Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku pred Trgovinskim sudom. Sud je utvrdio da ukupno trajanje postupka od tri godine i četiri meseca ne predstavlja nerazumno dugo suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Društvenog preduzeća za promet na veliko ličnim zaštitnim sredstvima pri radu i vatrogasnom opremom „Zaštita rada“ iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Društvenog preduzeća za promet na veliko ličnim zaštitnim sredstvima pri radu i vatrogasnom opremom „Zaštita rada“ iz Beograda izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3318/2007, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društveno preduzeće za promet na veliko ličnim zaštitnim sredstvima pri radu i vatrogasnom opremom „Zaštita rada“ iz Beograda je 15. decembra 2008. godine, preko zakonskog zastupnika – direktora Dragana Cerovca iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3318/2007, kao i protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P2 – 2797/05 od 8. marta 2006. godine i rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P2 – 2797/05 od 22. marta 2006. godine, zbog povrede prava na zabranu diskriminacije iz člana 21, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36, prava na imovinu iz člana 58, ekonomskih načela kojima se uređuje položaj na tržištu i ravnopravnost svih oblika svojine iz čl. 84. i 86. Ustava Republike Srbije i odredaba kojima se uređuje sudska vlast iz člana 145. st. 1. i 2. i čl. 149. i 152. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo: da je pred Trgovinskim sudom u Beogradu vodio dva parnična postupka u predmetima P2. 2795/05 i P. 3318/07, da je parnični postupak P2. 2795/05 okončan rešenjem Trgovinskog suda od 22. marta 2006. godine, a da je parnični postupak P. 3318/07 u vreme podnošenja ustavne žalbe bio u fazi odlučivanja o žalbi izjavljenoj 16. aprila 2008. godine protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 3318/07 od 6. marta 2008. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da se postupak odlučivanja o navedenoj žalbi odugovlači, a zbog mogućnosti otvaranja stečajnog postupka, zahteva „najhitniju odluku“.

Predlaže da Ustavni sud donese odluku kojom će utvrditi povredu navedenih ustavom garantovanih prava i pravo na naknadu štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trgovinskog suda P2. 2797/05 i P. 3318/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

U predmetu P2. 2797/05, tužilac - DP za promet na veliko ličnim zaštitnim sredstvima pri radu i vatrogasnom opremom „Zaštita rada“, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 15. jula 2005. godine Trgovinskom sudu u Beogradu podneo tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga na osnovu verodostojne isprave protiv tuženog JP „Poslovni prostor“ iz Zemuna, na osnovu koje je Trgovinski sud u Beogradu 18. jula 2005. godine doneo rešenje o izdavanju platnog naloga Pl – 21/05. Tuženi je uložio prigovor na navedeno rešenje, te je postupak preveden u parnicu P2. 2797/05. Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 5. oktobra 2005. godine. Tokom daljeg postupka, sud je zakazao pet ročišta za glavnu raspravu (9. i 28. novembra i 16. decembra 2005. godine, 8. februara i 8. marta 2006. godine), od kojih ročište zakazano za 28. novembar 2005. godine nije održano zbog neodazivanja svedoka, a na ročištu od 8. marta 2006. godine sud je doneo rešenje da se tužba smatra povučenom jer tužilac i tuženi nisu pristupili na zakazano ročište, iako su uredno pozvani. Istim rešenjem sud je ukinuo u celosti rešenje o izdavanju platnog naloga Trgovinskog suda u Beogradu Pl-21/05 od 18. jula 2005. godine.

Tužilac je 16. marta 2006. godine protiv rešenja kojim je sud konstatovao da se tužba smatra povučenom, podneo Trgovinskom sudu u Beogradu žalbu i predlog za povraćaj u pređašnje stanje, koji je odbijen rešenjem istog suda P2-2797/05 od 22. marta 2006. godine. Protiv navedenog rešenja tužilac je 4. aprila 2006. godine izjavio žalbu.

Rešenjem Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4362/06 od 31. jula 2006. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i potvrđena rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P2-2797/05 od 8. i 22. marta 2006. godine.

Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je pismeni otpravak navedenog rešenja primio 5. septembra 2006. godine.

Uvidom u spise predmeta Trgovinskog suda u Beogradu P. 3318/07 utvrđeno je da je tužilac JP „Poslovni prostor“ iz Zemuna 26. aprila 2007. godine Trgovinskom sudu u Beogradu podneo tužbu, radi iseljenja, protiv tuženog - DP za promet na veliko ličnim zaštitnim sredstvima pri radu i vatrogasnom opremom „Zaštita rada“, ovde podnosioca ustavne žalbe. Tužbenim zahtevom traženo je da sud obaveže tuženog da se sa svim licima i stvarima koje su vlasništvo tuženog iseli iz poslovnog prostora površine 504 metara kvadratnih, koji se nalazi u prizemlju u ulici F. Rozmana broj 16 u Zemunu na kojem tužilac ima pravo raspolaganja, i preda ih tužiocu na dalje korišćenje, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 3318/07.

Trgovinski sud u Beogradu je rešenjem P. 3318/07 od 24. maja 2007. godine naložio tuženom da u roku od 30 dana dostavi odgovor na tužbu.

Tuženi je 19. juna 2007. godine postupio po nalogu suda i dostavio odgovor na tužbu.

Pred prvostepenim sudom održana su četiri ročišta za glavnu raspravu (13. septembra i 6. novembra 2007. godine i 24. januara i 6. marta 2008. godine), a na ročištu od 6. marta 2008. godine sud je zaključio glavnu raspravu i doneo presudu P. 3318/07.

Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu koja je presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4879/2008 od 29. aprila 2009. godine odbijena kao neosnovana i potvrđena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 3318/07 od 6. marta 2008. godine.

Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je navedenu presudu primio 25. maja 2009. godine, a reviziju je protiv navedene presude izjavio 18. juna 2009. godine.

Dopisom GT-I broj 1313/09 od 22. jula 2009. godine Republičko javno tužilaštvo je obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da nisu našli osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 3318/07 od 6. marta 2007. godine i presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4879/2008 od 29. aprila 2009. godine.

Dopisom od 3. septembra 2009. godine Trgovinski sud u Beogradu je prosledio Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnela stranka u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu P. 3318/07, uz napomenu da su spisi predmeta dostavljeni Vrhovnom sudu Srbije 4. avgusta 2009. godine na odluku o reviziji koju je izjavio tuženi.

Vrhovni kasacioni sud je 25. avgusta 2010. godine doneo presudu Prev.169/10 i Pzz 1-3/10, kojom je u stavu prvom izreke odbijena kao neosnovana revizija tuženog-protivtužioca Društvenog preduzeća za promet na veliko ličnim zaštitnim sredstvima pri radu i vatrogasnom opremom „Zaštita rada“ iz Beograda koja je izjavljena protiv preusde Višeg trgovinskog suda sa sedištem u Beogradu Pž. 4879/2008 od 29. aprila 2009. godin, a u stavu drugom je odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca-protivtuženog izjavljen protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 3318/07 od 6. marta 2008. godine i presude Višeg trgovinskog suda sa sedištem u Beogradu Pž. 4879/2008 od 29. aprila 2009. godine.

Pismeni otpravak navedene presude punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je primio 18. oktobra 2010. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. st. 1, , 3. i 4.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58. st. 1, 2, 3. i 4.); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, da su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja, da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjena i da su strana lica izjaednačena na tržištu sa domaćim (član 84. st. 1, 2, 3. i 4.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu, da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom i da se sredstva iz javne svojine otuđuju na način i pod uslovima utvrđenim zakonom (član 89. st. 1, 2. i 3.); da se sudske odluke donose u ime naroda i da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona (član 145. st. 1. i 2.); da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu i da je zabranjen svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije (član 149. stav 1. i 2.).

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Srbije RS, br. 125/04 i 111/09) kojima je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede označenih ustavom garantovanih prava, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe u suštini nezadovoljan ishodom postupka koji je vodio pred nadležnim sudovima i koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe nalazio u fazi odlučivanja o žalbi protiv presude Trgovinskog suda P. 3318/07 od 6. marta 2008. godine, pa je i Ustavni sud povredu prava garantovanih čl. 21, 36, 58, 84. i 86, članom 145. st. 1. i 2. i članom 149. Ustava cenio u kontekstu povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao sastavnog dela prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

U odnosu na navode ustavne žalbe kojima su osporena rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P2 – 2797/05 od 8. i 22. marta 2006. godine, Ustavni sud ukazuje da je zaštita Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te sledi da se ustavnom žalbom mogu pobijati akti ili radnje, doneti ili izvršeni posle stupanja na snagu Ustava. Kako su osporena rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P2-2797/05 od 8. i 22. marta 2006. godine doneta pre stupanja Ustava na pravnu snagu, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Ustavni sud je posebno cenio postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku sa stanovišta jemstava sadržanih u odredbi člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3318/07, pa je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta njegovog pokretanja do momenta okončanja postupka. Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak započeo podnošenjem tužbe Trgovinskom sudu u Beogradu 26. aprila 2007. godine, a da je okončan donošenjem presude Vrhovnog kasacionog suda Prev.169/10 i Pzz 1-3/10 od 25. avgusta 2010. godine, te da je postupak trajao tri godine i četiri meseca, što ne ukazuje da je postupak trajao nerazumno dugo.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se vodio u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu P. 3318/07, a koji je, ukupno od dana podnošenja tužbe do dana donošenja revizijske presude, trajao tri godine i četiri meseca, nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti