Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akta kojim se ne odlučuje o pravima

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Dragoslava Manojlovića izjavljenu protiv akta Vrhovnog suda Srbije. Osporeni akt predstavlja procesno rešenje kojim se nalaže uređenje podneska, a ne pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima, te protiv njega nije dozvoljena ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Manojlovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoslava Manojlovića izjavljena protiv akta Vrhovnog suda Srbije Ur. 154/09 od 21. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoslav Manojlović iz Beograda je 6. avgusta 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu izjavljenu protiv akta Vrhovnog suda Srbije Ur. 154/09 od 21. maja 2009. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim aktom Vrhovnog suda Srbije Ur. 154/09 od 21. maja 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe naloženo da se u roku od 8 dana od dana prijema dopisa izjasni šta podneskom traži, odnosno da se precizno izjasni koju vrstu postupka propisanog Zakonom o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', broj 46/96)pokreće, a ukoliko podnosi redovnu tužbu u upravnom sporu protiv nekog upravnog akta, da navede koji je to akt i da ga dostavi sudu.
Po oceni Ustavnog suda, osporeni akt je procesno rešenje kojim se nalaže uređenje podneska, te nije pojedinačni akt protiv koga se, u smislu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba, odnosno nije akt kojim se odlučivalo o Ustavom garantovanim pravima podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. Sledstveno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akta kojim se ne odlučuje o pravima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti