambalažu navedenu u stavu prvom izreke .

Podnositeljka je protiv prvostepene presude podnela žalbu Okružnom sudu u Smederevu 8. januara 2008. godine. Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž. 66/10 od 27. maja 2010. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 541/03 od 9. avgusta 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Uvidom u spise predmeta je utvrđeno da je u nastavku postupka pred prvostepenim sudom , sada Osnovnim sudom u Smederevu , od 29. jula 2010. godine kada je zakazano prvo ročište koje nije održano, dalje nijedno ročište nije bilo održano a bilo je zakazano ukupno deset ročišta. Ročišta nisu održana zbog štrajka zaposlenih , iz procesnih razloga, zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno nije održano zbog nedolaska tužene a nije bilo dokaza da je uredno pozvana a jedno takođe zbog njenog nedolaska ali uz dostavljanje izveštaja lekara specijaliste.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe i prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 24. jula 2003. godine pa nadalje .

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje devet godina što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Naime, od podnošenja tužbe prvostepeni sud je odlučio posle četiri godine i u tom periodu je održano devet ročišta za glavnu raspravu dok četiri ročišta nije održano bez krivice podnositeljke. Zatim, od podnošenja žalbe protiv prvostepene presude Okružni sud u Smederevu u periodu od dve godine d o kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti nije odlučio, već je Viši sud u Smederevu kao drugostepeni odlučio maja 2010. godine kada je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Dalje , u nastavku postupka pred Osnovnim sudom u Smederevu kao nadležnim sudom do odlučivanja o ustavnoj žalbi, dakle više od dve godine taj sud nije održao nijedno ročište a deset zakazanih ročišta nije održano , i to bez krivice podnositeljke.

Po oceni Ustavnog suda podnositeljka nije doprinela dužini trajanja postupka jer je postupala po nalozima suda i nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja.

Takođe, predmet spora je bio značajan za podnositeljku ustavne žalbe.

Dakle, polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem Opštinskog suda u Velikoj Plani u predmetu P. 541/03 a zatim Osnovnog suda u Smederevu u predmetu I-2 P. 3002/2010 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava te je krećući se u granicama ustavne žalbe, saglasno odredb ama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke i kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava u tački 2. izreke n aložio Osnovnom sudu u Smederevu da preduzme sve neophodne mere i radnje da bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9), Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dužem od devet godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti