Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe, utvrđujući da je dosuđeni iznos naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku neadekvatan. Sud, pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, povećava iznos naknade na 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1489/2010
30.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Žarka Pavlovića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. oktobra 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Žarka Pavlovića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 899/03 povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu , zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I. 899/03 od 26. juna 2003. godine, umanjenog za 13,12%, tj. za iznos koji je podnosilac ustavne žalbe naplatio u stečajnom postupku. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Žarko Pavlović iz Kragujevca je, preko punomoćnika Nenada Čolovića, advokata iz Kragujevca , 5. marta 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 899/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je Opštinski sud u Kragujevcu, na osnovu pravnosnažne presude, 26. juna 2003. godine doneo rešenje o izvršenju I. 889/03, kojim se određuje popis, procena i prodaja pokretnih stvari dužnika DP industrije „Filip Kljajić“ iz Kragujevca u korist poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac je naveo da je isti sud rešenjem I. 899/03 od 20. septembra 2009. godine prekinuo izvršni postupak do okončanja restrukturiranja izvršnog dužnika, a da je rešenjem IPV. 295/04 od 25. oktobra 2004. godine odbijen prigovor izvršnog poverioca na rešenje o prekidu izvršnog postupka. Takođe, Opštinski sud u Kragujevcu je, 23. novembra 2006. godine, na predlog poverioca, doneo rešenje I. 899/03 kojim se određuje nastavak izvršnog postupka, ali da postupak do danas nije okončan.

Podnosilac je istakao da su mu u predmetnom izvršnom postupku povređena prav a na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, na imovinu i na rad , iz člana 32. stav 1, člana 58. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe traži da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, naknadu materijalne i nematerijalne šetete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. A) Ustavni sud je u prethodnom postupku, zatražio od Osnovnog suda u Kragujevcu da mu dostavi spise predmeta Opštinskog suda u Kragujevcu I. 899/03, ali je dopisom Su. 139/13 od 30. septembra 2013. godine, vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda dostavio samo hronološki tok postupka I. 899/03, ne i spise predmeta. Ustavni sud je iz navedenog dopisa, kao i iz sadržine ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac , 18. juna 2003. godine podneo Opštinskim sudu u Kragujevcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika privrednog društva "Filip Kljajić", d.o.o. iz Kragujevca , radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu prav nosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1519/02 od 17. aprila 2003. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu I. 899/03 od 26. juna 2003. godine određeno je predloženo izvršenje.

Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu I. 899/2003 od 20. septembra 2004. godine prekinut je izvršni postupak do okončanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Rešenjem IPV(I)-295/04 od 25. januara 2004. godine odbijen je prigovor poverioca izjavljen na rešenje o prekidu izvršnog postupka.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, predložio je 16. novembra 2006. godine da se nastavi postupak izvršenja, pa je Opštinski sud u Kragujevcu rešenjem I. 899/03 od 23. novembra 2006. godine, odredio da predmetni izvršni postupak bude nastavljen.

U dopisu vršioca funkcije predsednika suda se navodi da u ovom predmetu dalje nije postupano.

B) Po informaciji dobijenoj od Privredenog sud u Kragujevcu, podnosilac ustavne žalbe delimično je namiren kao stečajni poverilac, u trećem isplatnom redu, po rešenju tog suda St. 45/10 od 5. aprila 2011. godine, kojim je određena glavna deoba stečajne mase, i to 13,12% od ukupno priznatog potraživanja, odnosno u iznosu od 35.870,46 dinara.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda po ovoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava, pored ostalog, utvrđeno je da svako ima pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od pokretanja postupka pa nadalje .

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje više od deset i po godina, što očigledno predstavlja nerazumno dug period za trajanje izvršnog postupka, koji zahteva hitnost u rešavanju.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Kragujevcu, a zatim Osnovni sud u Kragujevcu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak, koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Kragujevcu, a zatim Osnovnog suda u Kragujevcu, te njihovo nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od posebnog značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa podnosioca ustavne žalbe prema izvršnom dužniku.

Prema oceni Ustavnog suda, podnosilac ni na koji način nije doprineo ovako dugom trajanju postupka.

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od deset i po godin a predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevc u u predmetu I. 899/03 povređena prav a podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčen a odredb ama člana 32. stav 1. Ustava i člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, u ovom delu, usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. A) Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u prvom delu tačke 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi ocu ustavne žalbe Žarku Pavloviću zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznos u od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrp eo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno trajanje izvršnog postupka od više od deset godina, kao i značaj koji za podnosioca ima osporeni postupak. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o, prvenstveno zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

B) U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede navedenih ustavnih prava u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji takav njegov zahtev. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava doneo 29. januara 2013. godine odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu ''Marinković protiv Srbije'' u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda odnosno Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom tog suda.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je u drugom delu tačke 2. izreke utvrdio i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kragujevcu I. 899/03 od 26. juna 2003. godine, umanjenog za 13,12%, tj. za iznos koji je podnosilac ustavne žalbe naplatio u stečajnom postupku. Sud je ovako odlučio i u svojim prethodnim odlukama (između ostalih, videti Odluku Ustavnog suda Už-775/2009 od 19. aprila 2012. godine).

7. U pogledu navoda podnosioca da su mu u osporenom izvršnom postupku povređeni pravo na pravično suđenje i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa , iz člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, po oceni Suda, podnosilac za te svoje navode ne daje ustavnopravne razloge , te je u tom delu ustavna žalba odbačena , saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti