Povreda prava P. Z. na suđenje u razumnom roku zbog gubitka spisa

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku podnosioca P. Z. u parnici koja je trajala preko 10 godina. Glavni uzrok kašnjenja bio je gubitak sudskih spisa u Apelacionom sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14833/2018
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. Z. iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. Z. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred ranijim Opštinskim sudom u Zaječaru u predmetu P. 691/08, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo P. Z. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. Z. iz Zaječara je 25. decembra 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred ranijim Opštinskim sudom u Zaječaru u predmetu P. 691/08.

Podnosilac ustavne žalbe, koji je parnični postupak čije trajanje osporava vodio u svojstvu tužioca, radi isplate duga, navodi da je predmetni parnični postupak trajao deset godina i pet meseci, te mu je zbog dužine trajanja postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pri čemu on nije doprineo dužini trajanja postupka, već postupajući sud zato što je izgubio spise predmeta.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava u predmetnom postupku. Zahtevao je naknadu štete u iznosu od 200.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud, u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Zaječaru P. 691/08, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 3. jula 2008. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Zaječaru protiv tužene B. M, radi duga na ime izvršenih advokatskih usluga. Predmet je dobio broj P. 691/08.

Presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Zaječaru P. 691/08 od 19. oktobra 2009. godine usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime duga za izvršene advokatske usluge isplati ukupan iznos od 137.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 18.525,00 dinara. U obrazloženju presude, između ostalog, je navedeno: da je tuženoj, koja se nalazi na privremenom radu u Francuskoj, diplomatskim putem dostavljena tužba na odgovor, sa poukom o posledicama propuštanja, a koju je tužena primila 17. jula 2009. godine; da kako tužena u roku od 30 dana od dana prijema tužbe nije podnela odgovor na tužbu, a osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi i priloženih dokaza, sud je primenom člana 338. Zakona o parničnom postupku doneo presudu zbog propuštanja. Presuda sadrži pouku da se protiv nje, u roku od 15 dana, može izjaviti žalba Okružnom sudu u Zaječaru, preko prvostepenog suda.

Tužena je 20. novembra 2009. godine izjavila žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Nakon promena u organizaciji sudova u Republici Srbiji, spisi predmeta ranijeg Opštinskog sida u Zaječaru su 12. februara 2010. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Beogradu radi odlučivanja o žalbi. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 9675/10 od 24. marta 2010. godine taj sud se oglasio stvarno nenadležnim i naložio da se predmet ustupi Višem sudu u Zaječaru, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Uvidom u spise predmeta je utvrđeno da je Apelacioni sud u Beogradu izgubio spise predmeta Opštinskog suda u Zaječaru P. 691/08, te je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 9675/10 od 1. decembra 2016. godine određeno obnavljanje spisa Opštinskog suda u Zaječaru P. 691/08 i naloženo je parničnim strankama da dostave Apelacionom sudu u Beogradu sva pismena koja poseduju, uz napomenu da se u spisima predmeta nalazi samo prvostepena presuda, ali ne i tužba sa priloženim dokazima i žalba izjavljena protiv navedene presude.

Zatim su obnovljeni spisi predmeta Opštinskog suda u Zaječaru P. 691/08 dostavljeni Višem sudu u Zaječaru radi odlučivanja o žalbi tužene izjavljenoj protiv prvostepene presude zbog propuštanja.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi, Viši sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 36/17 od 15. juna 2018. godine vratio Osnovnom sudu u Zaječaru spise predmeta P. 691/08 nalazeći da nema uslova za donošenje drugostepene odluke dok prvostepeni sud ne pribavi izveštaj o tome da li je tuženoj koja živi van Srbije bila uručena tužba i na koji način je utvrđen njen identitet.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž. 499/18 od 21. novembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda zbog propuštanja Opštinskog suda u Zaječaru P. 691/08 od 19. oktobra 2009. godine.

Drugostepena presuda je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe uručena 22. novembra 2018. godine.

4. Iz prethodno utvrđenih činjenica sledi da je predmetni parnični postupak, od podnošenja tužbe do uručenja presude kojom je postupak pravosnažno okončan, trajao deset godina i pet meseci.

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o učinjenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je zaključio da činjenica da je Apelacioni sud u Beogradu u postupku dostavljanja spisa prvostepenog suda na odlučivanje o žalbi stvarno i mesno nadležnom sudu – Višem sudu u Zaječaru, spise izgubio, te da je obnavljanje spisa naložio tek nakon proteka više od šest godina i osam meseci, pri tome stvarajući dodatnu obavezu strankama da ponovo dostave sva pismena koja poseduju, a što je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe kao tužioca značilo obavezu da nakon osam godina i pet meseci od pokretanja parničnog postupka treba ponovo da dostavi tužbu i dokaze koje je uz nju bio priložio, sa stanovišta zaštite Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku predstavlja nedopustiv propust. Po oceni Ustavnog suda, ovaj propust koji se može pripisati isključivo krivici suda, neopravdano je produžio parnični postupak za gotovo osam i po godina, jer je prva procesna radnja u žalbenom postupku, nakon obnavljanja spisa, preduzeta tek 15. juna 2018. godine.

Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe imao mogućnost da i pre pravosnažnog okončanja parničnog postupka ostvaruje zaštitu svog prava na suđenje u razumnom roku i to, do maja 2014. godine, podnošenjem ustavne žalbe Ustavnom sudu, a nakon toga, podnošenjem propisanog pravnog sredstva za zaštitu ovog prava nadležnom sudu, što nije učinio.

Imajući u vidu prethodno izloženo, Ustavni sud je, bez obzira na to što je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i što podnosilac nije iskoristio mogućnost da tokom trajanja postupka ostvari zaštitu svog ustavnog prava, ocenio da je, u konkretnom slučaju, propust Apelacionog suda u Beogradu i vremenski period koji je protekao do otklanja tog propusta i stvaranja uslova za pravosnažno okončanje parnice, a što je sve imalo za posledicu da parnični postupak traje preko deset godina, takvog značaja i težine da je doveo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13- odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu u postupku koji se vodio pred ranijim Opštinskim sudom u Zaječaru u predmetu P. 691/08 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka i težinu propusta suda koja je dovela do povrede. Imajući u vidu stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine (predstavke broj 22080/09, 56465/13, 73656/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine, stav 19.), kao i više presuda donetih nakon toga, a prema kome se razumna visina dosuđenog iznosa naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora ceniti u svetlu svih okolnosti konkretnog predmeta, što uključuje ne samo trajanje postupka u određenom predmetu, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda u državi o kojoj je reč, kao i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava, Ustavni sud smatra da utvrđen novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo, posebno u situaciji kada podnosilac, kako je prethodno ukazano, tokom čitavog trajanja postupka nije ni pokušao da pred Ustavnim sudom (tokom gotovo šest godina trajanja postupka koji nije pravosnažno okončan), a nakon toga pred nadležnim redovnim sudom, ostvari zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava P. Z. na suđenje u razumnom roku zbog gubitka spisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti