Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko devet godina. Iako je podnosilac delimično doprineo odugovlačenju, prevashodni razlog za dugo trajanje postupka bilo je neefikasno postupanje suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1480/2010
20.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Bogdanovića iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Bogdanovića i utvrđuje da j e u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6609/02 (kasnije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 74193/10) povređeno pravo podnos ioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Bogdanović iz Velike Plane podneo je 8. marta 2010. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6609/02 (kasnije predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 74193/10) .

U ustavnoj žalb i je , između ostalog, navedeno : da je M. V. iz Velike Plane 19. aprila 2001. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Velikoj Plani (predmet P. 336/01) protiv podnosioca ustavne žalbe i Republike Srbije radi naknade štete; da je Vrhovni sud Srbije ovaj predmet dodelio Drugom opštinskom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno na dležnom, te da postupak još uvek nije okončan.

Podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 74193/10 , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

M. V. iz Velike Plane podneo je 19. aprila 2001. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženih Republike Srbije i Dragana Bogdanovića, ovde podnosioc a ustavne žalbe, kojom je tražio od suda da obaveže tužene da na ime naknade zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate tužiocu određeni novčani iznos.

Prvo ročište za glavnu održano je 24. oktobra 2001. godine. Tokom 2001. godine zakazana su četiri ročišta, od kojih su dva otkazana (18. juna zbog sprečenosti sudije, a 31. jula jer je punomoćnik drugotuženog traž io odlaganje).

U 2002. godini ročišta su održana 25. februara i 25. aprila. Ročište zakazano za 27. jun je otkazano, jer je drugotuženi 25. juna podneo zahtev za izuzeće sudije. Rešenjem predsednika Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 336/01 od 12. jula 2002. godine odbijen je navedeni zahtev. Tužilac je podneskom od 28. avgusta 2002. godine tražio „da (se) radi utvrđenja prave istine i otklanjanja bilo kakve sumnje u nepristrasnost, Vrhovni sud Srbije u ovoj pravnoj stvari odredi drugi stvarno nadležni sud sa teritorije svoje nadležnosti radi postupanja“. Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 356/02 od 23. oktobra 2002. godine odredio da po ovom predmetu postupa Drugi opštinski sud u Beogradu. U obrazloženju je navedeno da postoje važni razlozi za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda iz razloga što je drugotuženi bivši predsednik Opštinskog suda u Velikoj Plani. Spisi predmeta Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 336/01 su 12. decembra 2002. godine dostavljeni Drugom opštinskom sudu u Beogradu.

U postupku pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu predmet je dobio oznaku P. 6609/02.

Ročište za glavnu raspravu zakazano za 18. mart 2003. godine nije održano jer je punomoćnik drugotuženog tražio odlaganje.

Opštinsko javno tužilaštvo u Velikoj Plani je dopisom od 15. aprila 2003. godine zahtevalo od Drugog opštinskog suda u Beogradu na uvid spise predmeta P. 6609/02, radi postupanja po krivičnoj prijavi Dragana Bogdanovića protiv NN lica zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. i krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. K rivičnog zakona Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89, 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03, 67/03). Spisi predmeta su 19. maja 2003. godine vraćeni Drugom opštinskom sudu u Beogradu.

Opštinski sud u Smederevskoj Palanci je urgencijom od 19. juna 2003. godine za tražio od Drugog opštinskog suda u Beogradu na uvid spise predmeta P.6609/02, radi po stupanja u krivičnom postupku protiv Dragana Bogdanovića zbog krivičnog dela klevete iz člana 92. stav 3. KZRS. Spisi predmeta su 3. jula 2003. godine dostavljeni Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci . Na osnovu službene beleške u spisima proizlazi da su spisi predmeta vraćeni Drugom opštinskom sudu u periodu između 11. oktobra i 15. novembra 2004. godine.

Dostavnom naredbom 15. novembra 2004. godine određeno je da se upute pozivi parničnim strankama za ročište zakazano za 2. februar 2005. godine. Dopisom od 7. decembra 2004. godine par nične stranke su obaveštene da se ročište zakazano za 2. februar 2004. godine odlaže za 11. februar. 2004. godine.

Rešenjem P. 6609/02 od 11. februara 2005. godine utvrđeno je mirovanje u postupku, jer parnične stranke nisu pristupile na ročište zakazano tog dana. Tužilac je 22. februara 2005. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje. Na ročištu održanom 13. aprila 2005. godine doneto je rešenje da se postupak nastavi. Do kraja 2005. god ine zakazana su još dva ročišta, od kojih jedno nije održano zbog nedolaska svedoka G. R.

U toku 2006. godine zakazana su tri ročišta, dva ročišta nisu održana zbog nedolaska svedoka G. R, a jedno ročište nije održano zbog nedolaska parničnih stranaka.

Tokom 2007. godine ročišta zakazana za 2. mart i 4. jun nisu održana zbog nedolaska svedoka G. R. Rešenjem od 5. juna određena je novčana kazna za svedoka G. R. zbog nedolaska na ročište. Svedok je saslušan na ročištu održanom 29. oktobra 2007. godine .

Nakon što je na ročištu održanom 1. februara 2008. godine saslušan tužilac kao parnična stranka, glavna rasprava je zaključena. Rešenjem Drugog Opštinskog suda u Beogradu P. 6609/02 od 15. jula 2008. godine glavna rasprava je ponovo otvorena. Tokom 2008. godine zakazan a su još tri ročišta, od kojih dva nisu održana (29. septembra jer je punomoćnik drugotuženog tražio odlaganje, a 22. oktobra zbog nedolaska parničnih stranaka).

Drugi opštinski sud u Beogradu doneo je 17. decembra 2008. godine presudu P. 6609/02. U stavu prvom izreke presude usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena Republika Srbija da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 400.000, 00 dinara, u stavu drugom odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija da mu na ime naknade štete isplati 600.000,00 dinara , u stavu trećem odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tuženi Dragan Bogdanović da solidarno sa Republikom Srbijom tužiocu na ime naknade štete isplati 1.000.000,00 dinara.

Presuda je dostavljena parničnim strankama u junu i julu 2009. godine.

Protiv navedene presude parnične stranke su izjavile žalbe Okružnom sudu u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 6358/10 od 6. maja 2010. godina potvrdio ožalbenu presudu u prvom, drugom i trećem stavu .

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak pokrenut 19. aprila 2001. godine , podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Velikoj Plani i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6358 /10 od 6. maja 2010. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj parnični postupak trajao više od devet godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da su postojale objektivne okolnosti koje su doprinele dužini trajanja parničnog postupka. Naime, postupajući po predlogu tužioca od 28. avgusta 2002. godine Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 356/02 od 23. oktobra 2002. odredio da u ovom predmetu postupa Drugi opštinski sud u Beogradu. Takođe, imajući, između ostalog, u vidu i to da je po krivičnoj prijavi tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe , tokom trajanja parničnog postupka, vođen postupak pred Opštinskim javnim tužilaštvom u Velikoj Plani, kao i da se protiv njega vodio krivični postupak pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci, te su ovi organi radi uvida tražili spise predmeta Dugog opštinskog suda u Beogradu P. 6609/02 .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu bila su relativno složena i zahtevala su sprovođenje adekvatnog dokaznog postupka. Međutim, to ne može da predstavlja opravdan razlog da osporeni sudski postupak traje više od devet godina.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe , kao tuženog, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je tražena naknada nematerijalne štete. Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je on doprineo dužini trajanja postupka. Naime, nekoliko ročišta za glavnu raspravu je otkazano zbog nedolaska tuženog ili njegovog zahteva za odlaganjem , a jedno je otkazano zbog odlučivanja o njegovo m zahtevu za izuzeće sudije podnetog uoči zakazanog ročišta.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje Drugog opštinskog sud a u Beogradu koji ni je iskorist io svoja procesna ovlašćenja da spreči odugovlačenje postupka. Naime, Drugi opštinski sud u Beogradu je u periodu 2006. i 2007. godine održao samo dva ročišta za glavnu raspravu, dok je više ročišta otkazano zbog nedolaska svedoka. Pored toga, Drugi opštinski sud u Beogradu je ponovo otvorio glavnu raspravu u predmetu nakon više od pet meseci od njenog zaključenja. Takođe, presuda je dostavljena parničnim strankama nakon više od šest meseci od donošenja. Dužem trajanju postupka znatan doprinos je dao i Opštinski sud u Smederevskoj Palanci koji je spise predmeta P. 6609/02 vratio Drugom opštinskom sudu u Beogradu nakon više od godinu dana od njihovog dostavljanja .

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6609/02 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, pr imenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije podneo zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosilaca ustavne žalbe u ovom slučaju ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti