Ustavna žalba protiv rešenja o odbacivanju žalbe i revizije kao neblagovremenih

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da se u njima nalazi povratnica koja nesporno dokazuje datum uručenja prvostepene presude, te da su žalba i revizija podnete po isteku propisanog zakonskog roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1487/2011
15.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Lazića iz Čerevića, opština Beočin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milana Lazića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 207/10 od 27. januara 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1855/10 od 19. januara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Lazić iz Čerevića, opština Beočin, je 4. aprila 2011. godine, preko punomoćnika advokata Gligorija Todorića iz Beočina, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 207/10 od 27. januara 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1855/10 od 19. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je Vrhovni kasacioni sud ignorisao navode punomoćnika tužioca, jer nije odlučio o dokaznom predlogu koji se odnosi na dostavu prvostepene presude punomoćniku tužioca. Dalje se navodi da je Vrhovni kasacioni sud morao proveriti kod pošte datum prijema prvostepene presude ili dokazni predlog odbiti. Takođe se ističe da se Vrhovni kasacioni sud nije izjasnio o službenoj belešci prvostepenog suda od 10. juna 2008. godine gde se konstatuje da je žalba blagovremena.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Novom Sadu vodio radni spor po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tuženog ''LAFARŽ-BFC'' iz Beočina, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 207/10 od 27. januara 2010. godine, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 1284/2007 od 27. marta 2008. godine.
Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1855/10 od 19. januara 2011. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 207/10 od 27. januara 2010. godine. U obrazloženju revizijskog rešenja se navodi: da je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 1284/2007 od 27. marta 2008. godine, stavom prvim izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 4342 od 8. novembra 2007. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu od 18. novembra 2002. godine, da ga vrati na radno mesto na kojem je radio po ugovoru o radu i da mu nadoknadi troškove postupka, dok je stavom drugim izreke odlučeno o troškovima postupka; da je, prema stanju u spisima, punomoćnik tužioca primio prvostepenu presudu 10. aprila 2008. godine; da je protiv prvostepene presude izjavio žalbu neposrednom predajom sudu 23. aprila 2008. godine; da je rok od osam dana za izjavljivanje žalbe istekao 18. aprila 2008. godine; da je žalba izjavljena posle zakonskog roka za njeno podnošenje, te je zato pobijano rešenje pravilno i zakonito.

4. Polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje obrazlaže, pre svega, činjenicom što revizijski sud nije uzeo u obzir navode podnosioca ustavne žalbe da je njegov punomoćnik prvostepenu presudu primio 16-og, a ne 10- og aprila 2008. godine i što ovu okolnost nije proverio preko pošte.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P1. 3183/2010 utvrdio da se u spisima nalazi povratnica o uručenju prvostepene presude punomoćniku podnosioca ustavne žalbe advokatu Gligoriju Todoriću 10. aprila 2008. godine, a što predstavlja nesporni dokaz o njenom prijemu. Kako je takođe nesporno da je u konkretnom slučaju rok za izjavljivanje žalbe protiv ove presude bio osam dana i da je žalba izjavljena 23. aprila 2008. godine, to proizlazi da je žalba izjavljena po isteku zakonom propisanog roka, o čemu su i u osporenim rešenjima dati jasni razlozi. Stoga Ustavni sud ocenjuje da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje. Osim toga, Ustavni sud ukazuje da i podnosilac ustavne žalbe, koga u postupku pred Ustavnim sudom zastupa advokat, ni u revizijskom postupku, a ni uz ustavnu žalbu, nije pružio dokaz za svoje tvrdnje o blagovremenosti žalbe izjavljene protiv prvostepene presude, u vidu izveštaja pošte o prijemu pošiljke, a koji je bio u mogućnosti sam da pribavi. Takođe, Ustavni sud nalazi da konstatacija prvostepenog suda o blagovremenosti, dozvoljenosti i urednosti žalbe, sadržana u dostavnoj naredbi prvostepenog suda od 10. juna 2008. godine, ne utiče na činjenično utemeljen zaključak drugostepenog suda sadržan u rešenju kojim se žalba odbacuje. Naime, propust prvostepenog suda da odbaci žalbu kao neblagovremenu, otklonjen je osporenim drugostepenim rešenjem, donetim na osnovu odredaba člana 373. stav 1. tačka 1) i člana 374. Zakona o parničnom postupku, prema kome će, neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu odbaciti drugostepeni sud rešenjem, ako to nije učinio prvostepeni sud.

U vezi istaknute povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao i da je iskoristio pravo da u postupku po reviziji osporava rešenje drugostepenog suda o odbačaju žalbe, te stoga nema ustavnopravnih razloga ni za tvrdnje o povredi prava na pravno sredstvo, jer se njime garantuje pravo na podnošenje pravnog sredstva i dobijanje odluke suda više instance povodom podnetog pravnog sredstva, ali ne i povoljan ishod postupka po stranku koja je pravno sredstvo izjavila.
Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Ustavna žalba protiv rešenja o odbacivanju žalbe i revizije kao neblagovremenih

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti