Odluka Ustavnog suda o pravu na otpremninu i povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i pravnu zaštitu. Sud je poništio presudu kojom je odbijen zahtev za isplatu razlike otpremnine, zaključivši da propuštanje roka za pobijanje otkaza ne utiče na pravo na punu zakonsku otpremninu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. J . iz Valjeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. J . i utvrđuje da su presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6656/12 od 14. decembra 2012. godine povređena prava podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6656/12 od 14. decembra 2012. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu P1. 716/11 od 3. oktobra 201 2. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. J . iz Valjeva , podne o je, 22. februara 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presud e navedene u izreci, zbog povrede načela i prava utvrđenih odredbama čl. 22, 32, 35. i 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je pogrešnom primenom materijalnog prava pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev podnosi oca za isplatu razlike između isplaćene otpremnine i otpremnine koja je trebalo da bude isplaćena u skladu sa zakonom, zbog čega podnos ilac smatra da su mu povređena označena prava, pa predlaže da se poništi osporena drugostepena presuda.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporenu presud u i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1. 716/11 od 3. oktobra 2012. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca , ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tuženog ,,K.–a." a.d. iz Valjeva, te je obavezan tuženi da tužiocu isplati razliku otaremnine u iznosu od 567.334,93 dinara, sa zak onskom zateznom kamatom, s tavom drugim izreke usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca, pa je obavezan tužilac -protivtuženi da tuženom -protivtužiocu isplati iznos od 20.000,00 dinara , sa zak onskom zateznom kamatom, a stavom trećim izreke obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom isplati troškove postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6656/12 od 14. decembra 2012. godine, stavom prvim izreke, preinačena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Valjevu P1. 716/11 od 3. oktobra 2012. godine u stavu prvom i trećem izreke i odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca -protivtuženog kojim je tražio da se obaveže tuženi -protivtužilac da mu isplati razliku otpremnine u iznosu od 567.334,93 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da se obaveže tuženi -protivtužilac da tužiocu -protivtuženom isplati troškove postupka u ukupnom iznosu od 115.946,70 dinara; st avom drugim izreke obavezan je tužilac -protivtuženi da tuženom -protivtužiocu na ime troškova prvostepenog parničnog postupka isplati iznos od 21.000,00 dinara , u roku od 15 dana od prijema prepisa ove presude ; stavom trećim izreke obavezan je tužilac -protivtuženi da tuženom -protivtužiocu na ime troškova postupka po žalbi isplati iznos od 18.000,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema prepisa ove presude.

U obrazloženju ove presude je navedeno: da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj 6/36-1 od 10. jula 2007. godine , na poslovima vodeći partivođa na montaži, te da je zbog ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilac radio, pa mu je otkazan ugovor o radu rešenjem od 30. decembra 2009. godine; da je tačkom 4 . navedenog rešenja predviđeno da će se zaposlenom pre uručivanja rešenja isplatiti otpremnina u iznosu od 305.131,80 di nara, a koja je tužiocu i isplaćena; da je iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke utvrđeno da je tuženi tužiocu isplatio otpremninu u manjem iznosu, i to za 567.334,93 dinara; da je s obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje , prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužioca i odlučio kao u stavu prvom izreke ožalbene presude. Međutim, drugostepeni sud nalazi da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo , budući da rešenje tuženog od 30. decembra 2009. godine, u delu kojim je predviđeno da će se tužiocu isplatiti otpremnina u iznosu od 305.131,80 dinara (koji iznos je tužiocu i isplaćen), tužilac u zakonom predviđenom roku za poništaj tog rešenja nije osporio. Kako je iznos utvrđen rešenjem i isplaćen, to proizlazi da rešenje tuženog, kao pojedinačni pravni akt, deluje svojom materijalnom pravnosnažnošću i dokaznom snagom i na okolnost visine otpremnine koja tužiocu pripada. Ovo iz razloga što protekom roka od 90 dana za podnošenje tužbe sudu iz člana 195. stav 2. Zakona o radu, koji je materijalnopravni prekluzivni rok, zaposleni gubi pravo na sudsku zašt itu, pa je tako tužbeni zahtev tužioca za isplatu razlike između isplaćene otpremnine i otpremnine koja bi mu pripala neosnovan.

4. Odredbama Ustava, koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se tih prava niko ne može odreći (član 60. stav 4.).

Odredbama Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), koji je važio u vreme prestanka radnog odnosa podnosioca, bilo je propisano: da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu (član 158. stav 1.); da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, da je rok za pokretanje spora 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava (član 195. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da su podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom povređena prava na pravično suđenje i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ust ava.

Podnosiocu je radni odnos kod tuženog prestao na osnovu člana 179. tačka 9) Zakona o radu, na način što je, nakon izvršenih organizacionih promena , presta la potreba za njegovim radom. Saglasno odredbi člana 158. stav 1. Zakona o radu, podnosiocu je radni odnos mogao prestati samo pod uslovom da mu tuženi prethodno isplati otpremninu u visini koju ova odredba propisuje. U toku parničnog postupka je utvrđeno da iznos koji su isplaćen podnosioc u ne odgovara stvarnoj visini otpremnine koju je tuženi poslodavac bio u obavezi da mu isplati. Imajući u vidu navedeno, kao i to da isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa zbog uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, Ustavni sud smatra da je osporen a presud a zasnovan a na proizvoljnoj primeni merodavnog materijalnog prava. Po oceni Ustavnog suda, činjenice da je podnosi ocu prilikom prestanka radnog odnosa samo delimično isplaćena otpremnina, te da u zakonom predviđenom roku ni je traži o poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa kojim je utvrđena njena visina, ne isključuju niti dovode do prestanka prava podnosi oca da zahteva isplatu neisplaćenog dela otpremnine. Ovo stoga što isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa zbog uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, koje se, u smislu člana 60. stav 4. Ustava, niko ne može odreći. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da podnosi lac ima pravo na isplatu pripadajućeg a neisplaćenog dela otpremnine, iako ni je pokrenu o postupak za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa (videti odluke Ustavnog suda Už-2594/2009 od 12. jula 2012. godine, Už-3281/2010 od 22. novembra 2012. godine, Už-798/2009 od 17. novembra 2011. godine i Už-794/2011 od 4. decembra 2013. godine, objavljene na veb-sajtu Ustavnog suda).

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su osporenom drugostepenom presudom povređena prava podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, zbog čega je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tačk i 1. izreke, prvi deo.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem drugostepene presude i određivanjem da Apelacioni sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu P1. 716/11 od 3. oktobra 201 2. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Navode i zahtev ustavne žalbe povodom povrede ostalih označenih ustavnih načela i prava , Ustavni sud smatra preuranjenim, s obzirom na to da je ovom odlukom osporena presuda poništena i da će podneta žalba biti predmet ponovnog razmatranja u postupku pred Apelacionim sudom u Beogradu, pa je odlučeno kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na otpremninu i povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti