Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe bivših zaposlenih u stečajnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, te je podnosiocima dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14866/2022
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. S. iz Radinca kod Smedereva, G. S, A. M, obe iz Smedereva, M. N. i I. N. obe iz Osipaonice kod Smedereva, M. M, Z. Ž, oboje iz Smedereva, S. J. iz Saralaca kod Smedereva, D. M. iz Lugavčine kod Smedereva, B. S, V. S. i G. A, svih iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe S. S, G. S, A. M, M. N, I. N, M. M, Z. Ž, S. J, D. M, B. S, V. S. i G. A. i utvrđuje da su podnosiocima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 12/19 (ranije broj St. 16/15).

2. Utvrđuje se pravo S. S, G. S, A. M, M. M, Z. Ž, S. J, D. M, B. S, V. S. i G. A. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosima od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 12/19 (ranije broj St. 16/15), kao i pravo M. N. i I. N. na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnositeljkama ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 12/19 (ranije broj St. 16/15). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo S. S, G. S, A. M, M. N, I. N, M. M, Z. Ž, S. J, D. M, B. S, V. S. i G. A. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 12/19 (ranije broj St. 16/15), umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. iz Radinca kod Smederava i druga lica navedena u uvodu i izreci podneli su 28. i 30. novembra 2022. godine, preko punomoćnika S. A, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 12/19 (ranije broj St. 16/15), kao i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju čiju eventualnu povredu Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava kojima je zajemčeno isto pravo.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci su u ustavnim žalbama, između ostalog istakli: da su bili zaposleni, a podnositeljke I. N, M. N. i Z. Ž, da su zakonske naslednice čiji su pravni prethodnici bili zaposleni, kod stečajnog dužnika F. „Ž.“ ad Smederevo, te da su u stečajnom postupku nad navedenim stečajnim dužnikom prijavili potraživanja na ime neisplaćenih zarada; da je stečajni postupak otvoren rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 16/15 od 17. jula 2015. godine; da je nakon prodaje stečajnog dužnika nastavljen stečaj nad stečajnom masom u postupku St. 12/19 pred istim sudom i da je rešenjem od 1. novembra 2022. godine zaključen stečaj i nad stečajnom masom, a da oni nisu namirili potraživanja u periodu od sedam godina koliko je trajao stečajni postupak; da su podnosili prigovore radi ubrzavanja postupka koji su odbijeni prvostepenim rešenjima; da im je postupanjem Privrednog suda u Požarevcu u predmetu St. 12/19 povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i istakli su zahteve za naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i troškova na ime sastava ustavnih žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije i dopisa Privrednog suda u Požarevcu od 12. novembra 2024. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 16/15 od 17. jula 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom F. „Ž.“ a.d. Smederevo, a za stečajnog upravnika je određena Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica postupak stečaja je nastavljen nad stečajnom masom i on je zaključen rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 12/19 od 1. novembra 2022. godine koje je postalo pravnosnažno 4. januara 2023. godine.

Podnosioci ustavnih žalbi, kao i pravni prethodnik podnositeljke Z. Ž. su u predmetnom stečajnom postupku prijavili potraživanja iz radnog odnosa koja su im u istom postupku i priznata, ali nisu namirena.

Rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Smederevu O. 1592/12 od 4. jula 2012. godine za naslednike na zaostavštini ostavioca pok. D. N, koju između ostalog čine i novčana potraživanja po Sporazumu o međusobnom regulisanju prava, obaveza i potraživanja iz rada i po osnovu rada koji je ostavilac zaključio sa fabrikom F. „Ž.“ a d iz Smedereva – u restrukturiranju broj I-915/376 od 4. aprila 2012. godine, oglašene su M. N. sa udelom od 2/3 idealnih delova i mal. I. N. sa udelom od 1/3 idealnih delova.

Rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Smederevu O. 205/18 od 14. maja 2018. godine za naslednika na zaostavštini ostavioca pok. D. Ž. koju, između ostalog, čine i novčana potraživanja prema preduzeću F. „Ž.“ ad – u stečaju, po prijavi potraživanja od 15. septembra 2015. godine, oglašena je Z. Ž.

Rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 12/19 od 12. jula 2022. godine izmenjena je Lista utvrđenih i osporenih potraživanja razlučnih i stečajnih poverilaca St. 16/15 od 10. februara 2016. godine, tako što je na mesto poverioca pok. D. Ž. stupila Z. Ž.

Rešenjima Privrednog apelacionog suda odbijene su kao neosnovane žalbe podnosilaca ustavnih žalbi i potvrđena su prvostepena rešenja Privrednog suda u Požarevcu kojima su odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodio pred tim sudom u predmetu St. 12/19. U obrazloženjima drugostepenih rešenja je navedeno da je sud postupao u svemu u skladu sa odredbama Zakona o stečaju i da su u konkretnom slučaju pravilno primenjena merila iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavnu žalbu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Imajući u vidu navedeno, te da je osporeni stečajni postupak trajao preko sedam godina i da u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca i pravnih prethodnika podnosilaca iz radnog odnosa prema preduzeću sa društvenim, odnosno državnim kapitalom nisu naplaćena, niti na drugi način namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Požarevcu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa od stečajnog dužnika sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 12/19 (ranije broj St. 16/15) povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to podnosiocima S. S, G. S, A. M, M. M, Z. Ž, S. J, D. M, B. S, V. S. i G. A. u iznosu od po 800 evra svakom, a podnositeljkama M. N. i I. N. u ukupnom iznosu od 800 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, svima umanjenim za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 12/19 (ranije broj St. 16/15). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

Pored toga, Ustavni sud zbog specifičnih okolnosti ovog predmeta ukazuje i na to da je Evropski sud za ljudska prava u više svojih odluka izrazio stav po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, je upravo ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti: predmet Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u odnosu na podnositeljke M. N. i I. N. usvojio ustavnu žalbu i podnositeljkama utvrdio pravo na naknadu u ukupnom iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnositeljkama ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 12/19 (ranije broj St. 16/15).

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 12/19 (ranije broj St. 16/15), umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

9. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavnih žalbi od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve podnosilaca, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti