Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku i protiv nečinjenja tužilaštva

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je podneta nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dostavljanja pravnosnažne presude. Deo žalbe protiv nečinjenja javnog tužilaštva odbačen je kao nedopušten jer privatni tužilac nema ovlašćenje za vanredne pravne lekove.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jordana Tošića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jordana Tošića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Pirotu K. 13/06 od 18. aprila 2008. godine i presude Okružnog suda u Pirotu Kž. 186/08 od 23. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Pirotu K. 13/06, kao i zbog radnje nečinjenja Republičkog javnog tužilaštva.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jordan Tošić iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 5. marta 2010. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 11. marta 2010. godine, protiv presude Opštinskog suda u Pirotu K. 13/06 od 18. aprila 2008. godine i presude Okružnog suda u Pirotu Kž. 186/08 od 23. oktobra 2008. godine, kao i zbog radnje nečinjenja Republičkog javnog tužilaštva i povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Pirotu K. 13/06 zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ustavnom sudu je 12. aprila 2010. godine, u prilogu dopisa Osnovnog suda u Pirotu, dostavljen podnesak naslovljen kao „žalba Vrhovnom kasacionom sudu“ identične sadržine kao podnesak od 11. marta 2010. godine i spisi predmeta K. 13/06. U podnesku od 11. marta 2010. godine navedeno je da Republičko javno tužilaštvo nije postupilo po „molbi za podizanje zahteva za davanje lažnog iskaza protiv M.P. iz Pirota kao svedoka u predmetu K. 13/06“, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno označeno ustavno pravo. Podnosilac ustavne žalbe je zahtevao da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, preinači osporene presude, „oglasi okrivljenog Ž.T. krivim za dela za koja se tereti i obaveže (ga) na plaćanje troškova privatnog tužioca po važećoj tarifi, da nadoknadi sudske troškove, kao i da privatnom tužiocu nadoknadi troškove dolaska iz Beograda u Pirot radi rasprave i to 7 puta ... da nadoknadi angažovanje advokata za pisanje žalbe ... kao i da se uputi na parnični postupak i naknadu štete zbog povrede časti, ugleda i duševnog bola“, ističući odštetni zahtev u opredeljenom iznosu. Zahtevao je i izuzeće postupajućih sudija „u eventualnim sledećim sporovima, koji još nisu rešeni“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, utvrđeno je da se podnosilac ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća kao privatni tužilac u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude. Ustavni sud je utvrdio i to da je osporena presuda Okružnog suda u Pirotu Kž. 186/08 od 23. oktobra 2008. godine, kojom je pravnosnažno okončan krivični postupak vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu pod brojem K. 13/06, podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 6. novembra 2008. godine.

4. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe u krivičnom postupku ceni se u odnosu na dan dostavljanja odluke donete po žalbi protiv prvostepene presude kojom je postupak pravnosnažno okončan. U konkretnom slučaju, danom dostavljanja osporene presude Okružnog suda u Pirotu Kž. 186/08 od 23. oktobra 2008. godine počeo je da teče rok za izjavljivanje ustavne žalbe propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Imajući u vidu da je navedena presuda podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 6. novembra 2008. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 5. marta 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka propisanog navedenom odredbom Zakona, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome su osporene krivične presude Opštinskog suda u Pirotu i Okružnog suda u Pirotu i trajanje postupka u predmetu Opštinskog suda u Pirotu K. 13/06, odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

5. U odnosu na dopunu ustavne žalbe od 11. marta 2010. godine, kojom je osporena radnja nečinjenja Republičkog javnog tužilaštva i istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Privatni tužilac nema ovlašćenje niti mogućnost da izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti bez obzira na odluku javnog tužioca po podnetoj inicijativi. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo koje može izjaviti privatni tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, to se prema stavu Ustavnog suda i postupak po ovom pravnom sredstvu ne može smatrati pretpostavkom za podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, već se u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju podnošenjem žalbe protiv prvostepene presude ili rešenja, odnosno žalbe protiv drugostepene presude, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena. Ovakav pravni stav Ustavni sud već je izrazio u svom Rešenju Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine, kao i u više drugih rešenja. S obzirom na to da postupak Republičkog javnog tužilaštva po inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, kao i da podnosilac ustavne žalbe nema ovlašćenje da samostalno podigne ovaj zahtev, to ni nepostupanje po podnetoj inicijativi za podizanje ovog vanrednog pravnog sredstva ne može biti radnja protiv koje se može izjaviti ustavna žalba, odnosno takva ustavna žalba je nedopuštena. Ovo tim pre što podnosilac ustavne žalbe navodi da Republičkom javnom tužilaštvu nije podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, već „molbu za podizanje zahteva za davanje lažnog iskaza protiv M.P. iz Pirota kao svedoka u predmetu K. 13/06“, koje kao pravno sredstvo ne postoji u krivičnom postupku. Ustavni sud je stoga podnetu ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Ustavni sud ukazuje da na drugačije rešenje u ovom predmetu nije moglo da utiče ni isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede naznačenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čija se razumnost trajanja osporava još uvek nije okončan, ali ne dopušta mogućnost da se ustavna žalba izjavi nakon što je predmetni postupak pravnosnažno okončan, odnosno po isteku prekluzivnog roka za podnošenje ustavne žalbe. Kada je, kao u konkretnom predmetu, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva i postupak pravnosnažno okončan, blagovremenost ustavne žalbe podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku se ceni na isti način kao i kad je istaknuta povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku i protiv nečinjenja tužilaštva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti