Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog odbacivanja revizije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Revizija je neosnovano odbačena zbog navodnog nedostatka punomoćja u spisima, iako je iz zapisnika bilo vidljivo da je punomoćje priloženo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1494/2011
04.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. V. iz A, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. V. i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 851/10 od 8. decembra 2010. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog sudu Rev.II 851/10 od 8. decembra 2010. godine i određuje da taj sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1277/09 od 30. septembra 2009. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. D. V. iz A, preko punomoćnika B. L. V, advokata iz A, podnela je 2. aprila 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 851/10 od 8. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim revizijskim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija podnositeljke ustavne žalbe, jer u spisima predmeta ne postoji punomoćje u za to zakonom predviđenoj formi kojim je advokat B. L. ovlašćena na izjavljivanje revizije, iako je u konkretnoj pravnoj stvari podnositeljku ustavne žalbe, kao tužilju, zastupala navedeni advokat, po ovlašćenju koje je podnositeljka dala u toku trajanja parnice.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – US) je iste sadržine kao član 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 6747/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 10. januara 2003. godine lično podnela tužbu Opštinskom sudu u Aranđelovcu protiv tuženog poslodavca. U uvodu rešenja od 18. aprila 2003. godine, kojim je prekinut predmetni parnični postupak, konstatovano je da tužilju zastupa punomoćnik B. L, advokat iz A. Navedeni advokat je zastupala tužilju na svim ročištima, osim u periodu od 17. septembra 2007. godine do 24. septembra 2008. godine, kada je tužilju zastupao drugi advokat. U zapisniku sa svih održanih ročišta navedeno je da lica koja su zastupala tužilju, to čine po punomoćju priloženom u spisima.

Opštinski sud u Kragujevcu je 14. novembra 2008. godine doneo presudu P. 262/07, kojom je odlučio o tužbenom zahtevu tužilje. U uvodu ove presude navedeno je da je punomoćnik tužilje B. L. V, advokat iz A. Protiv navedene prvostepene presude u ime tužilje žalbu je izjavila pomenuti advokat.

Odlučujući o izjavljenim žalbama, Okružni sud u Kragujevcu je doneo presudu Gž. 1277/09 od 30. juna 2009. godine. U uvodu označene drugostepene presude navedeno je da je punomoćnik tužilje advokat B. L. V.

A. B. L. V. je protiv označene drugostepene presude izjavila reviziju, navodeći da reviziju izjavljuje kao punomoćnik tužilje. Vrhovni kasacioni sud, rešavajući o izjavljenoj reviziji, doneo je osporeno rešenje Rev.II 851/10 od . decembra 2010. godine, kojim je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilje izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1277/09 od 30. juna 2009. godine. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je tužba podneta 10. januara 2003. godine i da ju je lično potpisala tužilja, kao i da u spisima ne postoji punomoćje izdato od strane tužilje u pismenom obliku na osnovu odredbe člana 91. stav 1. Zakona o parničnom postupku, prema kome bi advokat B. L. bila ovlašćena u parnici, odnosno za izjavljivanje revizije. Kako u spisima ne postoji punomoćje, dalje se navodi u obrazloženju osporenog rešenja, u za to zakonom predviđenoj formi, kojim je advokat B. L. ovlašćena na izjavljevanje revizije, to revizija podneta u ime tužilje nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09) bilo je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da stranka izdaje punomoćje u pisanom obliku, kao i da ako posumnja u istinitost pismenog punomoćja, sud će rešenjem naložiti punomoćniku da podnese overeno punomoćje, stim da protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba; da se zapisnik sastavlja o radnjama preduzetim na ročištu (član 117. stav 1.); da isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koje je u takvom obliku izdalo preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnog ovlašćenja koje joj je povereno zakonom (javna isprava) dokazuje istinitost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje (član 230. stav 1.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koji nije advokat (član 401. stav 2. tačka 2.).

5. Analizirajući osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud je utvrdio da i iz obrazloženja osporenog revizijskog rešenja proizlazi da je revizija koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila nedozvoljena iz razloga što advokat podnositeljke nema punomoćje za izjavljivanje revizije, niti ga je u prethodnom postupku priložio.

S tim u vezi Ustavni sud ukazuje da je prvostepeni sud, na svim ročištima konstatovao u zapisniku da podnositeljku zastupaju punomoćnici, koji su punomoćja priložili spisima predmeta. Takođe, u uvodu i prvostepene i drugostepene presude je navedeno da podnositeljku zastupa određeni advokat.

Prema oceni Ustavnog suda, činjenica da spisima predmeta u momentu kada ih je razgledao revizijski sud, nije bilo združeno punomoćje advokata koji je u ime podnositeljke ustavne žalbe izjavilo reviziju, pri činjenici da je u zapisniku sa ročišta konstatovano da je punomoćje priloženo spisima, po oceni Ustavnog suda, ne može da bude od uticaja na pravo podnositeljke kao revidenta na izjavljivanje revizije. Ustavni sud ukazuje da je uredno vođenje spisa predmeta obaveza parničnog suda, te nesaglasnost između zapisnički konstatovane činjenice da je punomoćje priloženo u spisima predmeta i stvarne sadržine spisa predstavlja propust suda, koja ne može biti na štetu stranke u bilo kojoj fazi sudskog postupka.

Ustavni sud ukazuje da je izneti stav već ranije zauzeo (videti Odluku u predmetu Už-3024/2010 od 17. februara 2011. godine).

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je, u situaciji kada je revizija odbačena iako je o njoj trebalo meritorno odlučiti, suštinski došlo do povrede, odnosno do uskraćivanja prava podnositeljke da nadležan sud oceni sve navode podnete revizije i pravično raspravi i odluči o potencijalnim pravima podnositeljke ustavne žalbe na koja je u reviziji ukazala, te da je označenim revizijskim rešenjem podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnositeljke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev.II 851/10 od 8. decembra 2010. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o reviziji podnosteljke izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1277/09 od 30. juna 2009. godine, te je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog odbacivanja revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti