Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i pozivanja na povredu zakona

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Podnositeljka se poziva na povrede zakona, a ne na povrede Ustavom zajemčenih prava, što ustavnu žalbu čini nedopuštenom jer Sud nije instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1477/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živane Đorđević iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Živane Đorđević izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Už. 22/11 od 18. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živana Đorđević iz Beograda je 5. aprila 2011. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Už. 22/11 od 18. februara 2011. godine, zbog bitne povrede postupka, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je još 30. jula 2003. godine njen suprug podneo prijavu za dogradnju postojećeg objekta, a da su nakon tri godine dobili obaveštenje Odelenja za komunalno-stambene i građevinske poslove opštine Vračar, kojim je, po navodima podnositeljke, ''opštinski organ pogazio Zakon o planiranju i izgradnji'', a njoj i njenoj porodici, ''pogazio ljudska prava''. Podnositeljka navodi da je ovo ''falsifikovano obaveštenje neustavno-nezakonito'' i da je u pitanju povreda Zakona o opštem upravnom postupku, jer joj nije pružena mogućnost da se usmeno izjasni o prikupljenim dokazima.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je ustavna žalba posebno pravno sredstvo ustanovljeno Ustavom Republike Srbije isključivo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda građana, a ne za dodatnu instancionu kontrolu zakonitosti pojedinačnih akata donetih u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Stoga Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da kao instancioni sud ispituje zakonitost osporenih pojedinačnih akata, niti da rešava sporne pravne odnose, već isključivo da ocenjuje da li su tim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode koje je označio u ustavnoj žalbi. Saglasno iznetom, jedna od pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe jeste da se ona izjavljuje zbog povrede ili uskraćivanja određenog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, a ne zbog povrede zakona, kao i da se navodi ustavne žalbe zasnivaju na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Už. 22/11 od 18. februara 2011. godine odbačena žalba podnositeljke kojom pobija zakonitost presude Upravnog suda UpvI. 353/10 (2009) od 12. januara 2011. godine. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi: da su odredbama čl. 49. do 65. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09), kao vanredna pravna sredstva protiv pravnosnažnih odluka Upravnog suda, propisani zahtev za preispitivanje sudske odluke i ponavljanje postupka; da ni jednom odredbom ovog zakona nije propisana žalba kao pravno sredstvo protiv odluka koje donosi Upravni sud; da je odredbom člana 7. stav 2. Zakona o upravnim sporovima predviđeno da se protiv presude donete u upravnom sporu ne može izjaviti žalba; da je žalilja podnela žalbu, a ne neko od Zakonom o upravnim sporovima dozvoljenih pravnih sredstava, zbog čega je žalba odbačena.

4. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ustavna žalba podneta zbog povrede odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, kao i da se navodi podnositeljke odnose na upravni postupak pred prvostepenim organom, te da se ne ističu konkretne povrede Ustavom zajemčenih prava i sloboda i da se od Ustavnog suda traži da prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi postupa kao redovan sud (da, između ostalog, podnositeljki ustavne žalbe prizna legalizaciju potkrovlja), Sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nenadležnosti da po njoj vodi postupak i odlučuje.

5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti i pozivanja na povredu zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti