Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za uspostavljanje isplate penzije koji traje preko deset godina. Podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šrulan i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi H . S . iz Kosovske Mitrovice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba H. S . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – služba Direkcije Fonda u Prištini u predmetu D. broj 1789 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo H. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. H. S . iz Kosovske Mitrovice je, 24. decembra 2018. godine, preko punomoćnika R. G, advokata iz No vog Pazara, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 31. decembra 2018, 25. februara i 29. avgusta 2019, 12. marta, 7. novembra, 11. i 25. decembra 2020, 4. i 25. januara 2021, 11. maja, 17. avgusta i 20. oktobra 2023. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , kao elementa prava na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. Ustava i prava na penzijsko osiguranje iz člana 70. Ustava u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – služba Direkcije Fonda u Prištini u predmetu D. broj 1789 . Podnositeljka se istovremeno pozvala na povredu prava garantovanih odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanih označenim odredbama Evropske konvencije zajemčena i odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njihove povrede ispituje u odnosu na odredbe Ustava.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi ukazala da je zahtev za uspos tavljanje isplate penzije i isplatu dospelih neisplaćenih mesečnih iznosa penzije podnela 22. marta 2013. godine, te da postupak nije pravnosnažno okončan. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava u postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje u predmetu uspostavljanja isplate penzije i isplate dospelih mesečnih iznosa penzije od 15. februara 1999. godine, kada je obustavljena isplata, do 21. „februara“ 2012. godine, kada je uspostavljena isplata penzije. S tim u vezi je istakla zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i njene dopune , na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnositeljka ustav ne žalbe je 22. marta 2013. godine podnela Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – služba Direkcije Fonda u Prištini (u daljem tekstu: prvostepeni organ) zahtev za uspostavljanje isplate porodične penzije počev od 15. februara 1999. godine, priznate rešenjem broj 7009715672 od 7. decembra 1991. godine.

Privremenim rešenjem prvostepenog organa broj 181.2.5-374/2013 od 25. jula 2014. godine podnositeljki je uspostavljena isplata porodične penzije u opredeljenom mesečnom novčanom iznosu, počev od 22. marta 2012. godine, sa odgovarajućim usklađivanjima. U obr azloženju tog rešenja je navedeno da je isplata penzije uspostavljena počev od 22. marta 2012. godine, odnosno za 12 meseci unazad računajući od dana podnošenja zahteva za isplatu od 22. marta 2013. godine, saglasno članu 123. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 - Odluka US, 84/04 - drugi zakon, 85/05, 101/05 - drugi zakon, 63/2006 - Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14) .

Podnositeljka se 18. novembra 2016. godine , preko punomoćnika, obratila prvostepenom organu podneskom u kome je navela da je isplata penzije počela od marta 2012. godine, ali da joj nije dostavljeno rešenja povodom njenog zahteva, zbog čega traži da se ono dostavi njenom punomoćniku.

Navedeno prvostepeno rešenje je 28. novembra 2016. godine dostavljeno punomoćniku podnositeljke, koja je 2. decembra 2016. godine protiv istog izjavila žalbu.

Prvostepeni organ je zaključkom broj 181.6.1-180/2016 od 7. decembra 2016. godine navedenu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

Podnositeljka je potom 22. decembra 2016. godine protiv navedenog zaključka izjavila žalbu povodom koje je drugostepeni organ doneo rešenje broj 01-02/181.6.4 712/17 od 30. marta 2017. godine, kojim je, u tački 1. dispozitiva, usvojio žalbu podnositeljke i poništio navedeni zaključ ak prvostepenog organa , dok je u tački 2. dispozitiva odbio žalbu podnositeljke izjavljenu 2. decembra 2016. godine protiv prvostepenog rešenja od 25. jula 2014. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7572/17 od 21. avgusta 2018. godine uvažena je tužba podnositeljke, poništena tačka 2. dispozitiva navedenog drugostepeno g rešenja i pre dmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda doneo rešenje broj 01-02/181.6.4 712/17 od 27. septembra 2018. godine, kojim je usvojio žalbu podnositeljke, poništio prvostepeno rešenje od 25. jula 2014. godine i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje.

Prvostepeni organ je 5. novembra 2018. godine doneo rešenje broj 181.6.2-1260/2018, kojim je uspostavljena isplata porodične penzije u opredeljenom mesečnom novčanom iznosu, počev od 22. marta 2012. godine, dok je u tački 4. dispozitiva odbijen zahtev podnositeljke za uspostavljanje isplate penzije za period od 15. februara 1999. do 21. marta 2012. godine, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.4 15106/18 od 30. januara 2019. godine odbijena je žalba podnositeljke izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 3028/19 od 6. aprila 2023. godine uvažena je tužba podnositeljke, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak. Upravni sud je našao da se ne mogu prihvatiti razlozi tuženog organa da je potraživanje podnositeljke za isplatu penzije za period od 15. februara 1999. do 21. marta 2012. godine zastarelo . Ovo iz razloga što nemogućnost isplate penzija tokom 1999. godine nije okolnost koju je prouzrokovala podnositeljka ustavne žalbe i koja bi, kao takva, mogla biti razlog za primenu odredbe člana 123. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pa nije jasno od kakvog je značaja činjenica da se podnositeljka do 2013. godine nije obraćala Fondu zahtevom za nastavak isplate penzije. Takođe je ukazano na to da nije navedena konkretna zakonska odredba iz koje bi proizlazilo da je potraživanje podnositeljke zastarelo. Kako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada, u toku njihovog korišćenja prestanu da postoje uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava, u smislu odredbe člana 110. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Upravni sud je ocenio da u osporenom rešenju nisu dati razlozi u tom pogledu.

Rešenjem drugostepenog organa 01-02/181.6.4 15106/18 od 17. jula 2023. godine usvojena je žalba podnositeljke, poništeno prvostepeno rešenje od 5. novembra 2018. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

3.2. U toku navedenog postupka po zahtevu podnositeljke za uspostavljanje isplate penzije, prvostepeni organ je, u postupku pokrenutom po službenoj dužnosti, doneo rešenje broj 181.8.2-5/2019 od 12. avgusta 2019. godine kojim je obustavio isplatu njene porodične penzije sa 7. septembrom 2014. godine. U sprovedenom postupku je utvrđeno da je podnositeljka, kao korisnik penzije kod Fonda, stekla i koristi počev od 8. septembra 2014. godine penziju u skladu sa uredbama UNMIK-a o penzijama na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a tu činjenicu nije blagovremeno prijavila Fondu. Saglasno odredbi člana 119. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, nije moguće da se u istom periodu na teritoriji Republike Srbije koriste dve penzije. Navedeno prvostepeno rešenje je potvrđeno u postupku po žalbi podnositeljke rešenjem drugostepenog organa P-7131 od 23. oktobra 2020. godine. Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 1766/21 od 28. septembra 2023. godine uvažena je tužba podnositeljke, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208. stav 2.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 2.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („S lužbeni glasnik RS", br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23 – Odluka US), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, je propisano: da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.).

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – služba Direkcije Fonda u Prištini u predmetu D. broj 1789 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je osporeni upravni postupak pokrenut povodom za hteva za uspostavljanje isplate penzije od 22. marta 2013. godine, da nije pravnosnažno okončan i da se nalazi u fazi prvostepenog rešavanja o zahtevu . Iz navedenog proizlazi da osporeni postupak traje deset godina i devet meseci. Ustavni sud je imao u vidu da je uporedo sa osporenim postupkom u toku i postupak , pokrenut po službenoj dužnosti, radi obustavljanja isplate penzije podnositeljke, čija isplata je uspostavljena počev od 22. marta 2012. godine, ali njegovo trajanje nije cenio jer nije istaknut zahtev za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku, niti su u dopunama ustavne žalbe dati razlozi kojima se osporava njegovo trajanje.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da je on izašao iz okvira koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode upravni postupak, odnosno suda koji vodi upravni spor, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje donekle složeno, ali da se ne postavljaju složena pravna pitanja, posebno imajući u vidu da je, nakon donošenja presude Grudić protiv Srbije od 17. aprila 2012. godine ( predstavka broj 31925/08), Evropski sud za ljudska prava doneo odluku u predmetu Skenderi i drugi protiv Srbije od 27. jula 2017. godine ( predstavke br. 15090/08, 27952/10, 35372/10, 35374/10 i 47575/12), a koji se, takođe, odnosio na pitanje obustave isplate penzija osiguranicima sa prebivalištem na teritoriji AP Kosovo i Metohija i njihovo ponovno uspostavljanje.

Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ima legitiman interes da se o nje nom zahtevu za uspostavljanje isplate penzije u celini odluči u razumnom roku.

Kada je reč o ponašanju podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da ona u periodu od tri i po godina nije, u skladu sa odredbom člana 208. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, podnela žalbu zbog nedonošenja i nedostavljanja prvostepenog rešenja po njenom zahtevu od 22. marta 2013. godine. Naime, podnositeljka se tek 18. novembra 2016. godine tim povodom obratila prvostepenom organu, nakon čega joj je dostavljeno prvostepeno rešenje od 25. jula 2014. godine doneto po zahtevu od 22. marta 2013. godine.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je utvrdio da su u pre dmetnom postupku doneta dva prvostepena i četiri drugostepena rešenja, kao i da su vođena dva upravna spora o zakonitosti konačnih rešenja . Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) , činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (presude ESLjP, Pavlyulynets protiv Ukrajine , broj 70763/01, od 6. septembra 2005. godine, stav 51, i Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, od 10. juna 2008. godine , stav 51.). Ovaj sud je, takođe, uzeo u obzir da je drugi upravni spor u ovoj pravnoj stvari trajao četiri godine i nepuna dva meseca, što se, samo po sebi, ne može smatrati razumnim, pogotovo zbog toga što je postupak koji je prethodio podnošenju druge tužbe trajao šest godina i što su u tom upravnom sporu razmatrana ista sporna pitanja kao i u prethodnom.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, neefikasno i sporo postupanje upravnih organa i Upravnog suda, kao i propuštanje podnositeljke da u periodu od tri i po godine koristi pravno sredstvo za ubrzanje postupka u skladu sa zakonom. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa i suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu ESLjP izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine ( predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima ESLjP, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja organa uprave i Upravnog suda .

7. Imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan, to je Ustavni sud zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, kao i zahtev podnositeljke ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, odbacio kao preuranjen, rešavajući kao u tački 4. izreke ove odluke, odnosno kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.