Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko sedam godina. Podnositeljkama je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka pred nadležnim sudovima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miruške Fitoš i Dajane Fitoš, obe iz Stare Pazove, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miruške Fitoš i Dajane Fitoš i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 71/05 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miruška Fitoš i Dajana Fitoš, obe iz Stare Pazove, su 29. februara 2012. godine, preko punomoćnika Dragana Vujovića, advokata iz Stare Pazove, podnele Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 71/05. Podnositeljke su se pozvale i na odredbu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljke ustavne žalbe su navele da su 3. februara 2005. godine sa sada pokojnim Z.M. podnele tužbu Opštinskom sudu u Staroj Pazovi protiv tuženih J.M. i D.M. radi smetanja i oduzimanja državine, i da je 27. januara 2009. godine sud doneo rešenje kojim je delimično usvojio njihov tužbeni zahtev. Dalje su navele da su protiv navedenog rešenja izjavile žalbu 7. avgusta 2009. godine o kojoj još uvek nije odlučeno, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnositeljke ustavne žalbe su predložile da Ustavni sud utvrdi povredu označenog Ustavom zajemčenog prava, i da u cilju otklanjanja štetnih posledica odredi naknadu štete, te da naloži Apelacionom sudu u Novom Sadu postupanje po izjavljenoj žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 71/05 i iz odgovora v.f. predsednika Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici VIII Su. 65/12 od 28. maja 2012. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci Miruška Fitoš, Dajana Fitoš i Z.M. podneli su 3. februara 2005. godine tužbu protiv tuženih J.M. i D.M. radi smetanja i oduzimanja državine sa predlogom za određivanje privremene mere, po kojoj je formiran predmet P. 71/05.

Rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 71/05 od 4. februara 2005. godine određena je predložena privremena mera.

Prvo ročište za glavnu raspravu koje je bilo zakazano za 27. april 2005. godine, otkazano je rešenjem suda, a naredno ročište je zakazano i održano 15. juna 2005. godine. Na predlog punomoćnika tužilaca, sud je na sledećem ročištu održanom 1. jula 2005. godine doneo rešenje o prekidu postupka zbog veštačenja uračunljivosti tuženog D.M. koje je sprovođeno u predmetu tog suda K. 44/05.

Podneskom od 26. jula 2006. godine punomoćnik tužilaca je predložio da se postupak nastavi. Spisi predmeta zavedeni su pod novim brojem P. 457/06. U nastavku postupka, ročište koje je bilo zakazano za 14. decembar 2006. godine je, na molbu punomoćnika tužilaca, rešenjem suda otkazano. Punomoćnik tužilaca je molbu za odlaganje navedenog ročišta obrazložio nemogućnošću da se odazove pozivu suda zbog prisustvovanja seminaru. U daljem toku postupka održana su još tri ročišta ( 31. januar, 1. i 26. mart 2007. godine) i izveden je dokaz saslušanjem tužilaca i tuženog D.M. Glavna rasprava je zaključena 26. marta 2007. godine.

Podneskom od 3. jula 2008. godine tužioci su se obratili sudu tražeći hitno donošenje odluke.

Prema službenoj belešci od 4. jula 2008. godine spisi predmeta P. 457/06 su radi uvida združeni predmetu K. 44/05 koji se od 13. marta 2008. godine nalazio u Okružnom sudu u Srmskoj Mitrovici. Nakon što su spisi predmeta, prema sačinjenoj službenoj belešci, izneti postupajućem sudiji 28. novembra 2008. godine, zakazano je ročište za 26. decembar 2008. godine koje nije održano na predlog punomoćnika tuženih. Na sledećem ročištu održanom 27. januara 2009. godine izveden je dokaz saslušanjem tuženog J.M. u svojstvu parnične stranke, pa je glavna rasprava zaključena, i doneto je rešenje P. 457/06. Ovo rešenje otpravljeno je iz suda 31. jula 2009. godine.

Protiv rešenja Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 457/06 tužioci su izjavili žalbu 7. avgusta 2009. godine.

U spisima predmeta je 16. maja 2012. godine konstatovano da je ovaj predmet „izvađen iz predmeta P.385/07“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se pozivaju podnositeljke ustavne žalbe utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava suštinski i sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je postojanje povrede označenog prava cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se u konkretnom slučaju primenjuje saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dana donošenja, a da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.); da će odluku o zahtevu sud doneti u roku od 90 dana (član 448. stav 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembar 2006. godine i da su u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka u obzir uzme celokupan period trajanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je zaključio da ova parnica do sada traje sedam godina i četiri meseca, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su zahtevala obimniji dokazni postupak, jer je prvostepeni sud trebao da odgovori na pitanje poslednjeg stanja državine i osnovanosti činjeničnih navoda tužbe o nastalom smetanju i oduzimanju državine. U tom kontekstu, Ustavni sud zapaža da je prvostepeni sud izveo dokaz saslušanjem parničnih stranaka i da je pročitao spise predmeta krivičnog postupka koji je vođen protiv tuženih.

Prema oceni Ustavnog suda, predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke jer se rešavalo o smetanju i oduzimanju državine dela kuće u kojoj podnositeljke žive.

U pogledu ponašanja podnositeljki ustavne žalbe Ustavni sud je ocenio da su podnositeljke u određenoj meri doprinele sveukupnoj dužini trajanja osporenog parničnog postupka. Naime, na predlog punomoćnika podnositeljki postupak je prekinut 1. jula 2005. godine, a zatim u nastavku postupka po predlogu od 26. jula 2006. godine, ročište koje je bilo zakazano za 14. decembar 2006. godine nije održano na molbu njihovog punomoćnika, pa je sledeće zakazano za 31. januar 2007. godine, zbog čega se navedeni period ne može staviti na teret prvostepenom sudu.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je Opštinski sud u Staroj Pazovi uglavnom efikasno vodio postupak po ponetoj tužbi do donošenja rešenja o prekidu postupka, budući da je dan posle prijema tužbe odredio privremenu meru i da su dva održana ročišta zakazana u kratkom intervalu. Međutim, u ovom delu postupka sud je ispoljio neažurnost prilikom zakazivanja prvog ročišta koje je određeno skoro tri meseca posle podnošenja tužbe, a zatim je otkazano. U nastavku postupka, sud je ponovo ispoljio ažurnost u pogledu zakazivanja ročišta, ali je posle zaključenja glavne rasprave 26. marta 2007. godine ispoljio nedelotvornost i neefikasnost u postupanju. Naime, posle zaključenja glavne rasprave sud nije izradio pismeni otpravak rešenja, već je u julu 2008. godine konstatovao da su spisi predmeta združeni krivičnim spisima koji su se od marta te godine nalazili u drugostepenom sudu. Osim toga, sud je nakon što su spisi predmeta vraćeni, bez donošenja rešenja o otvaranju glavne rasprave ponovo zakazivao ročišta i glavnu raspravu ponovo zaključio 27. januara 2009. godine, a pismeni otpravak donetog rešenja otpravio je posle šest meseci. Takođe, žalba tužilaca izjavljena protiv pomenutog rešenja u avgustu 2009. godine nije dostavljena suprotnoj strani na odgovor, niti su u naredne dve i po godine, kada je nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji predmet preuzeo Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, preduzimane bilo kakve radnje u postupku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je zaključio da je postupanje prvostepenog suda prevashodno dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje preko sedam godina i da još uvek nije okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi P.71/05, podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpele podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji predmet spora ima za podnositeljke ustavne žalbe, kao i dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, ali i doprins podnositeljki dužini trajanja ove parnice. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele prevashodno zbog nedelotvornog i neefikasnog postupanja suda.

7. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti