Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina. Naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak, dok je zahtev za naknadu štete odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije, Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Đulića iz Miloševca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nenada Đulića i utvrđuje da je u pa rničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P. 65/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1 Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Smederevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Đulić iz Miloševca je 5. marta 2010. godine, preko punomoćnika Dragana Bogdanovića, advokata iz Kosovske Mitrovice podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 306/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 21. januara 2003. godine pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani pokrenut parnični postupak radi naknade štete, u kome je on tužena strana; da parnični postupak nije okončan ni posle sedam godina , zbog čega mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Dopunom ustavne žalbe od 21. maja 2012. godine podnosilac je naveo da parnica traje već deset godina a da nije doneta ni prvostepena presuda i zahteva o je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 , 99/11 i 18/13 -US) je po svojoj sadržini istovetna odredbi član a 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku po navedenoj ustavnoj žalbi utvrdio sledeće:

Dopisom Ustavnog sud a od 18. septembra 2012. godine od Osnovnog suda u Smederevu traženi su spisi predmeta ranijeg Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 306/03. Osnovni sud u Smederevu je 25. septembra 2012. godine dostavio Ustavnom sudu spise sasvim drugog predmeta. Zatim je Ustavni sud dopisom od 24. oktobra 2012. godine vratio Osnovnom sudu u Smedrevu dostavljene pogrešne spise, sa zahtevom da odmah pošalju spise traženog predmeta. Kako spisi i dalje nisu bili dostavljeni, 5. novembra 2012. godine poslata je urgencija Osnovnom sudu u Smederevu za dostavu spisa. Dopisom Osnovnog suda u Smederevu od 27. novembra 2012. godine, Ustavni sud je obavešten da se traženi predmet koji sada nosi broj P. 65/10 nalazi u Gradskom zavodu za veštačenje Beograd od 20. jula 2012. godine.

Dopisom Ustavnog suda od 29. januara 2013. godine traženo je od Osnovnog suda u Smederevu da dostave spise ukoliko su vraćeni iz Gradskog zavoda za veštačenje. Dopisom Osnovnog suda u Smederevu od 7. februara 2013. godine, Ustavni sud je obavešten da se predmet i dalje nalazi u Gradskom zavodu za veštačenje.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je na osnovu člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nastavio postupak po navedenoj ustavnoj žalbi iz razloga da podnosilac ustavne žalbe ne bi bio oštećen, posebno imajući u vidu da je nesporno utvrđeno da parnični postupak traje preko deset godina i da dalje nije okončan.

Ustavni sud je uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o navedenoj ustavnoj žalbi:

Tužilac G. M. je 21. januara 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Velikoj Plani protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete. Tužbeni zahtev je preciziran 16. januara 2004. godine. Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem P. 306/03 od 15. novembra 2006. godine odredio veštačenje od strane veštaka mašinske struke da bi se utvrdilo u kakvom stanju i vrednos ti su isporučene određene mašine i oprema. Podnosilac je uz ustavnu žalbu dostavio zapisnik sa ročišta za glavnu raspravu pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani od 28. oktobra 2004. godine , na kome je tužilac predložio mirno rešenje spora i zapisnik od 15. oktobra 2008. godine , na kome je predloženo izvođenje dokaza saslušanjem određenih svedoka. Takođe je dostavio podnesak, upućen nadležnom sudu kojim predlaže saslušanje određenih svedoka.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe, i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli perio d, od dana podnošenja tužbe sudu 21. januara 2003. godine pa nadalje .

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje već preko deset godina , što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Naime, osporeni parnični postupak je sada u fazi izvođenja dokaza veštačenjem od strane Gradskog zavoda za veštačenje, što samo po sebi ukazuje da parnični postupak i dalje traje. Po oceni Suda, nezavisno od toga da li je u pitanju činjenično složen spor koji bi zahtevao izvođenje većeg broja dokaza, desetogodišnje trajanje parničnog postupka , koji i dalje nije okončan, ukazuje na to da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali da bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbo m člana 32. stav 1. Ustava , u p arničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani vodio u predmetu P. 306/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P. 65/10, te je , na osnovu člana 89. st. 1 i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede navedenog ustavnog prava , a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utv rđene povrede ustavnog prava naložio Osnovnom sudu u Smederevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

6. U pogledu zahteva za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je taj zahtev neblagovremen jer je podnet po isteku roka iz člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je navedeni zahtev odbačen u tački 3. izreke, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu izloženog , kao i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 , 27/08 i 76/11 ), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti