Odbacivanje ustavne žalbe u sporu za utvrđivanje očinstva

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije u sporu za utvrđivanje očinstva. Žalba je nedopuštena jer ne sadrži ustavnopravne razloge, već od Suda traži da preispituje činjenično stanje i zakonitost, što nije njegova nadležnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1480/2008
21.01.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivere Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danijela Gaića i Darinke Gaić, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Danijela Gaića i Darinke Gaić izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2153/08 od 28. avgusta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danijel Gaić i Darinka Gaić, oboje iz Beograda, su 15. decembra 2008. godine, preko punomoćnika, advokata Radomira Radonjića iz Beograda, podneli ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2153/08 od 28. avgusta 2008. godine, ne navodeći koja su im Ustavom zajemčena prava povređena osporenom presudom. U dopuni ustavne žalbe od 25. februara 2009. godine podnosioci su naveli da im je osporenom presudom povređeno pravo na imovinu, pravo deteta, pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku.
Podnosioci ustavne žalbe su u ustavnoj žalbi od 15. decembra 2009. godine naveli da je osporenom presudom odbijena njihova revizija izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 5782/07 od 19. marta 2008. godine. Navedenom presudom Okružnog suda u Beogradu je potvrđena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4332/06 od 29. januara 2007. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, tražili da se utvrdi da je sada pokojni Ivan Novi, koji je rođen 29. januara 1941. godine, a preminuo 30. januara 1990. godine, prirodni otac Danijela Gaića, od majke Darinke Gaić iz Beograda. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da su u postupku po reviziji učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. i člana 362. stav 2. tač. 1), 2), 5), 7), 9) i 12) Zakona o parničnom postupku i da je zbog toga osporena presuda Vrhovnog suda Srbije, neodrživa. Podnosioci su istakli da je u postupku pred prvostepenim sudom pogrešno utvrđeno činjenično stanje, jer smatraju da uzorak tkiva za DNK analizu nije uzet sa tela pokojnog Ivana Nova, već nekog drugog lica, zbog toga što nije tačno utvrđen broj parcele i grobnog mesta na Centralnom groblju u Beogradu gde je sahranjen Ivan Novi. U dopuni ustavne žalbe od 25. februara 2009. godine, podnosioci nisu istakli nikakve razloge, niti navode zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložili su da Ustavni sud poništi osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. 2153/08 od 28. avgusta 2008. godine i predmet vrati na ponovno razmatranje i odlučivanje, kao i da se odloži izvršenje osporene presude.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
Iz navedenih odredbi Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje samo postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava i sloboda, dakle ustavna zasnovanost osporenih pojedinačnih akata i radnji.
3. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke neophodne za postupanje Suda, u smislu odredaba čl. 83. i 85. Zakona o Ustavnom sudu.
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 6. februara 2009. godine obavestio advokata Radomira Radonjića iz Beograda o nedostacima koji sprečavaju postupanje Suda po podnetoj žalbi i zatražio da u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, uredi ustavnu žalbu na način propisan odredbama čl. 83. i 85. Zakona o Ustavnom sudu, tako što će: dostaviti uredno pismeno punomoćje kojim je ovlašćen od strane podnosilaca ustavne žalbe da ih može zastupati u postupku pred Ustavnim sudom povodom izjavljene ustavne žalbe, sa jasno označenim datumom izdavanja istog; navesti podatak o jedinstvenom matičnom broju podnosioca Danijela Gaića; navesti naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči. Advokat Radomir Radonjić je istim dopisom obavešten da će žalba biti odbačena, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda.
Advokat Radomir Radonjić je 25. februara 2009. godine, postupajući po nalogu Suda, dostavio pismena ovlašćenja za zastupanje podnosilaca ustavne žalbe pred Ustavnim sudom, jedinstveni matični broj podnosioca Danijela Gaića, pri tom samo navodeći i da je "pravni osnov za ustavnu žalbu povreda prava na pravično suđenje, povreda prava na nasleđivanje i povreda prava deteta, kao i povreda prava na suđenje u razumnom roku."
4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Podnosioci ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahtevaju da postupa kao instancioni sud i da utvrdi da je u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno da ispita zakonitost osporene odluke Vrhovnog suda Srbije.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na jasnim navodima kojima se ukazuje na povredu konkretnih odredaba ustavnog prava, a sa stanovišta njegove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
Ustavni sud je posebno cenio i navod podnosilaca iz dopune ustavne žalbe u kome su istakli da smatraju im je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, ali je našao da podnosioci nisu naveli nikakve razloge, niti navode zbog čega smatraju da im je to pravo povređeno. Ustavni sud ocenjuje da se istaknuta povreda Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku ne može dovesti u vezu sa navedenim razlozima i postavljenim zahtevom u ustavnoj žalbi.
Dakle, imajući u vidu da se u podnetoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporene presude donete u parničnom postupku, postupa kao instancioni sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe u sporu za utvrđivanje očinstva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti