Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine trajanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak za naknadu nematerijalne štete, koji je u dve instance trajao četiri godine i deset meseci, ne smatra se nerazumno dugim.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Davidovića iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petra Davidovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Veli koj Plani u predmetu 1P. 1084/06, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Davidović iz Velike Plane je 5. marta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu 1P. 1084/06.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani 1P. 1084/06 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 15. septembra 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženih , radi utvrđenja radnog staža i uplate doprinosa.

Opštinski sud u Velikoj Plani je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao za 3. oktobar 2003. godine, ali isto nije održano. U daljem toku postupka, Opštinski sud u Velikoj Plani je zakazao još devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih je šest održano, nakon čega je doneo prvu po redu presudu 1P. 1476/03 od 24. marta 2005. godine kojom je utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe u periodu od 20. jula 1977. godine do 9. avgusta 1991. godine bio u radnom odnosu u Narodnoj radinosti Beograd – Poslovna jedinica Markovac, kao pravnog prethodnika tuženih, pa je naloženo tuženima da izvrše upis radnog staža za podnosioca za navedeni vremenski period, kao i da izvrše uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, te da podnosiocu naknade troškove parničnog postupka .

Protiv navedene prvostepene presude punomoćnik drugotuženog je 4. avgusta 2005. godine izjavio žalbu, koja je uvažena rešenjem Okružnog suda u Smederevu Gž1. 1289/05 od 25. oktobra 2006. godine , poništena je prvostepena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu da ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Opštinski sud u Velikoj Plani je zakazao i održao tri ročišta za glavnu raspravu, nakon čega je doneo presudu 1P. 1084/06 od 10. aprila 2007. godine kojom je utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe u periodu od 20. jula 1977. godine do 9. avgusta 1991. godine bio u radnom odnosu u Narodnoj radinosti Beograd – poslovna jedinica Markovac, kao pravnog prethodnika tuženih, pa je naloženo tuženima da izvrše upis radnog staža za podnosioca za navedeni vremenski period, kao i da izvrše uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, te da podnosiocu naknade troškove parničnog postupka.

Protiv navedene prvostepene presude punomoćnik drugotuženog je 11. maja 2007. godine izjavio žalbu. Spisi predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani su sa izjavljenom žalbom dostavljeni Okružnom sudu u Smederevu na odlučivanje 18. jula 2007. godine. Rešenjem Okružnog suda u Smederevu Gž1. 982/07 od 22. septembra 2009. g odine spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu zbog procesnog nedostatka. Nakon toga je Apelacioni sud u Beogradu doneo rešenje Gž1. 5142/10 od 7. oktobra 2010. godine kojim je određeno da se Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani dostavlja predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 1084/06, radi dopune postupka. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 2. novembra 2010. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1732/11 od 30. septembra 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba drugotuženog i potvrđena prvostepena presuda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak u konkretnom predmetu pravnosnažno okončan nakon osam godina, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dugo trajanje parničnog postupka u ovom slučaju prvenstveno prouzrokovano nedelotvornim postupanjem Opštinskog suda u Velikoj Plani koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravima stranaka odluči bez nepotrebnog odugovlačenja, posebno imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku u parnici iz radnog odnosa. Naime, u postupku u parnici iz radnog odnosa, a naročito prilikom zakazivanja ročišta za glavnu raspravu, prvostepeni sud mora uvek da obrati pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnog spora – u konkretnom slučaju spor je vođen radi upisa radnog staža podnosioca u radnu knjižicu i radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Međutim, Opštinski sud u Velikoj Plani je tokom prvostepenog postupka u više navrata ispoljio neefikasnost u postupanju u pogledu zakazivanja i održavanja ročišta. Pored toga, i neažurno postupanje Okružnog suda u Smederevu doprinelo je, po oceni Ustavnog suda, neopravdano dugom trajanju postupka. Naime, spisi predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani su sa žalbom izjavljenom protiv prvostepene presude 1P. 1084/06 od 10. aprila 2007. godine dostavljeni Okružnom sudu u Smederevu na odlučivanje 18. jula 2007. godine. Međutim, Okružni sud u Smederevu je tek rešenjem od 22. septembra 2009. godine, odnosno nakon više od dve godine, vratio spise prvostepenom sudu zbog procesnog nedostatka.

Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije bitno doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka, već se uredno odazivao na ročišta za glavnu raspravu , s tim što je više puta tokom postupka precizirao tužbeni zahtev. Podnosilac ustavne žalbe je, takođe, tokom prvostepenog postupka podneo više urgencija u cilju bržeg okončanja predmetnog parničnog postupka. Pri tome je Ustavni sud cenio i da prava podnosioca ustavne žalbe o kojima je u ovom postupku odlučivano imaju za njega poseban značaj, jer se radi o osnovnim pravima iz radnog odnosa.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio. Sud je ocenio da se pravično zadovoljenje u ovom slučaju ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, budući da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine trajanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti