Odluka Ustavnog suda o suđenju u razumnom roku u složenom predmetu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu kao neosnovanu, zaključujući da u parničnom postupku koji je trajao skoro šest godina nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Trajanje postupka je opravdano činjeničnom i pravnom složenošću predmeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1487/2019
02.02.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . i D . Š . M, oboje iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. februara 20 23. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. M . i D . Š . M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 655/13.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . i D . Š . M , oboje iz Čačka, su 14. februara 2019. godine, preko punomoćnika I. K , advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 655/13.

U ustavnoj žalbi se iznosi tok osporenog parničnog postupka, ističe da je postupak trajao gotovo šest godina i da je sud svojim postupanjem prouzrokovao neopravdano dugo trajanje postupka. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku i dosudi im naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 655/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavne žalbe su 11. marta 2013. godine podneli Osnovnom sudu u Čačku tužbu protiv tužene B. M. iz M, radi utvrđenja svojine i zaostavštine, sa predlogom za određivanje privremene mere zabrane tuženoj otuđenja spornih nepokretnosti do pravnosnažnog okončanja parnice.

Tužena je odgovorila na tužbu 8. aprila 2013. godine.

Nakon održanih ročišta, na kojima je prvostepeni sud rešio da zatraži izveštaj MUP P U Čačak o prebivalištu sada pok. M. M i saslušao parn ične stranke radi odlučivanja o privremenoj meri, Osnovni sud u Čačku je 14. oktobra 2013. godine doneo rešenje P. 655/13, kojim je odbio predlog za određivanje privremene mere kao neosnovan.

Tužioci su protiv navedenog rešenja izjavili žalbu 30. oktobra 2013. godine, a Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 977/13 od 25. decembra 2013. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda u Čačku P. 655/13 od 14. oktobra 2013. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Postupak pred prvostepenim sudom je nastavljen na ročištu 31. marta 2014. godine, pred novim postupajućim sudijom, koji je 10. aprila 2014. godine doneo vanraspravno rešenje P. 655/13 kojim je usvojena predložena privremena mera. Protiv navedenog rešenja parnične stranke nisu izjavile žalbu.

Naredno ročište zakazano za 25. juni 2014. godine nije održano zbog izbora postupajućeg sudije u Apelacioni sud u Kragujevcu, a postupak je nastavljen pred novim postupajućim sudijom na ročištu 3. septembra 2014. godine.

U periodu od 3. septembra 2014. godine do zaključenja glavne rasprave 7. februara 2018. godine, Osnovni sud u Čačku je zakazao 27 ročišta, od kojih nije održano sedam – četiri zbog štrajka advokata u periodu oktobar 2014. – januar 2015. godine, dva iz razloga na strani suda i jedno zbog nedostavljanja traženog izveštaja od strane Službe za katastar nepokretnosti.

U sprovedenom postupku, prvostepeni sud je izveo dokaze saslušanjem tužilaca i tužene u svojstvu parničnih stranaka, saslušanjem trideset i jednog svedoka, kao i uvidom u spise predmeta istog suda O. 1304/13, pismene dokaze koje su podnele stranke i pismene dokaze koje je pribavio po službenoj dužnosti.

Osnovni sud u Čačku je, presudom P. 655/13 od 7. februara 2018. godine , odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se prema tuženoj utvrdi da je sada pok. M. M. na osnovu pisanog, potpisanog i neoverenog ugov ora o poklonu iz 1988. godine i od 20. decembra 1993. godine vlasnik katastarskih parcela u KO Mrčajevci navedenih u izreci , ukupne površina 1.98.44 ha kao i dve kuće i štale koje se nalaze na k.p. br. … KO Mrčajevci, te da ista imovina predstavlja zaostavštinu pok. M. M, što je tužena bila dužna priznati u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv navedene prvostepene presude tužioci su podneli žalbu 4. aprila 2018. godine, a dopunu žalbe 24. aprila 2018. godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 3828/18 od 21. decembra 2018. godine odbio kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Čačku P. 655/13 od 7. februara 2018. godine. Presuda je dostavljena punomoćniku podnosilaca 22. januara 2019. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) , koji se primenjivao u osporenom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.) i da je sud d užan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa što manje troškova (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe 11. marta 2013. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu od 21. decembra 2018 . godine.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, je trajao pet godina, devet meseci i deset dana , što može ukazivati na to da postupak nije okončan razumnom roku . Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od stava da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, kao što su složenost spora, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci imali opravdanog interesa da se postupak efikasno sprovede i okonča, kao i da su u manjoj meri doprineli njegovom trajanju. Ovde se ima u vidu da su pojedini svedoci koje su predložili podnosioci bili nepoznati na datoj adresi ili njihova imena nisu bila tačno navedena, što je izazvalo teškoće u dostavljanju poziva svedocima i doprinelo dužem trajanju dokaznog postupka.

Ustavni sud je zatim ocenio da se ovde radilo o činjenično i pravno složenom sporu radi čijeg rešavanja je nadležni sud sproveo obiman i složen dokazni postupak, koji je obuhvatio saslušanje parničnih stranaka, saslušanje trideset i jednog svedoka i uvid u pismene dokaze.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u osporenom post upku, Ustavni sud je konstatovao da se drugostepeni postupak u konkretnom slučaju odvijao efikasno, jer je okončan za nepunih devet meseci. Razmatrajući postupanje prvostepenog suda , Ustavni sud je najpre ocenio da se period od četiri meseca u toku koga su ročišta pred prvostepenim sudom odlagana zbog štrajka advokata ne bi mogao staviti na teret suda . Ustavni sud je zatim konstatovao da je nakon odlučivanja o privremenoj meri, Osnovni sud u Čačku postupao ažurno i efikasno , zakazujući ročišta, po pravilu, u rokovima od jednog ili dva meseca, na kojima je sproveo obiman i složen dokazni postupak. Ustavni sud je takođe konstatovao da je odlučivanje o privremenoj meri u toku koga je prvo prvostepeno rešenje u postupku po žalbi ukinuto, trajalo 13 meseci od podnošenja tužbe, ali je ocenio da, u svetlu napred iznetog, pre svega obimnog i složenog dokaznog postupka koji je efikasno sproveden i ukupnog trajanja postupka koje se može staviti na teret suda , ova okolnost ne predstavlja dovoljan osnov za utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje u osporenom postupku .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 655/13 podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu .

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o suđenju u razumnom roku u složenom predmetu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti