Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog odbačene revizije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Revizija je neosnovano odbačena zbog nedostatka punomoćja u spisima, iako je u zapisnicima konstatovano da punomoćje postoji, što je propust suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ace Stanišića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ace Stanišića i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 2. 949/11 od 7. decembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 949/11 od 7. decembra 2011. godine i određuje da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 37/11 od 30. marta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aco Stanišić iz Kraljeva, preko punomoćnika Vladimira B. Panića, advokata iz Kraljeva, podneo je Ustavnom sudu 1. marta 2012. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 2. 949/11 od 7. decembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rad i prava na imovinu, zajemčenih čl. 32, 58. i 60. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno : da je osporenim revizijskim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca – ovde podnosioca ustavne žalbe, jer u spisima predmeta ne postoji punomoćje podnosioca dato advokatu Vladimiru B. Paniću, niti je uz reviziju podneto punomoćje za njeno izjavljivanje; da je podnosilac ustavne žalbe sve radnje u postupku preduzimao preko navedenog advokata za čije je angažovanje je priložio punomoćje prilikom podnošenja tužbe, te je navedeni advokat bio jedini punomoćnik tužioca u toku celog, kako prvostepenog, tako i drugostepenog postupka, i to po punomoćju u spisima; da je punomoćje na neki nači n nestalo iz spisa predmeta; da posledice toga nikako nije smeo da snosi tužilac, čime mu je direktno ugroženo njegovo pravo na pravično suđenje, a posredno i Ustavom zagarantovano pravo na rad i imovinu, shodno čl. 60. i 58. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije i spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1681/10, ranije predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 216/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac, preko advokata Vladimira Panića iz Kraljeva, podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu 19. marta 2007. godine tužbu protiv Findomestic banke a.d. iz Beograda, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na ranije radno mesto, a u tužbi je navedeno da se u prilogu, pored dokumentacije za dokazni postupak, dostavlja i punomoćje za zastupanje.

Prvi opštinski sud u Beogradu je u zapisniku o prvom ročištu za glavnu rasprav u održano m 5. jula 2007. godine, kao i u zapisnicima o svim kasnijim ročištima do donošenja prvostepene presude, konstatovao da se za tužioca javlja advokat Vladimir Panić, po punomoćju u spisima. Takvog punomoćja u spisima predmeta nema.

Prvi opštinski sud u Beogradu je presudom P1. 216/07 od 21. marta 2008. godine odbio tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog i obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koje je ranije obavljao, kao neosnovan. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 3995/08 od 8. jula 2009. godine, kojim je odlučeno o žalbi tužioca protiv prvostepene presude, ista je ukinuta i spisi vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje, zbog toga što je Okružni sud u Beogradu našao da je ista zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, tj. da nedostaju razlozi o odlučnim činjenicama, činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno, te se ne može ceniti ni pravilna primena materijalnog prava.

Prvi opštinski sud u Beogradu je i u ponovnom postupku na prvom ročištu održanom 8. oktobra 2009. godine i narednim ročištima, kao i kasnije Prvi osnovni sud u Beogradu, konstatovao u zapisniku o glavnoj raspravi da se za tužioca javlja advokat Vladimir Panić, po punomoćju u spisima.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1681/10 od 24. maja 2010. godine ponovo je odbijen tužbeni zahtev podnosioca i isti obavezan da tuženom naknadi parnične troškove.

Rešavajući o žalbi tužioca protiv prvostepene presude, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1. 37/2011 od 30. marta 2011. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1681/10 od 24. maja 2010. godine.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev2. 949/11 od 7. decembra 2011 . godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv drugostepene presude. U obrazloženju navedenog rešenja je ukazano da je u konkretnom slučaju u ime i za račun tužioca reviziju izjavio advokat Vladimira Panić iz Kraljeva, koji je u ime tužioca podneo tužbu i zastupao ga u toku celog postupka, ali punomoćje za ovog advokata nije dostavljeno ni uz tužbu, ni u toku prvostepenog ili drugostepenog postupka, niti uz reviziju, pa proizlazi da on nije ovlašćen za podnošenje revizije, što je čini nedozvoljenom u smislu člana 401. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) , da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. st. 1. do 4. ).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09), koji se primenjivao u ovom postupku, bilo je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da se zapisnik sastavlja o radnjama preduzetim na ročištu (član 117. stav 1.); da isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koje je u takvom obliku izdalo preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnog ovlašćenja koje joj je povereno zakonom (javna isprava) dokazuje istinost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje (član 230. stav 1.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koji nije advokat (član 401. stav 2. tačka 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalb e sa aspekta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu navedene odredbe Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenje m Vrhovnog kasacionog suda nije na pravilan način odlučeno o reviziji tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Iz obrazloženja osporenog revizijskog rešenja proizlazi da je revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio nedozvoljena iz dva razloga, i to: zato što advokat podnosioca ustavne žalbe nije tokom postupka dostavio punomoćje za zastupanje podnosioca ustavne žalbe, iako je na zapisniku o glavnoj raspravi od 5. jula 2007. godine, kao i zapisnicima o kasnijim ročištima, konstatovano da navedeni advokat zastupa tužioca po punomoćju u spisima i zato što nije podneto punomoćje za izjavljivanje revizije.

U vezi sa prvim od naveden ih razloga na kome se zasniva osporeno revizijsko rešenje, Ustavni sud najpre ukazuje da je prvostepeni sud na z apisniku o glavnoj raspravi koja je održan a 5. jula 2007 . godine konstatovao da je za podnosioca ustavne žalbe pristupio advokat Vladimir Panić, po punomoćju u spisima predmeta, te ne stoji konstatacija Vrhovnog kasacionog suda da punomoćnik podnosioca uz tužbu ni kasnije u toku postupka nije dostavio punomoćje za zastupanje. Naime, zapisnik o glavnoj raspravi jeste isprava koju u propisanom obliku izdaje nadležni sud - javna isprava i on dokazuje istinost onoga što se u njemu potvrđuje ili određuje. Dakle, zapisnički konstatovana činjenica da advokat Vladimir Panić zastupa podnosioca ustavne žalbe po punomoćju u spisima predstavlja pravnoobavezujuću činjenicu, kako za stranke u postupku, tako i za sam sud koji odlučuje o zahtevu stranke. Polazeći od navedenog, Vrhovni kasacioni sud nije mogao da odbaci reviziju podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljenu zbog toga što se u spisima predmeta fizički nije nalazilo punomoćje podnosioca dato advokatu. Takođe, uredno vođenje spisa predmeta predstavlja obavezu suda, pa nesaglasnost između zapisnički konstatovane činjenice da je punomoćje priloženo u spisima predmeta i stvarne sadržine spisa predmeta predstavlja propust suda koji ne može biti na štetu stranke u bilo koj oj fazi sudskog postupka.

Upravo navedena nesaglasnost između formalnog i faktičkog stanja ukazuje na to da se osporeno revizijsko rešenje zasnivalo na procesnom razlogu koji nije bio utvrđen na nesumnjiv i pouzdani način. Jedna od osobenosti procesnih odluka revizijskog suda jeste da razlozi za odbačaj revizije moraju biti utvrđeni na pouzdan i nesumnjiv način, što u konkretnom predmetu nije bio slučaj. Navedena okolnost predstavlja još jedan razlog zašto revizijski sud nije mogao da odbaci reviziju podnosioca kao nedozvoljenu. U cilju otklanjanja ukazane nesaglasnosti, a imajući u vidu da i zapisnički konstatovana činjenica može biti dovedena u pitanje, Vrhovni kasacioni sud je imao procesnu mogućnost da vrati spise predmeta prvostepenom sudu sa nalogom da sprovede izviđajne radnje i na nesumnjiv i pouzdan način utvrdi da li je stvarno priloženo punomoćje podnosioca dato advokatu Vladimiru Paniću, a potom da spise predmeta ponovo dostavi Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o vanrednom pravnom sredstvu.

U vezi sa drugim naveden im razlog om na kome se zasniva osporeno revizijsko rešenje da advokat Vladimir Panić nije podneo punomoćje ni za izjavljivanje revizije, Ustavni sud ukazuje da se Vrhovni kasacioni sud u osporenom revizijskom rešenju, između ostalog, pozvao na odredbu člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji. Iz navedene odredbe zakona proizlazi zahtev za stručnim zastupanjem stranke u postupku pred najvišim sudom u Republici, zbog složenosti postupka i ograničavanja raspravljanja isključivo na pravna pitanja. Međutim, iz navedene odredbe Zakona ne proizlazi obaveza revidenta da izda specijalno punomoćje advokatu za izjavljivanje revizije.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio nije nedozvoljena u pogledu zakonskog osnova za njeno izjavljivanje, kako je to Vrhovni kasacioni sud utvrdio osporenim revizijskim rešenjem, ne uzimajući u obzir pravnu obaveznost zapisnički konstatovane činjenice da je punomoćje priloženo u spisima predmeta i nepravilno primenjujući odredbe člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Ustavni sud je stanovišta da je Vrhovni kasacioni sud morao da vrati spise predmeta prvostepenom sudu radi utvrđivanja da li je stvarno priloženo punomoćje podnosioca dato advokatu Vladimiru Paniću ili da meritorno odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 439. Zakona o parničnom postupku, polazeći od zapisnički konstatovane činjenice da je punomoćje priloženo u spisima predmeta kao pravnoobavezujuće činjenice.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 949/11 od 7. decembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje.

Ovakvo pravno stanovište u pogledu povrede prava na pravično suđenje Ustavni sud je zauzeo i prilikom donošenja O dluke Už-3024/2010 od 17. februara 2011. godine.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ), Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i, kao meru otklanjanja utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava, poništio osporeno rešenje i naložio Vrhovnom kasacionom sudu da donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 37/11 od 30. marta 2011. godine , odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe da Ustavni sud utvrdi povredu njegovih prava na rad i prava na imovinu iz čl. 60. i 58. Ustava osporenim rešenjem, Ustavni sud je konstatovao da se navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa povredom navedenih prava, te da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnju o njihovoj povredi. Naime, osporenim revizijskim rešenjem je odlučivano o pitanjima procesnog karaktera i odbačena je kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe, te njime nije neposredno odlučivano o pravima podnosioca, pa ni o njegovom pravu na rad i pravu na imovinu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36 . stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenja postupka.

8. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević