Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Postupak izvršenja trajao je deset godina. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1494/2016
26.09.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. R . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. R . i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2171/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 103 /07, I. 1489/08 i Osnovnog suda u Čačku I. 8957/10) podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 103/07 od 24 . januara 2007. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. R . iz Čačka izjavio je Ustavnom sudu, 24. februara 2016. godine, preko punomoćnika D. Lj. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu , zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, zbog neizvršavanja rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 103/07 od 24. januara 2007. godine. Podnosilac je tražio i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju.

Podnosilac je , preko istog punomoćnika , 1 . marta 2017. godine, izjavio novu ustavnu žalbu kojom je osporio rešenja Osnovnog suda u Čačku I. 2171/11 od 26. januara 2016. godine i Ipv(i) 31/17 od 25. januara 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava. Ovom ustavnom žalbom podnosilac je od Ustavnog suda tražio da se ponište navedena rešenja , da se utvrdi povred a prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku, kao i naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjima povređena označena ustavna prava, jer je drugostepenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen njegov prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 2171/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je , u svo jstvu izvršnog poverioca, 23. januara 2007. godine podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv izvršnog dužnika AD „F.“ Čačak, na osnovu prav osnažne presude istog suda P1. 1075/05 od 5. oktobra 2006. godine, kojom je (tuženi) izvršni dužnik obavezan na isplatu određenih novčanih iznosa na ime neisplaćene minimalne zarade. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud je rešenjem I. 103/07 od 24. januara 2007. godine odredio sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima izvršnog dužnika .

Protiv rešenja o izvršenju izvršni dužnik je 2. februara 2007. godine izjavio žalbu, nakon čega je Opštinski sud rešenjem I. 103/07 od 2. aprila 2007. godine delimično obustavio sprovođenje izvršenja i to za iznos od 8.096,00 dinara sa pripadajućom kamatom, dok je rešenjem od 18. jula 2007. godine postupak obustavljen i u delu koji se odnosio na naplatu pripadajućih doprinosa.

Opštinski sud je na osnovu predloga izvršnog poverioca od 31. oktobra 2008. godine doneo rešenja I. 1489/08 od 4. novembra 2008. godine i od 26. januara 2009. godine kojima je dozvoljena promena sredstva izvršenja , tako što je određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari (motornih vozila) izvršnog dužnika i usvojena privremena mera zabrane otuđenja pokretnih stvari.

Protiv rešenja Opštinskog suda I. 1489/08 od 26. januara 2009. godine izvršni dužnik je izjavio žalbu 11. februara 2009. godine, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 821/09 od 25. maja 2009. godine.

Nakon toga, 12. juna 2009. godine izvršen je popis pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud) I. 8957/10 od 31. maja 2010. godine prekinut je postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, a isti je po predlogu izvršnog poverioca nastavljen reš enjem od 25. maja 2011. godine.

Protiv rešenja o nastavku postupka izvršni dužnik je izjavio prigovor, koji je odbačen kao nedozvoljen rešenjem Osnovnog suda u Čačku Ipv (I). 229/11 od 18. novembra 2011. godine.

Rešenjem Osnovnog suda I. 8957/10 od 12. aprila 2012. godine odbijeni su i odbačeni predlozi izvršnog dužnika za određivanje zastoja i odlaganje sprovođenja izvršenja , protiv kojeg je izvršni dužnik izjavio prigovor i isti je odbijen kao neosnovan rešenjem Osnovnog suda Ipv (I). 333/12 od 6. decembra 2012. godine.

Nakon toga, rešenjem Osnovnog suda I. 2171/11 od 5. juna 2013. godine delimično je obustavljen postupak izvršenja u odnosu na jedno motorno vozilo.

Zaključcima Osnovnog suda od 2. i 13. juna 2014. godine naloženo je izvršnom poveriocu da se izjasni o daljem toku postupka, s obzirom na to da prema izveštaju Policijske uprave, nije moglo da se utvrdi da su motorna vozila na kojima je traženo izvršenje registrovana na izvršnog dužnika.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u predmetu I. 2171/11 od 26. januara 2016. godine obustavljen je postupak izvršenja u predmetu I. 2171/11, jer je rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 39/18 od 14. decembra 2015. godine otvoren postup ak stečaja nad izvršnim dužnikom AD „F.“ Čačak.

Postupajući po prigovoru podnosioca ustavne žalbe, Osnovni sud je doneo osporeno rešenje Ipv(i) 31/17 od 25. januara 2017. godine, kojim je odbacio njegov prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja, nalazeći da isti nije dozvoljen saglasno odredbi člana 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda od 3. februara 2016. godine ukinuto je rešenje Privrednog suda u Čačku St. 39/18 od 14. decembra 2015. godine, tako da se nad AD „F.“ Čačak više ne vodi stečajni postupak.

4. Odredbama Ustava, na čij e se povred e poziva podnosi lac ustavne žalbe, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak započet podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu od strane podnosioca 23. januara 2007. godine i da je pravnosnažno okončan rešenjem Osnovnog suda Ipv (I). 31/17 od 25. januara 2017. godine, dakle nakon deset godina .

Imajući u vidu da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja se mogu pojaviti tokom postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje nadležnih sudova i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da nijedan od ovih činilaca, u konkretnom slučaju, ne može biti opravdanje za desetogodišnje trajanje izvršnog postupka koji je po svojoj prirodi hitan. Ovo posebno imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije svojim postupanjem doprineo odugovlačenju postupka.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, a kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna od karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda građana u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine , Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja parvičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova.

7. Analizirajući navode ustavne žalbe u delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava , Ustavni sud ocenjuje da propust izvršnog suda da obezbedi namirenje potraživanja po pravnosnažnoj presudi donetoj u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika koji je u vreme nastanka predmetnog potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog član om 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenj em o izvršenju Opštinskog suda I. 103/07 od 24. januara 2007. godine, umanjenih za iznose koji su eventualno već naplaćeni po t om osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. S obzirom na to da je usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na imovinu i podnosiocu ustavne žalbe utvrdio pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda I. 103/07 od 24. januara 2007. godine , i na taj način otklonio štetne posledice utvrđene povrede prava, Ustavni sud nije razmatrao ustavn u žalb u izjavljen u protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku u predmetu I. 2171/11 od 26. januara 2016. godine i Ipv(i) 31/17 od 25. januara 2017. godine , nalazeći da bi to, u konkretnom slučaju, bilo bespredmetno (s tim u vezi videti , pored mnogih drugih, Odluku Ustavnog suda Už-8066/2015 od 24. januara 2019. godine) .

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti