Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđenje prava korišćenja na katastarskim parcelama. Postupak, pokrenut 2004. godine, nije okončan zbog značajnih perioda neaktivnosti suda, naročito kašnjenja u ekspediciji presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Biserke Pribak i Aleksandra Pribaka, oboje iz Prokuplja, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sed nici Veća održanoj 22. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Biserke Pribak i Aleksandra Pribaka i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Prokuplju u predmetu P. 3017/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu P. 803/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Prokuplju da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Biserka Pribak i Aleksandar Pribak, oboje iz Prokuplja, su 5. avgusta 2009. godine, preko punomoćnika Dragutina Vidosavljevića, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Prokuplju u predmetu P. 3017/08.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da su 12. maja 2004. godine Opštinskom sudu u Prokuplju podneli tužbu radi utvrđenja prava korišćenja katastarskih parcela br. 1805 i 1810/04 u KO Prokuplje; da je Opštinski sud u Prokuplju 5. juna 2006. godine doneo presudu P. 1540/04 koja im je dostavljena 5. marta 2008. godine; da je Okružni sud u Prokuplju rešenjem Gž. 789/08 od 8. decembra 2008. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu, nakon čega je Opštinski sud u Prokuplju rešenjem P. 3017/08 od 18. februara 2009. godine prekinuo predmetni parnični postupak, pri čemu u ovom rešenju nije navedeno kada će se postupak nastaviti. Smatraju da im je ovakvim postupanjem suda povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku kao i pravo na imovinu. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu navedenih Ustavom garantovanih prava, kao i da naloži nadležnom sudu da predmetni parnični postupak okonča bez odugovlačenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju P. 803/10 (ranije Opštinskog suda u Prokuplju P. 3017/08), na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci Biserka Pribak i Aleksandar Pribak su 1. jula 2004. godine Opštinskom sudu u Prokuplju podneli tužbu protiv tuženih Opštine Prokuplje i Republike Srbije, radi utvrđenja prava korišćenja katastarskih parcela br. 1805 i 1810/04 u KO Prokuplje. Po podnetoj tužbi formiran je predmet P. 1540/04.

Tužba i poziv za prvo ročište za glavnu glavnu raspravu zakazano za 28. oktobar 2004. godine ekspedovani su strankama 6. oktobra 2004. godine. Tužena Republika Srbija dostavila je odgovor na tužbu 26. oktobra 2004. godine, a tužena Opština Prokuplje odgovor na tužbu je dostavila 27. oktobra 2004. godine.

Do donošenja rešenja P. 1540/04 od 17. juna 2005. godine Opštinski sud u Prokuplju je održao dva ročišta za glavnu raspravu (28. oktobar 2004. godine i 23. februar 2005. godine), a ročište zakazano za 17. januar 2005. godine nije održano zbog neurednog pozivanja zastupnika drugotužene i nedostavljanja izveštaja traženog od Republičkog geodetskog zavoda. Ročište za glavnu raspravu koje je zakazano za 1. decembar 2004. godine sud je odložio. Na ročištu održanom 23. februara 2005. godine sud je odredio izvođenje dokaza veštačenjem i zakazao sledeće ročište za 31. mart 2005. godine, s tim što u spisima predmeta nema zapisnika sa ovog ročišta. U ovom delu postupka izveden je dokaz uviđajem na licu mesta.

Rešenjem P. 1540/04 donetim na ročištu od 17. juna 2005. godine, sud je rešenjem odbacio tužbu tužilaca kao nedozvoljenu, nakon čega je zakazao ročište za glavnu raspravu za 17. novembar 2005. godine, koje nije održano zbog neuredog pozivanja zastupnika drugotužene.

Na sledećm ročištu održanom 8. decembra 2005. godine izveden je dokaz saslušanjem veštaka, a 5. juna 2006. godine glavna rasprava je zaključena.

Presudom Opštinskog suda u Prokuplju P. 1540/04 od 5. juna 2006. godine tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Presuda je ekspedovana parničnim strankama 22. februara 2008. godine, a punomoćniku tužilaca je uručena 11. marta 2008. godine.

Odlučujući o žalbi tužilaca, Okružni sud u Prokuplju je rešenjem Gž. 789/08 od 8. decembra 2008. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Prokuplju P. 1540/04 od 5. juna 2006. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, predmet je zaveden pod brojem P. 3017/08. Prvo ročište za glavnu raspravu sud je zakazao za 18. februar 2009. godine, i na istom je, na osnovu odredbe člana 215. stav 1. Zakona o parničnom postupku, doneo rešenje P. 3017/08 kojim je prekinut postupak u ovoj pravnoj stvari, s tim što rešenjem nije odlučeno kada će se predmetni parnični postupak nastaviti. Navedeno rešenje ekspedovano je parničnim strankama 20. februara 2009. godine i protiv istog nijedna od stranaka nije izjavila žalbu.

Tužioci su preko punomoćnika, podneskom od 24. septembra 2009. godine, predložili nastavak postupka. Nakon stupanja na snagu Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) i Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ , br. 116/08 i 104/09) , predmet je kod Osnovnog suda u Prokuplju zaveden pod brojem P. 803/10. O predlogu tužilaca za nastavak predmetnog parničnog postupka još nije doneta odluka.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Članom 10. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje shodno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da ako je sud postupak prekinuo iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1) ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dana donošenja, da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak pokrenut 12. maja 2004. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Prokuplju i da još uvek nije okončan, jer je postupak u ovoj pravnoj stvari prekinut rešenjem Opštinskog suda u Prokuplju P. 3017/08 od 18. februara 2009. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da, s obzirom na prirodu tužbenog zahteva kojim se traži utvrđenje prava korišćenja na predmetnim katastarskim parcelama, na strani podnosilaca postoji interes za efikasno vođenje postupka i donošenje odluke o tužbenom zahtevu. U pogledu ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosioci nisu doprineli dužini trajanja sudskog postupka, jer su se odazivali pozivima na ročišta, ali istovremeno ističe da podnosioci ustavne žalbe nisu izjavili žalbu protiv rešenja o prekidu postupka, već su 24. septembra 2009. godine predložili nastavak postupka. Navedeni period od nepunih sedam meseci (od 18. februara 2009. godine do 24. septembra 2009. godine) ne može se staviti na teret prvostepenom sudu, već isključivo podnosiocima ustavne žalbe.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u osporenom sudskom postupku, Ustavni sud konstatuje da je Opštinski sud u Prokuplju prvostepenu presudu P. 1540/04 od 5. juna 2006. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca, doneo dve godine posle pokretanja postupka, te da je u tom periodu ročišta za glavnu raspravu zakazivao u prihvatljivim rokovima, osim u dva slučaja kada su ročišta zakazana u intervalima od pet, odnosno šest meseci (ročišta od 17. novembra 2005. godine i 5. juna 2006. godine). Međutim, po oceni Ustavnog suda, najveći doprinos trajanju predmetnog postupka ogleda se u tome što je navedena prvostepena presuda ekspedovana parničnim strankama godinu dana i osam meseci posle donošenja, što predstavlja neprihvatljivo dug period. Prema stanovištu Ustavnog suda, postupak pred drugostepenim sudom okončan je u prihvatljivom roku, budući da je o izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude Okružni sud u Prokuplju odlučio za nešto više od osam meseci. Na kraju, neizvesno je kada će se predmetni parnični postupak okončati, jer prvostepeni sud još uvek nije odlučio o predlogu podnosilaca ustavne žalbe od 24. septembra 2009. godine za nastavak postupka, a izrekom rešenja o prekidu nije odlučeno do kada će prekid trajati.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Prokuplju u predmetu P. 3017/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Prokuplju pod brojem P. 803/10, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu kao u tački 1. izreke ove odluke (prvi deo).

Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

6. U pogledu navoda podnosilaca ustavne žalbe da im je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnosilaca da im se utvrdi povreda navedenih Ustavom garantovanih prava preuranjen, iz razloga što u parničnom postupku koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu P. 803/10 još uvek nije odlučeno o postavljenom tužbenom zahtevu, niti su iscrpljena pravna sredstva za zaštitu navedenih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu u kojem su podnosioci tražili da im se utvrdi povreda prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević