Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko devet godina. Glavna odgovornost za dugo trajanje postupka leži na prvostepenom sudu zbog neažurnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. B . iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. B . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 63/04, kasnije pred Višim sudom u Kruševcu u predmetu K. 184/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje ne teret budžetskih srestava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. B . iz Kruševca je podneo Ustavnom sudu, 22. februara 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 63/04, kasnije pred Višim sudom u Kruševcu u predmetu K. 184/10.

U ustavnoj žalbi je hronološki izložen tok krivičnog postupka i navedene okolnosti koje se, po mišljenju podnosioca, mogu staviti na teret sudu, a koje su doprinele nerazumno dugom trajanju postupka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava, pravo podnosioca na naknadu štete, kao i da se odluka javno objavi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Višeg suda u Kruševcu K. 184/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 13. oktobra 2003. godine, donošenjem rešenja da se protiv ponosioca sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio dva krivična dela prevare iz člana 171. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi stava 1. i 4. KZ RS i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 1. KZ RS. Postupak je pokrenut protiv još dvoje okrivljenih. U istražnom postupku sud je saslušao deset svedoka.

Optužnica je podignuta 2. juna 2004. godine, a stupila je na pravnu snagu 26. novembra 2004. godine, kada je odlučeno o prigovoru podnosioca. Glavni pretres je ukupno zakazan 20 puta, a nije održan devet puta. Jednom nije održan zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jednom su izostali svi okrivljeni, koji su bili uredno obavešteni, jednom na molbu ostalih okrivljenih radi angažovnja branioca, dva puta zbog izostanka okrivljenog S.T. i pet puta zbog izostanka svedoka. Sud je naredio da se jedan od svedoka prinudno dovede. U dokaznom postupku sud je ispitao osmoro svedoka, obavljena su dva ekonomsko-finansijska veštačenja, dopuna veštačenja i ispitani su sudski veštaci.

Presudom Okružnog suda u Kruševcu K. 63/04 od 18. marta 2008. godine svi optuženi su oslobođeni od optužbe da su izvršili dva krivična dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. i 3. Krivičnog zakonika. Istom presudom prema podnosiocu ustavne žalbe je i odbijena optužba da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. i 3. Krivičnog zakonika.

Navedena presuda je ukinuta presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 1-33/10 od 29. jula 2010. godine.

Nakon reforme pravosuđa postupak je vođen pred Višim sudom u Kruševcu pod brojem K. 184/10.

U ponovnom postupku, sud je glavni pretres zakazao sedam puta, a održao tri puta. Glavni pretres jednom nije održan zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva puta zbog izostanka okrivljenog S.T. i jednom na molbu njegovog branioca. U dokaznom postupku, obavljeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje, sud je ispitao petoro svedoka i sudskog veštaka. Na glavnom pretresu 15. decembra 2011. godine, sud je doneo rešenje kojim je obustavio krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe u odnosu na jedno krivično delo zloupotreba službenog položaja, a prema okrivljenoj S.T. u odnosu na dva krivična dela prevare.

Presudom Višeg suda u Kruševcu K. 184/10 od 5. aprila 2012. godine podnosilac ustavne žalbe i okrivljena S.T. su oglašeni krivim za izvršenje dva krivična dela prevare, za koja su optuženi, osuđeni su na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, a oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Odlučujući o žalbama okrivljenih i javnog tužioca, Apelacioni sud u Kragujevcu je, nakon održane javne sednice veća i glavnog pretresa, doneo presudu Kž. 1- 4117/12 od 6. decembra 2012. godine kojom je uvažio žalbe okrivljenih i preinačio prvostepenu presudu u osuđujućem delu tako što je okrivljene oslobodio od optužbe za izvršenje dva krivična dela prevare.

4. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, počev od 13. oktobra 2003. godine, kada je doneto rešenje da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, do 6. decembra 2012. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak trajao nešto više od devet godina, što samo po sebi može ukazivati da nije okončan u okviru razumnog roka.

Polazeći od toga da je pojam trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da je postupak bio složen, imajući u vidu da je postupak u pretežnom delu vođen protiv troje lica, za dva krivična dela prevare i dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja, da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori bila složena, te da je za utvrđivanje spornih činjenica bilo neophodno sprovesti više veštačenja, s obzirom na to da su nalazi sudskih veštaka bili suprotni.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe, kao okrivljenom, bilo u interesu da se postupak što pre okonča i da svojim ponašanjem nije doprineo njegovom dužem trajanju, budući da je samo jednom glavni pretres odložen usled njegovog izostanka.

Ocenjujući kriterijum postupanja sudova, Ustavni sud je utvrdio da isključivu odgovornost za trajanje krivičnog postupka izvan razumnog roka snosi prvostepeni sud pred kojim se vodio postupak, u kome je prva prvostepena presuda doneta posle skoro četiri godine od podizanja optužnice, a ekspedovana je strankama posle više od deset meseci.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja, koja su se postavila u predmetnom krivičnom postupku, ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje ovog postupka preko devet godina.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja krivičnog postupka, njegovu složenost i činjenicu da podnosilac nije doprineo njegovom dužem trajanju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnom žalbom istaknutu povredu prava iz člana 33. stav 6. Ustava, s obzirom na to da je odlučeno o povredi prava na suđenje u razumnom roku, koje obuhvata i pravo okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja iz člana 33. stav 6. Ustava.

5. Na osnovu svega izloženog i o dredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti