Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenog i neblagovremenog pravnog leka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda, jer je zahtev za zaštitu zakonitosti pravilno odbačen kao nedozvoljen. Žalba protiv presuda nižih sudova odbačena je kao neblagovremena, jer je podneta nakon isteka zakonskog roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Miloševića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

 

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Miloševića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Spzz. 79/08 od 22. septembra 2008. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Dragana Miloševića izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 5608/06 od 20. decembra 2006. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž.1703/07 od 26. decembra 2007.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Milošević iz Beograda je 16. decembra 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, a 15. januara 2009. godine i dopunu ustavne žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Spzz. 79/08 od 22. septembra 2008. godine, presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 5608/06 od 20. decembra 2006. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1703/07 od 26. decembra 2007. godine, zbog povrede prava iz čl. 3, 4, 18, 19, 20, 21. i 22, člana 32. stav 1, člana 36, člana 58. stav 1. i člana 97. tačka 7. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi „da su osporenim sudskim odlukama povređena i uskraćena njegova ljudska i svojinska prava, zajemčena Ustavom i važećim zakonima kojima je regulisana oblast privatizacije društvene imovine u vreme od kad je započeta i izvršena privatizacija NIP Kompanija Novosti ad Beograd". Povodom naloga Ustavnog suda da uredi ustavnu žalbu tako što će navesti ustavna prava za koja smatra da su mu povređena, sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo jemči, podnosilac ustavne žalbe je istakao sve napred navedene ustavne odredbe, koje citira navodeći da su mu ta ustavna prava povređena "jer mu je NIP Kompanija Novosti ad iz Beograda formalističkim odlukama skupštine akcionara onemogućila pravo na pun iznos od 17 akcija po osnovu radnog staža, jer je dobio samo 6 akcija, a sve to preko pristrasnog postupanja svih sudskih instanci".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Ustavni sud je, polazeći od navoda podnosioca ustavne žalbe, utvrdio da se ustavnom žalbom, bez obzira na veliki broj navedenih ustavnih odredaba, poziva na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, imajući u vidu suštinu navoda podnosioca ustavne žalbe da je zbog pristrasnog postupanja svih sudskih instanci lišen punog iznosa akcija "Kompanije Novosti" a.d. Beograd.
Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Spzz. 79/08 od 22. septembra 2008. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca izjavljen protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1703/07 od 26. decembra 2007. godine i presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 5608/06 od 20. decembra 2006. godine. Zahtev za zaštitu zakonitosti je odbačen kao nedozvoljen iz razloga što prema Zakonu o parničnom postupku stranka može izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku. Međutim, kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije zahtev je odbačen.
Odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona, koja se odnosi na to da je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.). Članom 3. stav 3. Zakona je određeno da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koje su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.
Članom 418. Zakona propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Iz navedenih odredaba Zakona, po nalaženju Ustavnog suda, proizlazi da i stranka može izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, ali samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona. Međutim, podnosilac ustavne žalbe je izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku i zbog pogrešne primene materijalnog prava, iz kojih razloga se ne može izjaviti ovo vanredno pravno sredstvo, u smislu navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 421. stav 2. istog Zakona propisano je da se u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na postupanje po izjavljenoj reviziji, na osnovu kojih je Vrhovni sud Srbije i odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen.
Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni sud Srbije u obrazloženju osporenog rešenja dao ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih je podnosiočev zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu kojim se osporava akt naveden u tački 1. izreke.
4. Ustavni sud konstatuje da kada je vanredno pravno sredstvo nedozvoljeno ili je izjavljeno na način suprotan zakonu, blagovremenost ustavne žalbe se ceni u odnosu na datum prijema drugostepene odluke, kojom je parnični postupak pravnosnažno okončan.
Kako je osporenu drugostepenu presudu Višeg trgovinskog suda Pž. 1703/07 od 26. decembra 2007. godine podnosilac ustavne žalbe primio 8. februara 2008. godine, a ustavnu žalbu je izjavio 16. decembra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u preostalom delu neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog u članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u tački 2. izreke ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 5608/06 od 20. decembra 2006. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 1703/07 od 26. decembra 2007. godine odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 1268/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi; nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti
• Už 304/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u vezi stečajnog postupka
• Už 705/2008: Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe u sporu protiv Agencije za privatizaciju
• Už 333/2009: Odluka Ustavnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti i razumnom roku
• Už 540/2008: Ustavni sud o neosnovanosti žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije
• Už 389/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije
• Už 2232/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti u parničnom postupku