Usvajanje ustavne žalbe zbog arbitrerne primene odredaba Sudskog poslovnika

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu podnositeljke B. I., utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Viši sud je proizvoljno odbacio prigovor za ubrzanje postupka, pogrešno izjednačavajući administrativno arhiviranje predmeta sa pravnosnažnim okončanjem sudskog postupka, čime je onemogućio zakonsku zaštitu stranke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14909/2024
19.03.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić, i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. I. iz Bariča kod Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. I. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu R4P 931/24 od 13. septembra 2024. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu R4P 931/24 od 13. septembra 2024. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg. 241/22 (kasnije predmeti Ržg. 271/23 i Ržg. 17/25).

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. I. iz Bariča kod Beograda, podnela je Ustavnom sudu, 24. oktobra 2024. godine, preko punomoćnika S. F, advokata iz Loznice, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4P 931/24 od 13. septembra 2024. godine, zbog povrede načela iz čl. 18, 21. i 22. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rehabilitaciju i naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32, 35, 36. i 58. Ustava, kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg. 241/22. Podnositeljka se pozvala i na povredu odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ukazuje da je označenom odredbom Konvencije garantovano pravo na pravično suđenje čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se eventualna povreda ili uskraćivanje ovog prava ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu R4P 931/24 od 13. septembra 2024. godine kojim je odbačen prigovor podnositeljke radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg. 241/22.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka 9. septembra 2024. godine podnela prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg. 241/22 koji je odbačen kao nedozvoljen osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu R4P. 931/24 od 13. septembra 2024. godine sa obrazloženjem da je 22. februara 2023. godine predmet rešen na drugi način, shodno članu 250. Sudskog poslovnika, te da je predmet arhiviran; da u momentu podnošenja prigovora postupak pred sudom nije bio okončan, niti je okončan u trenutku pisanje ove ustavne žalbe.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje. Tražio je naknadu nematerijalne štete, troškova postupka radi ubrzavanja postupka, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Obrenovcu R4P 63/21 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na predmet Osnovnog suda u Obrenovcu R4P. 63/21:

Predlagač B. I, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 29. marta 2021. godine Osnovnom sudu u Obrenovcu prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Obrenovcu Prr. 1/20.

Osnovni sud u Obrenovcu je rešenjem R4P. 63/21 od 10. avgusta 2021. godine usvojio prigovor i rešio o troškovima postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe je izjavila žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Obrenovcu u delu u kojem je rešeno o troškovima postupka.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Ržg 241/22 od 29. avgusta 2022. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu, na dopunu.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Ržg 271/23 od 7. marta 2022. godine ponovo vratio spise predmeta prvostepenom sudu, na dopunu.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Ržg 17/25 od 8. septembra 2025. godine preinačio rešenje Osnovnog suda u Obrenovcu R4P 63/21 od 10. avgusta 2021. godine, tako što je dosudio veći iznos troškova postupka.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na predmet Višeg suda u Beogradu R4P. 931/24:

Predlagač B. I, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 9. septembra 2024. godine podnela Višem sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg 241/22.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4P 931/24 od 13. septembra 2024. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je tom sudu podnet prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu, a u kom predmetu nije odlučeno o žalbi podnositeljke na rešenje Osnovnog suda u Obrenovcu R4P 63/21 od 10. avgusta 2021. godine; da je Viši sud u Beogradu 29. avgusta 2022. godine doneo rešenje kojim je spis predmeta R4P 63/21 vratio Osnovnom sudu u Obrenovcu na dopunu, dok je 22. februara 2023. godine predmet rešen na drugi način, shodno članu 250. Sudskog poslovnika, kojim je propisano da u svim drugostepenim postupcima kada se predmet vraća na dopunu prvostepenog postupka znak konačnog rešenja se stavlja po proteku roka od 90 dana od dana dostavljanja spisa prvostepenom sudu, te je predmet arhiviran; da je odredbom člana 250. stav 2. Sudskog poslovnika propisano da se predmet označava kao konačno rešen kada je odluka otpremljena bez obzira da li je pravnosnažna, a pre otpremanja odluke; da kako je navedeni postupak u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg 241/22 u vreme podnošenja prigovora bio konačno rešen, u smislu citirane odredbe člana 250. Sudskog poslovnika, to je sud prigovor podnositeljke odbacio, u smislu člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora (član 6. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo, (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

Sudskim poslovnikom („Službeni glasnik RS", br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15-ispravka, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18, 78/18, 43/19, 93/19 i 18/22) bilo je propisano: da se Sudskim poslovnikom propisuje unutrašnje uređenje i rad sudova u Republici Srbiji, a naročito: uređenje i rad odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; rad zajedničke sednice odeljenja i sednice svih sudija; obaveštavanje javnosti o radu sudova; vođenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina; pružanje pravne pomoći i održavanje sudskih dana; pružanje međunarodne pravne pomoći; evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; pripravnička praksa; postupanje sudskog osoblja sa strankama; vođenje upisnika i pomoćnih knjiga; postupanje sa spisima; postupanje po predstavkama i pritužbama; vođenje statistika i izrada izveštaja o radu; naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanje sa sudskim depozitima; uvođenje zajedničkih službi u mestima s više sudova i drugih pravosudnih organa; odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu; kao i druga pitanja uređenja i rada suda, za koja je zakonom određeno da se uređuju sudskim poslovnikom, kao i da se primenom Sudskog poslovnika obezbeđuje uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova važnih za unutrašnju organizaciju i rad suda (član 1.); da kada je predmet konačno rešen, ispred rednog broja stavlja se oznaka konačnog rešenja i da se predmet označava kao konačno rešen kada je odluka otpremljena bez obzira da li je pravnosnažna, a pre otpremanja odluke, samo ako je ovim poslovnikom određeno (član 250. st. 1. i 2.); da u svim drugostepenim postupcima, kada se predmet vraća na dopunu prvostepenog postupka, znak konačnog rešenja stavlja se po proteku roka od 90 dana od dana dostavljanja spisa prvostepenom sudu (član 250. stav 20.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Beogradu R4P 931/24 od 13. septembra 2024. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg. 241/22, sa obrazloženjem da je navedeni postupak u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg 241/22 u vreme podnošenja prigovora bio konačno rešen, u smislu člana 250. Sudskog poslovnika.

Ispitujući da li je Viši sud u Beogradu proizvoljno ili arbitrerno primenio pravo, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku strankama pružena mogućnost da traže zaštitu ovog prava dok je postupak u kojem učestvuju još u toku. Na ovaj način stranka može da utiče da se što pre odluči o njenim pravima i obavezama. Za zaštitu ovog prava, strankama su na raspolaganju prigovor i žalba, a stranci koja uspe sa svojim zahtevom na raspolaganju je i zahtev za pravično zadovoljenje. Postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor stranke mogu da podnesu od pokretanja postupka čija se dužina trajanja osporava, pa sve dok se taj postupak ne okonča i to u bilo kom trenutku kada smatraju da predmetni postupak nerazumno dugo traje, s tim da se prigovor podnosi onom sudu pred kojim postupak teče u momentu njegovog podnošenja. Sud kojem je ovo pravno sredstvo podneto prvo prethodno ispituje podnesak, u smislu postojanja procesnih pretpostavki da se po njemu postupa. Kako postupak po pravnom sredstvu otpočinje njegovim podnošenjem, to sud ispituje ispunjenost procesnih pretpostavki u odnosu na taj momenat (ovako se Ustavni sud izjasnio u Odluci Už-2750/2021 od 7. juna 2023. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da se u postupku u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg 241/22 (kasnije predmeti Ržg. 271/23 i Ržg. 17/25), čije se ubrzavanje tražilo, rešavalo o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Obrenovcu R4P. 63/21 od 10. avgusta 2021. godine i da je o navedenom pravnom leku rešeno rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 17/25 od 8. septembra 2025. godine, dok je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet 9. septembra 2024. godine, dakle znatno pre pravnosnažno okončanja postupka u navedenom predmetu Višeg suda u Beogradu.

S druge strane, Sudskim poslovnikom propisani su unutrašnje uređenje i rad sudova, sa ciljem da se njegovom primenom obezbedi uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova važnih za unutrašnju organizaciju i rad suda. Između ostalog, ovim aktom je propisano označavanje završenih predmeta. Predmet se označava kao konačno rešen, kako je propisano, kada je odluka otpremljena, bez obzira na to da li je pravnosnažna (a pre otpremanja odluke, ako je tako određeno ovim aktom). Da u svim drugostepenim postupcima, kada se predmet vraća na dopunu prvostepenog postupka, znak konačnog rešenja stavlja se po proteku roka od 90 dana od dana dostavljanja spisa prvostepenom sudu. Prema oceni Ustavnog suda, iz navedenog sledi da postoji razlika između okončanog postupka i rešenog predmeta, odnosno označavanja predmeta kao rešenog za potrebe rukovanja tim predmetom.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da stanovište izneto u osporenom rešenju nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takva primena bila na štetu podnositeljke ustavne žalbe.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu R4P 931/24 od 13. septembra 2024. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg. 241/22 (kasnije predmeti Ržg. 271/23 i Ržg. 17/25), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud poništio osporeno rešenje, to nije posebno razmatrao navode podnositeljke o povredi načela iz čl. 18, 21. i 22. Ustava i prava na rehabilitaciju i naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 35, 36. i 58. Ustava

8. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njenom prigovoru ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a pravo na pravično zadovoljenje, saglasno navedenom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova koji su prouzrokovani u postupku radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Što se tiče dela ustavne žalbe u kome podnositeljka ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu Ržg. 241/22 (kasnije predmeti Ržg. 271/23 i Ržg. 17/25), Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud, osim u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što ovde nije slučaj. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer nije nadležan za odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

12. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog arbitrerne primene odredaba Sudskog poslovnika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti