Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog instancione prirode

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda trgovinskih sudova. Sud nalazi da se u žalbi ne navode ustavnopravni razlozi, već se od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud i preispituje zakonitost odluka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća ″DGA GROUP″ d.o.o., iz Kragujevaca, na osnovu člana 167.stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba preduzeća ″DGA GROUP″ d.o.o. izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Kragujevcu P. 213/2009. od 2. aprila 2009. godine i presude Višeg Trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4588/09 od 11. juna 2009.godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće ″DGA GROUP″ d.o.o. iz Kragujevca je 4. avgusta 2009. godine, preko punomoćnika Mirjane Joksimović, advokata iz Kragujevca, izjavilo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Kragujevcu P. 213/2009. od 2. aprila 2009. godine i presude Višeg Trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4588/09 od 11. juna 2009.godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1, prava na obaveštenost iz člana 51. i prava na rad iz člana 60. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je presudom Trgovinskog suda u Kragujevcu P. 213/2009 od 2. aprila 2009. godine obavezan da tužiocu JKP ″Parking servis″ na ime glavnog duga plati iznos od 80.520,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12. decembra 2008. godine do konačne isplate. Smatra da je osporenom presudom povređeno njegovo pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava iz razloga što je Trgovinski sud u dokaznom postupku imao različit pristup parničnim strankama ″kroz odnos prema dokaznim predlozima i ocenu predloženih dokaza parničnih stranaka″ i na taj način nejednako postupao prema parničnim strankama. Navodi da se isto postupanje Trgovinskog suda ogleda se i u neprimenjivanju propisa na koje se podnosilac pozivao u toku postupka, usled čega je došlo do povrede naznačenih Ustavom zajemčenih prava. Predložio je da se ustavna žalba usvoji i da se osporene presude ponište.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Prema članu 85. stav 1. Zakona, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje ustavom zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na koje se žalbom ukazuje. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda u suštini zahteva da postupa kao instancioni sud, odnosno da ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Imajući u vidu da se u predmetnoj ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenog prava ili slobode, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih parničnih presuda Trgovinskog suda u Kragujevcu i Višeg Trgovinskog suda u Beogradu, postupa kao instancioni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić