Rešenje Ustavnog suda o nedopustivosti ustavne žalbe protiv odluka o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbačen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka. Sud je zaključio da ova rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, jer se njima ne odlučuje o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Željka Dakića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Željka Dakića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Čačku Kv. 434/09 od 1. decembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Čačku Kv. 491/09 od 29. decembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Željko Dakić iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 4. marta 2010. godine, preko punomoćnika Vladimira Jankovića, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Čačku Kv. 434/09 od 1. decembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u čačku Kv. 491/09 od 29. decembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Čačku K. 26/02 od 3. septembra 2007. godine oglašen krivim zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Podnosiocu ustavne žalbe je suđeno u odsustvu, jer je bio nedostupan državnim organima, a postao je dostupan 22. septembra 2008. godine, kada je lišen slobode.

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 29. aprila 2009. godine, a njegov branilac 23. novembra 2009. godine, zahtev za ponavljanje krivičnog postupka okončanog presudom Opštinskog suda u Čačku K. 26/02 od 3. septembra 2007. godine, koja je postala pravnosnažna 20. februara 2008. godine. Ovaj zahtev je odbačen osporenim rešenjem Opštinskog suda u Čačku Kv. 434/09 od 1. decembra 2009. godine. U obrazloženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi da je zahtev za ponavljanje krivičnog postupka odbačen, jer je podnet po isteku zakonom propisanog roka od šest meseci od dana nastupanja mogućnosti da se okrivljenom sudi u prisustvu, budući da je podnosilac ustavne žalbe postao dostupan državnim organima 22. septembra 2008. godine, a da su zahtevi podneti 29. aprila 2009. godine i 23. novembra 2009. godine. Okružni sud u Čačku je 29. decembra 2009. godine doneo osporeno rešenje Kv. 491/09, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Čačku Kv. 434/09 od 1. decembra 2009. godine.

4. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava pojedinačne akte koji su doneti povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Čačku K. 26/02. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenim aktima povređeni pravo na pravično suđenje i posebna prava okrivljenog iz člana 32. st. 1. i člana 33. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 33. Ustava utvrđeno je: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom (stav 3.); da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (stav 4.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (stav 6.); da lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (stav 7.); da sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (stav 8.).

Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, niti o optužbama protiv njega, već je o krivičnoj odgovornosti podnosioca odlučeno u krivičnom postupku koji je okončan donošenjem presude Opštinskog suda u Čačku K. 26/02 od 3. septembra 2007. godine, koja je postala pravnosnažna 20. februara 2008. godine. Osporenim rešenjima odlučivano je samo o tome da li su ispunjeni zakonom propisani procesni uslovi da se ponovi pravnosnažno okončan krivični postupak. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o nedopustivosti ustavne žalbe protiv odluka o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti