Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u stambenom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ocenivši da period od godinu dana trajanja upravnog spora nije nerazuman. Preostali deo žalbe odbačen je kao neblagovremen i preuranjen, jer pravna sredstva nisu iscrpljena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Anđelke Marinković iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. maja 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Anđelke Marinković izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu pod brojem U. 10425/07.
2. Odbacuje se ustavna žalba Anđelke Marinković izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije USCG. 2076/06 od 14. maja 2008. godine i rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Anđelka Marinković iz Smedereva, preko punomoćnika Ivana Savića, advokata iz Smedereva, podnela je Ustavnom sudu 13. decembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv "nezakonitog" rešenja Vrhovnog suda Srbije USCG. 2076/06 od 14. maja 2008. godine kojim je odbačena, kao nedozvoljena, tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-2/2006 od 5. aprila 2006. godine, kao i protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine, kao konačnog upravnog akta.
Ustavna žalba je podneta i zbog povrede ″prava na pravično suđenje i rešavanje o povredi njenog prava na stan kroz sudsku zaštitu u razumnom roku″, u postupku koji se vodi pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu pod brojem U. 10425/07, s obzirom da Vrhovni sud nije odlučio po tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj 22. decembra 2007. godine protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je tražila da Ustavni sud ″presudom ukine pravnosnažnu sudsku odluku Vrhovnog suda Srbije – rešenje o odbacivanju tužbe USCG. 2076/06 od 14. maja 2008. godine i osporeni konačni upravni akt Više stambene komisije Ministarstva odbrane Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine, kao nezakonite″, te da ″predmet vrati Vrhovnom sudu na ponovno suđenje sa nalogom za nastavak postupka po tužbi i ocenu svih odlučnih činjenica i dokaza koji vode osporavanju predmetnog novog konačnog akta tuženika, koji nije postupio po obavezujućoj presudi Vrhovnog suda U. 2937/06″.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Vrhovnog suda Srbije U. 10425/07 i USCG. 2076/06, osporeno rešenje Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Zaključkom Vojne pošte 1313 Beograd UP-1 br. 10344-8/2001 od 1. septembra 2004. godine prihvaćen je inicijalni zahtev podnositeljke ustavne žalbe Anđelke Marinković iz Smedereva, civilnog lica na službi u Vojsci (tada) Srbije i Crne Gore, za rešavanje stambenog pitanja davanjem u zakup na neodređeno vreme dvosobnog stana površine do 64 m², ″po osnovu učešća 15,79% odricanjem od pripadajuće strukture za 0,5 sobe i po osnovu učešća 25,00% ulaganjem ličnih sredstava u vrednosti površine stana od 16 m²″, jer podnositeljka ispunjava za to propisane uslove.
Rešenjem Stambene komisije Odeljenja za stambene poslove, u sastavu Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane UP-1 br. 10344-11/2001 od 28. oktobra 2005. godine, podnositeljki ustavne žalbe je dat u zakup na neodređeno vreme dvosoban stan u Smederevu, površine 47,97 m² u garnizonu Smederevo, ul. Njegoševa br. 4/39, sa obavezom učešća ličnim sredstvima u vrednosti od 25% površine dodeljenog stana. Ovo rešenje trebalo je da služi kao osnov za zaključivanje ugovora o zakupu stana na neodređeno vreme sa nadležnom organizacionom jedinicom Ministarstva odbrane, te se smatralo da je time okončan postupak po njenom zahtevu za priznavanje prava na stan pripadajuće strukture.
Postupajući po žalbi Stojana Jovića, zainteresovanog vojnog lica sa nerešenim stambenim pitanjem, Ministarstvo odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za kadrove - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija, kao drugostepeni organ uprave, donela je 26. decembra 2005. godine rešenje Up-2 br. 159-2/2005, kojim je žalba usvojena i poništeno navedeno prvostepeno rešenje o dodeli dvosobnog stana u zakup podnositeljki ustavne žalbe, a predmet je vraćen Stambenoj komisiji na ponovni postupak i odlučivanje u smislu primedaba datih u obrazloženju tog rešenja.
U ponovnom postupku predmetni stan je iz vojnog stambenog fonda u Smederevu dat u zakup na neodređeno vreme zastavniku 1. klase Stojanu Joviću, rešenjem prvostepene Stambene komisije Odeljenja za stambene poslove UP-1 br. 18643-11/98 od 3. februara 2006. godine.
Ministarstvo odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija je, rešavajući u drugostepenom upravnom postupku po žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv navedenog prvostepenog rešenja, donela rešenje Up-2 br. 25-2/2006 od 5. aprila 2006. godine, kojim je žalba odbijena.
Vrhovni sud Srbije je, rešavajući u upravnom sporu po tužbi podnositeljke ustavne žalbe, na sednici održanoj 13. juna 2007. godine, doneo presudu U. 2937/06 kojom se tužba uvažava i poništava rešenje Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-2/2006 od 5. aprila 2006. godine.
Ministarstvo odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija je, rešavajući u ponovnom drugostepenom upravnom postupku i postupajući po primedbama Vrhovnog suda Srbije datim u presudi U. 2937/06 od 13. juna 2007. godine, donela rešenje Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine, kojim je ponovo odbijena žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Stambene komisije Up-1 br. 1864-11/98 od 3. februara 2006. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine podnela tužbu Vrhovnom sudu Srbije 22. decembra 2007. godine. Postupajući u ovom upravnom sporu, Vrhovni sud je, na osnovu člana 31. Zakona o upravnim sporovima, primljenu tužbu, zavedenu pod br. U. 10425/07, dostavio 24. aprila 2008. godine tuženom drugostepenom upravnom organu na odgovor i naložio da se dostave kompletni spisi predmeta. Drugostepeni upravni organ dostavio je 23. juna 2008. godine odgovor na tužbu i spise predmeta, koji su u Vrhovnom sudu Srbije primljeni 24. juna 2008. godine. Do dana podnošenja ustavne žalbe, Vrhovni sud Srbije nije doneo odluku u ovom upravnom sporu.
Podnositeljka ustavne žalbe je protiv prethodnog drugostepenog rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-2/2006 od 5. aprila 2006. godine podnela tužbu za poništaj konačnog upravnog akta ne samo Vrhovnom sudu Srbije, već i Sudu Srbije i Crne Gore. Vrhovni sud Srbije je dopisom od 10. maja 2007. godine obavestio podnositeljku ustavne žalbe da je 21. decembra 2006. godine preuzeo nerešene predmete upravnih sporova pokrenutih pred Sudom državne zajednice Srbija i Crna Gora, između ostalih i predmet broj Us. 435/2006 po tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Up-2 br. 25-2/2006 od 5. aprila 2006. godine i obavestio podnositeljku ustavne žalbe da će se ovaj predmet ubuduće voditi pod brojem USCG. 2076/2006.
Vrhovni sud Srbije je, rešavajući u navedenom preuzetom upravnom sporu po tužbi podnositeljke ustavne žalbe, na sednici održanoj 14. maja 2008. godine, doneo rešenje USCG. 2076/06 kojim je tužba odbačena kao nedozvoljena, s obzirom da je podnetom tužbom tražen poništaj rešenja tuženog organa, po kome je već doneta usvajajuća presuda u upravnom sporu u istoj stvari (U. 2973/06 od 13. juna 2007. godine).
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); kao i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Podnositeljka ustavne žalbe je protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine podnela tužbu Vrhovnom sudu Srbije 22. decembra 2007. godine, po kojoj je formiran predmet U. 10425/07. Rešavajući u upravnom sporu, Vrhovni sud Srbije je primljenu tužbu 24. aprila 2008. godine dostavio drugostepenom upravnom organu na odgovor. Tuženi organ je dostavio odgovor na tužbu i spise predmeta, koji su u Vrhovnom sudu Srbije primljeni 24. juna 2008. godine. Do podnošenja ustavne žalbe 13. decembra 2008. godine, Vrhovni sud Srbije nije odlučio po podnetoj tužbi podnositeljke ustavne žalbe.
Ustavni sud je ocenio da se činjenica da Vrhovni sud Srbije nije doneo odluku po podnetoj tužbi podnositeljke ustavne žalbe od 22. decembra 2007. godine, do 13. decembra 2008. godine, dakle u periodu od godinu dana, ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno navedeno pravo zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu.
6. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Vrhovnog suda Srbije USCG. 2076/06 utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije USCG. 2076/06 od 14. maja 2008. godine, primila 7. novembra 2008. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 13. decembra 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u tom delu neblagovremena, jer je izjavljena po isteku roka od 30 dana iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti i u delu kojim se osporava konačno rešenje Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine, i to saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, s obzirom da je u ovom delu ustavna žalba preuranjena. Naime, protiv navedenog pojedinačnog akta, podnositeljka ustavne žalbe je podnela tužbu Vrhovnom sudu Srbije i tako pokrenula upravni spor U. 10425/07, koji je i dalje u toku i u kome će se izvršiti sudska kontrola zakonitosti osporenog upravnog akta. Samim tim, pre podnošenja ustavne žalbe nisu iscrpljena sva pravna sredstva koja podnositeljki stoje na raspolaganju radi zaštite eventualno povređenog prava zajemčenog Ustavom, a što je nužan procesni uslov za dopuštenost ustavne žalbe.
Ustavni sud posebno ukazuje da nisu činjenično utemeljeni navodi podnositeljke ustavne žalbe da je Vrhovni sud Srbije rešenjem USCG. 2076/06 od 14. maja 2008. godine odbacio njenu tužbu koja je podneta 22. decembra 2007. godine protiv rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-8/2006 od 22. novembra 2007. godine. Ovo iz razloga što je navedenim rešenjem odbačena tužba podnositeljke koju je svojevremeno podnela Sudu Srbije i Crne Gore protiv ranijeg konačnog rešenja Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Odeljenje za stambene poslove - Viša stambena komisija Up-2 br. 25-2/2006 od 5. aprila 2006. godine, i to iz procesnih razloga, jer je Vrhovni sud Srbije već odlučio o istovetnom zahtevu svojom presudom U. 2937/06 od 13. juna 2007. godine, kojom je tužba podnositeljke uvažena i osporeno rešenje poništeno. Po tužbi od 22. decembra 2007. godine, podnetoj protiv novog konačnog upravnog akta od 22. novembra 2007. godine, donetog u ponovnom drugostepenom postupku, kako je već navedeno, postupak odlučivanja pred nadležnim sudom je u toku.
7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić