Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti tvrdnji o povredi prava na rad

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv pravnosnažne presude u radnom sporu. Podnosilac je osporavao zakonitost otkaza, ali Sud je zaključio da se žalbom zapravo traži preispitivanje primene zakona, što nije u njegovoj nadležnosti, te da nema povrede ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. K . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 20 20. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. K . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 10268/05 (prvobitno P. 4244/04), a zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 121/14 (prvobitno P. 14346/12), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. K . iz Beograda je, 24. decembra 2018 . godine, preko punomoćnika S. P , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 121/14, po tužbi podnositeljke radi utvrđenja prava susvojine na nepokretnosti .

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporeni parnični postupak trajao više od 14 godina i šest meseci , či me je povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku i predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku i dosudi joj naknadu nematerijalne štete u izn osu od 3.000 evra, u dinarskoj p rotivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pra vna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Prvog o snovnog suda u Beogradu P. 121/14 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnositeljka ustavne žalbe je 26. maja 2004. godine podnela Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih M. P, R . M . i M . Z, svih iz Beograda, radi utvrđenja. Tužbeni zahtev je u toku postupka v iše puta preciziran i preinačavan.

Do donošenja prve prvostepene presude u ovom sporu 23. aprila 2009. godine, postupalo je dvoje sudećih sudija, a sud je zaka zao 25 ročišta, od kojih nije održano 15, i to 12 iz razloga na strani suda , uglavnom zbog nedostatka procesnih pretpostavki, i tri iz razloga koji se mogu staviti na teret tužilje.

Po prijemu tužbe, prvostepeni sud je naložio tužilji da uredi tužbu tako što će opredeliti vrednost spora, a zatim zakazao prvo ročište za 4. oktobar 2004. godine, koje nije održano, jer je sud naložio tužilji da označi pravne sledbenika tuženog drugog reda, koji je preminuo.

U ovom prvostepenom postupku, prvostepeni sud je još četiri puta nalagao tužilji da uredi tužbu pod pretnjom odbacivanja, zbog čega su odložena i dva zakazana ročišta (10. marta i 28. aprila 2005. godine). Ročište 20. decembra 2007. godine je odloženo radi dostavljanja tuženima podneska tužilje dostavljenom sudu toga dana.

Na ročištu 8. novembra 2005. godine, Prvi opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje P. 4244/04 da se tužba smatra povučenom. Po predlogu tužilje, prvostepeni sud je na ročištu 8. decembra 2005. godine dozvolio vraćanje u pređašnje stanje.

Prvi opštinski sud u Beogradu je dva puta, na ročištima 14. februara 2006. i 14. septembra 2007. godine, zaključivao glavnu raspravu, koju je zatim odmah ponovo otvarao radi razjašnjenja pojedinih važnih pitanja.

U sprovedenom postupku, p rvostepeni sud je izvršio uvid u pismene dokaze koje su dostavile parnične stranke , uvid u zemljišne knjige uvidom na licu mesta i spise predmeta tog suda P. 785/04 i na ročištu 23. aprila 2009. godine zaključio glavnu raspravu.

Prvi opštinski sud u Beogradu je, presudom P. 10268/05 od 23. aprila 2009. godine, stavom prvim izreke, odbio ka o neosnovan prigovor litispendencije istaknut od strane tuženog M. P; stavom drugim izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da sud utvrdi da je ona suvlasnik još 1/10 idealnih delova kuće u R. ulici br. 5, ulična zgrada, postojećoj na kat astarskoj parc eli broj … , ZKUL 2418, KO Beograd 2, kao zemljišno-knjižno telo II što ukupno čini njen deo 11/40 idealnih delova predmetne zgrade, a na idealnom delu od idealnog dela R. S . iz Zagreba, T . kod Zadra, tako da se idealni deo R . S . umanjuje za 1/10 idealnih delova predmetne zgrade, što su tuženi R . S, M . P . i M . Z . dužni da priznaju i trpe, kao i da sud obaveže tužene da joj solidarno naknade troškova parničnog postupka; stavom trećim izrek e obavezana je tužilja da tuženima M . P . i R . S . naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv navedene prvostepene presude, tužilja je podnela žalbu 21. avgusta 2009. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je, rešenjem Gž. 5816/10 od 22. juna 2011. godine, ukinuo pr esudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 10268/05 od 23. aprila 2009. godine u stavovima drugom i trećem izreke i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. Spisi su dostavljeni prvostepenom sudu 10. avgusta 2011. godine.

U ponovnom prvostepenom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu je takođe postupalo dvoje sudećih sudija, a do zaključenja glavne rasprave 16. marta 2017. godine, zakazano je 13 ročišta, od kojih nije održano devet, i to: četiri iz razloga na strani suda, jedno zbog štrajka advokata i četiri iz razloga na strani tužilje.

Na prvom ročištu zakazanom za 7. novembar 2011. godine Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje P. 17809/11 da se tužba smatra povučenom.

Podnositeljka je istog dana podnela predlog za vraćanje u pređašnje stanje, a podneskom od 22. februara 2012. godine je obavestila sud da je tuženi prvog reda M. P . preminuo.

Na ročištu 23. marta 2012. godine tužilji je naloženo da uredi tužbu označenjem zakonskih naslednika tuženog prvog reda. Nakon podneska tužilje od 6. aprila 2012. godine u kome je kao pravnog sledbenika pok. tuženog prvog reda M . P . označila M . Đ . iz Beograda , prvostepeni sud je 10. aprila 2012. godine dopisom naložio tužilji da dostavi dokaz o pravnom sledbeništvu tuženog prvog reda i uredi tužbeni zahtev u odnosu na sva tužena lica, a što je ponovio i u dopisu od 1. juna 2012. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je, rešenjem P. 14346/12 od 12. jula 2012. godine, stavom prvim izreke, dozvolio vraćanje u pređašnje stanje, a stavom drugim izreke odbacio tužbu kao neurednu.

Rešavajući o žalbi tužilje od 24. jula 2012. godine, Viši sud u Beogradu je, rešenjem Gž. 7835/12 od 4. decembra 2013. godine, ukinuo rešenje prvog osnovnog suda u Beogradu P. 14346/12 od 12. jula 2012. godine u stavu drugom izreke i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

U daljem postupku, prvostepeni sud je dopisom od 30. januara 2014. godine ponovio svoj prethodni nalog za uređenje tužbe. Tužilja je 21 februara 2014. godine obavestila sud da je angažovala punomoćnika advokata, koji je 4. marta 2014. godine dostavio podnesak tužilje sa preciziranim tužbenim zahtevom. Dva ročišta (15. septembra 2015. godine i 20. oktobra 2015. godine) nisu održana jer tužilja nije postupila, odnosno nije mogla da pruži dokaze da je postupila po nalogu suda od 16. aprila 2015. godine da sudu dostavi dokaze da je novotužena A . Z . pravni sledbenik tuženog trećeg reda M . Z.

Prvi osnovni sud u Beogradu je zaključio glavnu raspravu 3. februara 2016. godine, a zatim je ponovo otvorio rešenjem P. 121/14 od 18. marta 2016. godine, radi dopune pos tupka uvidom u spise bivšeg Prvog opštinskog suda u Beogradu R. 55/04. Traženi spisi nisu dostavljeni iz arhive suda, te je prvostepeni sud na ročištu 29. septembra 2016. godine ponovo zaključio glavnu raspravu.

Prvi osnovni sud u Beogradu je, presudom P. 121/14 donetom 16. marta 2017. godine, stavom prvim izreke, dozvolio preinačenje tužbe kao u podnesku od 5. jula 2014. godine, stavom drugim izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da sud utvrdi da je ona suvlasnik sa 12/40 idealnih delova stambene zgrade br. 1. u ul. R. br. 5 na kat astarskoj parc eli br oj … , KO Palilula, da je tužena M. Đ . suvlasnik sa 12/40 idealnih delova iste nepokretnosti, a R . S . kao pravni sledbenik pok. R . M . suvlasnik sa 6/40 idealnih delova i A . Z . kao pravni sledbenik M . Z . na idealnom delu od 10/40 iste nepokretnosti , kao i da katastar nepokretnosti RGZ na osnovu presude izvrši ispravku upisanih suvlasničkih udela u listu nepokret nosti br. … KO Palilula i stavovima tri i četiri izreke obavezao tuženu da tuženoj M . Đ . i tuženoj R . S . naknadi troškove parničn og postupka.

Protiv navedene prvostepene presude tužilja je podnela žalbu 6. juna 2017. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je, rešenjem Gž. 5276/17 od 2. marta 2018. godine, vratio spis Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka, jer u njemu nije bilo dokaza da je žalba tužilje dostavljena punomoćniku tužene M. Đ.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž. 5276/17 od 10. oktobra 2018. godine, odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 121/14 od 16. marta 2017. godine. Presuda je dostavljena podnositeljki ustavne žalbe 5. decembra 2018. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u ovom postupku od 23. februara 2005. godine, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Služben i glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) po kome je osporeni postupka okončan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe, 26. maja 2004. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu od 10. oktobra 2018 . godine.

Iako je period u kome se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir i period trajanja parničnog postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba je trajao 14 godine i četiri i po meseca, što samo po sebi ukazuje na to da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, cenio složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da se ovde radilo o činjenično i pravno relativno složenom sporu, ali da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni, kao i sprovedeni dokazni postupak u kome su izvedeni samo pismeni dokazi ne mogu biti opravdanje za ovoliko trajanje osporenog postupka.

Ustavni sud je zatim ocenio da je podnositeljka imala opravdani interes za efikasno odvijanje postupka, ali da je i sama u značajnoj meri doprinela trajanju postupka. Ovde se , pored toga što je usled propusta podnositeljke prvostepeni sud dva puta donosio rešenje da se tužba smatra povučenom, nakon čega je usledio postupak po zahtevu za vraćanje u pređašnje stanje, ima naročito u vidu okolnost da je prvostepeni sud više puta nalagao podnositeljki da uredi tužbu, a kome zahtevu pondositeljka u svojim brojnim podnescima nije udovoljila, da bi tek u februaru 2014. godine, tj. posle skoro deset godina trajanja postupka angažovala punomoćnika advokata; ovo je takođe bio glavni razlog za odlaganje sedam ročišta iz razloga na strani tužilje.

Ocenjujući ponašanje suda u osporenom postupku, Ustavni sud je našao da su odlučujući doprinos dugom trajanju osporenog parničnog postupka ipak dali prvostepeni sudovi koji su postupali u ovom sporu, svojim nedelotvornim i neefikasnim postupanjem . Naime, Ustavni sud je ocenio prvostepeni sud nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravima podnositeljke ustavne žalbe i drugih stranaka odluči bez nepotrebno g odugovlačenja postupka, te da se ukupno trajanje prvostepenog postupka od deset i po godina se ne može opravdati nikakvim okolnostima osporenog postupka. O vakvu ocenu potvrđuje čak 16 neodržanih ročišta iz razloga na strani suda, kao i okolnost da su prvostepeni sudovi tri puta zaključivali, a zatim ponovo otvarali glavnu raspravu na kojoj su izvedeni isključivo pismeni dokazi.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 10268/05 (prvobitno P. 4244/04), a zatim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 121/14 (prvobitno P. 14346/12), podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ , br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a pre svega dužinu trajanja postupka i doprinos podnositeljke ustavne žalbe. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpe la. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, br. 22080/09 i dr. od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti tvrdnji o povredi prava na rad

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti