Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju preduzeća sa državnim kapitalom

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe bivših zaposlenih i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nenamirenja njihovih potraživanja za zarade u stečajnom postupku. Kako je stečajni dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom, država je odgovorna za isplatu dugova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14882/2023
05.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama L. H. iz Bečeja, L. J. iz Bačkog Petrovog Sela kod Bečeja, D. F, S. V, L. Đ, J. K, B. T, D. B.(1), J. V, R. R, D. S.(1), A. A, svih iz Bečeja, E. Z. iz Novog Bečeja, V. H, S. L, K. T, svih iz Bečeja, D. G. iz Bačkog Gradišta kod Bečeja, R. K, N. M. i Ž. N, svih iz Bečeja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe L. H, L. J, D. F, S. V, L. Đ, J. K, B. T, D. B.(1), J. V, R. R, D. S.(1), A. A, E. Z, V. H, S. L, K. T, D. G, R. K, N. M. i Ž. N. i utvrđuje da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20.

2. Utvrđuje se pravo L. H, L. J, D. F, S. V, L. Đ, J. K, B. T, D. B.(1), J. V, R. R, D. S.(1), A. A, E. Z, V. H, S. L, K. T, D. G, R. K, N. M. i Ž. N. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. L. H. iz Bečeja, L. J. iz Bačkog Petrovog Sela kod Bečeja, D. F, S. V, L. Đ, J. K, B. T, D. B.(1), J. V, R. R, D. S.(1), A. A, svi iz Bečeja, E. Z. iz Novog Bečeja, V. H, S. L, K. T, svi iz Bečeja, D. G. iz Bačkog Gradišta kod Bečeja, R. K, N. M. i Ž. N, svi iz Bečeja, su u periodu između 5. aprila 2022. godine i 12. septembra 2022. godine, preko punomoćnika M. G, advokata iz Bečeja, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), Osnovnom sudu u Bečeju podneli tužbe protiv Republike Srbije, radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20, nad stečajnim dužnikom „F.“ Bečej - u stečaju.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 4. istog zakona propisano da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, nadležni sudovi su dostavili ove predmete Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i spise predmeta nadležnog suda, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „F.“ AD Bečej otvoren je rešenjem Trgovinskog suda u Novom Sadu St. 40/09 od 15. oktobra 2009. godine (sada predmet Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/20). Stečajni dužnik je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada (za podnosioce S. V, J. K, D. B. i D. S. potraživanja su prijavili njihovi pravni prethodnici), koja su im priznata i nisu namirena.

Pravnosnažnim rešenjima Privrednog suda u Novom Sadu R4 St. 475/21 od 2. juna 2021. godine, R4 St. 493/21 od 2. juna 2021. godine, R4 St.605/21 od 15. juna 2021. godine, R4 St. 752/21 od 15. septembra 2021. godine, R4 St. 193/21 od 23. aprila 2021. godine, R4 St. 728/21 od 22. jula 2021. godine, R4 St. 387/21 od 7. maja 2021. godine, R4 St. 755/21 od 15. septembra 2021. godine, R4 St. 397/21 od 7. maja 2021. godine, R4 St. 389/21 od 7. maja 2021. godine, R4 St. 761/21 od 15. septembra 2021. godine, R4 St. 495/21 od 2. juna 2021. godine, R4 St. 1048/21 od 21. oktobra 2021. godine, R4 St. 653/21 od 24. juna 2021. godine, R4 St. 765/21 od 17. septembra 2021. godine, R4 St. 644/21 od 16. juna 2021. godine, R4 St. 570/21 od 16. juna 2021. godine, R4 St. 170/21 od 23. aprila 2021. godine, R4 St. 686/21 od 15. jula 2021. godine i R4 St. 609/21 od 16. juna 2021. godine je, pored ostalog, utvrđeno da je predlagačima, ovde podnosiocima ustavnih žalbi, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20.

Pored toga, u obrazloženju rešenja Privrednog suda u Novom Sadu R4 St. 752/21 od 15. septembra 2021. godine je navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/20 od 17. juna 2021. godine ispravljena lista priznatih i osporenih potraživanja utvrđena zaključkom St. 32/10 od 18. januara 2011. godine i rešenje Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10 od 9. jula 2019. godine sa svim dosadašnjim dopunama i izmenama, tako što na mesto poverioca sada pok. Lj. J, čije je potraživanje zavedeno pod rednim brojem 0148, 0149 i 0183/02 sada stupaju kao poverioci druga lica, među njima, i poverilac S. V, ovde podnositeljka, po 1/8 udela što predstavlja iznos od 161.551.32 dinara (od čega u 2. isplatnom redu 3.670,00 dinara i u 4. isplatnom redu 157.881.32 dinara).

Nadalje, u obrazloženju rešenja Privrednog suda u Novom Sadu R4 St. 728/21 od 22. jula 2021. godine je, pored ostalog, navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10 od 30. avgusta 2019. godine izmenjena lista priznatih i osporenih potraživanja utvrđena zaključkom St. 32/10 od 18. januara 2011. godine sa svim dosadašnjim dopunama i izmenama, tako što je na mesto poverioca sada pok. B. K, čije je potraživanje zavedeno pod rednim brojem 0374 ( i koje ukupno iznosi 582.896,77 dinara), stupio poverilac J. K, ovde podnosilac, na osnovu rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Bečeju V-C2.0. 153/10 od 29. marta 2010. godine.

Takođe, u obrazloženju rešenja Privrednog suda u Novom Sadu R4 St. 755/21 od 15. septembra 2021. godine je, pored ostalog, navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/20 od 7. juna 2021. godine ispravljena lista priznatih i osporenih potraživanja utvrđena zaključkom St. 32/10 od 18. januara 2011. godine sa svim dosadašnjim dopunama i izmenama, tako što na mesto poverioca sada pok. D. B.(2), čije je potraživanje zavedeno pod rednim brojem 0756, sada stupa poverilac D. B, ovde podnositeljka, na osnovu rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Bečeju, Sudska jedinica u Novom Bečeju O. 720/19 od 9. jula 2019. godine.

U obrazloženju rešenja Privrednog suda u Novom Sadu R4 St. 761/21 od 15. septembra 2021. godine je, pored ostalog, navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/20 od 7. juna 2021. godine ispravljena lista priznatih i osporenih potraživanja utvrđena zaključkom St. 32/10 od 18. januara 2011. godine sa svim dosadašnjim dopunama i izmenama, tako što na mesto poverioca sada pok. D. S.(2), čije je potraživanje zavedeno pod rednim brojem 0481 i 0061/794, sada stupa poverilac D. S.(1), ovde podnosilac, na osnovu rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Bečeju O. 540/17 od 22. decembra 2017. godine.

Konačno, u obrazloženju rešenja Privrednog suda u Novom Sadu R4 St. 765/21 od 17. septembra 2021. godine je, pored ostalog, navedeno da je rešenjima Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/20 od 7. juna 2021. godine i od 13. jula 2021. godine ispravljena lista priznatih i osporenih potraživanja utvrđena zaključkom St. 32/10 od 18. januara 2011. godine sa svim dosadašnjim dopunama i izmenama, tako što umesto S. S, čije je potraživanje zavedeno pod rednim brojevima 0204, 0137, 0180 i 0353, treba da stoji S. L, ovde podnositeljka.

4. Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odredbom člana 16. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se tužba za naknadu imovinske štete, koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona, po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Takođe, iz odredbe člana 31. stav 1. ovog zakona proizlazi da se pravo na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvaruje pred nadležnim sudovima, i to podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije. Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je odlučivao o tome da li je podnosiocima povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, zbog kašnjenja u namirenju i isplati pravnosnažno utvrđenih potraživanja iz radnog odnosa prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete u visini utvrđenih a nenaplaćenih potraživanja.

S tim u vezi, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, a koju prihvata i Ustavni sud. U više presuda koje su u ovoj vrsti predmeta donete protiv Republike Srbije, Evropski sud je zauzeo stav da je tužena država odgovorna ratione persone za neizvršenje odluka donetih protiv preduzeća sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim sudskim odlukama (videti presude u predmetima: Kačapor i drugi protiv Srbije, predstavke br. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06, od 15. januara 2008. godine, st. 96-99. i Crnišanin i drugi protiv Srbije, predstavke br. 35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06, od 13. januara 2009. godine, st. 110-111.). Navedeno stanovište prihvatio je i Ustavni sud u svojoj praksi (videti, pored drugih, odluke Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine i Už-7134/2017 od 8. novembra 2018. godine, dostupno na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu sopstveni stav da je utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov isticanja povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja, te da su pravnosnažnim rešenjima nadležnog privrednog suda usvojeni prigovori podnosilaca i utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, u kome su podnosioci (kao i pravni prethodnici podnosilaca S. V, J. K, D. B.(1) i D. S.(1)) prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, a koja su im u tom postupku priznata, ali nisu namirena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Novom Sadu da obezbedi namirenje potraživanja koja potiču iz radnog odnosa u stečajnom postupku u predmetu St. 32/20, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim kapitalom, predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava (videti Odluku Už-14718/2023 od 8. februara 2024. godine). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavne žalbe podnosilaca, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glanik RS, br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete, svakom u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Kako su podnosioci istakli i zahteve za isplatu zakonske zatezne kamate, Ustavni sud ukazuje na stavove Evropskog suda izražene u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) koji se tiču zahteva za obračunavanje i isplatu zakonske zatezne kamate za period trajanja stečajnog postupka. Naime, u navedenoj presudi je konstatovano da su podnosioci predstavki imali pravo na glavni dug i zakonsku zateznu kamatu do pokretanja stečajnog postupka, što im je i isplaćeno, a da im nakon tog datuma kamata nije isplaćena, jer na to nisu imali pravo, te je stoga zaključeno da su osporene domaće odluke u potpunosti izvršene. U tom kontekstu, Evropski sud je dalje izneo da se, iako je tužena država odgovorna za dugove društvenih, odnosno državnih preduzeća, koji su utvrđeni pravnosnažnim presudama, opšta pravila domaćeg prava i dalje primenjuju na bilo koji izvršni, odnosno stečajni postupak protiv takvog preduzeća.

8. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova parničnih postupaka koji su pred nadležnim sudom vođeni do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji je nakon toga ustupljen na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužbe podnosilaca u smislu citiranih izmena Zakona smatraju ustavnim žalbama, Ustavni sud je zahtev podnosilaca za naknadu troškova parničnog postupka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Ustavni sud primećuje da je punomoćnik podnosilaca ovih ustavnih žalbi izjavio veći broj pojedinačnih ustavnih žalbi koje sadrže istovrsne zahteve i koje se tiču istog stečajnog postupka i istog činjeničnog stanja, podnoseći posebne zahteve za svakog od podnosilaca. Ustavni sud dalje primećuje da ovakvo postupanje punomoćnika ne može doprineti ekonomičnosti, niti efikasnosti odlučivanja u predmetima u kojima stranka već duži vremenski period čeka namirenje svog potraživanja iz radnog odnosa, a što je primarni cilj delotvorne zaštite prava. Istovremeno, ovakvo postupanje dovodi do rasta ukupnog broja sudskih predmeta i može negativno da utiče na organizaciju i opterećenost u radu sudova, a što dalje može dovesti do dužeg trajanja sudskih postupaka uopšte i usporiti proces odlučivanja (videti odluku Evropskog suda u predmetu Alessandro Ferrara protiv Italije i 18 drugih predstavki, predstavke br. 2394/22 i dr, od 16. maja 2023. godine, st. 45-68.).

Ustavni sud, takođe, konstatuje da su podnosiocima S. L, E. Z, D. S.(1), D. B.(1) i S. V, odlukama nadležnog suda kojim su usvojeni njihovi prigovori radi ubrzavanja postupka pravnosnažno već dosuđeni odgovarajući novčani iznosi na ime troškova postupka za zastupanje od strane advokata. Pored toga, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosilaca, koji će, u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom na ime zastupanja od strane advokata u svakom pojedinačnom predmetu, budući da ti troškovi nisu opravdani, niti nužni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju preduzeća sa državnim kapitalom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti