Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Odbacivanje prigovora radi ubrzavanja izvršnog postupka zbog formalnih nedostataka, kada je postupak vodio javni izvršitelj, predstavlja preterani formalizam i neustavno ograničavanje pristupa sudu. Osporeno rešenje je poništeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-14957/2021
11.07.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Milan Škulić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi M . D . iz Niša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. D . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 614/21 od 12. oktobra 2021. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 614/21 od 12. oktobra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu javnog izvršitelja Dimitrija Miloševića iz Beograda Iivk. 2484/13.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. D . iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 27. oktobra 2021. godine, preko punomoćnika D . S , advokata iz Niša , ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 614/21 od 12. oktobra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu javnog izvršitelja Dimitrija Miloševića iz Beograda Iivk. 2484/13.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac tek 2021. godine saznao da je protiv njega kao izvršnog dužnika pokrenut postupak izvršenja pred javnim izvršiteljem Dimitrija Miloševića iz Beograda u predmetu Iivk 2484/13 i to tako što ga je telefonskim putem saradnik iz ove kancelarije obavestio o tome; da su njegovom punomoćniku 28. septembra 2021. godine uručeni kopija predloga za izvršenje od 13. avgusta 2013. godine i zaključak o sprovođenju izvršenja od 10. juna 2021. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje. Tražio je naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je, 5. oktobra 2021. godine , Prvom osnovnom sudu u Beogradu prigovor radi ubrza vanja postupka u predmetu javnog izvršitelja Dimitrija Miloševića iz Beograda Iivk. 2484/13. U prigovoru je, između ostalog, navedeno: da je pred javnim izvršiteljem 23. avgusta 2013. godine pokrenut postupak na osnovu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvaranja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga; da u samom postupku nije preduzeta nijedna izvrš na radnja radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca; da javni izvršitelj od donošenja zaključka o izvršenju iz 2013. godine, pa sve do 10. juna 2021. godine, kada donosi zaključak o sprovođenju izvršenja plenidbom 2/3 mesečne zarade, nije preduzimao nikakve radnje u cilju sprovođenja izvršenja; da se iz prethodno navedeno g može videti da tokom s amog postupka nije preduzeta nijedna izvršna radnja.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4i. 614/21 od 12. oktobra 2021. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog akta je, između ostalog, navedeno: da imajući u vidu da je punomoćnik podneo prigovor radi ubrzavanja postupka, a da prigovor ne sadrži obavezne elemente - naziv suda koji vodi postupak ili pred kojim se vodi postupak, poslovni broj sudskog predmeta i podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem, pri čemu odsustvo ovih obaveznih elemenata prigovora onemogućava da se po njemu postupa, već se prigovor predlagača odnosi na postupanje javnog izvršitelja, to je sud našao da je prigovor podnet suprotno članu 6. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega je isti morao biti odbačen; da je prilikom donošenja odluke sud imao u vidu predlog da sud naloži javnom izvršitelju da bez odlaganja preduzme sve potrebne mere i radnje radi bržeg okončanja postupka i da izvesti predsednika suda o preduzetim radnjama, ali je našao da je navedeni predlog neosnovan, jer shodno Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sud ne može napred navedeno naložiti javnom izvršitelju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da prigovor sadrži naziv suda koji vodi postupak ili pred kojim se vodi postupak, poslovni broj sudskog predmeta i podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. ta. 2, 4. i 6)); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

U vezi sa istaknutom povredom prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud najpre ukazuje da se u navedenoj vrsti postupka pravo na suđenje u razumnom roku prvenstveno garantuje izvršnom poveriocu koji je neposredno pravno zainteresovan da se izvršenje sprovede u najkraćem mogućem roku radi ostvarivanja svog prava priznatog izvršnom , odnosno verodostojnom ispravom. Osnovni cilj izvršnog postupka jeste efikasno i u razumnom roku namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Izuzetno i izvršnom dužniku se garantuje pravo na suđenje u razumnom roku, ali u onim fazama izvršnog postupka u kojima se odlučuje o njegovim pravima i obavezama. U izvršnom postupku podnosilac ustavne žalbe je imao svojstvo izvršnog dužnika i u prigovoru radi ubrzavanja postupka je, između ostalog, istakao da javni izvršitelj od donošenja zaključka o izvršenju od 2013. godine pa sve do 10. juna 2021. godine, kada donosi zaključak o sprovođenju izvršenja, nije preduzimao nikakve radnje u cilju sprovođenja izvršenja, što po oceni Ustavnog suda, predstavlja konkretnu radnju nečinjenja koja je na štetu podnosioca kao dužnika.

Ustavni sud, zatim, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava akt suda kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka, sa obrazloženjem da se prigovor predlagača odnosi na postupanje javnog izvršitelja, pa je, stoga, podnet suprotno članu 6. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , kao i to da predsednik suda ne može da naloži javnom izvršitelju da bez odlaganja preduzme sve potrebne mere i radnje radi bržeg okončanja postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud, dalje, ukazuje da je u osporenom aktu zauzet posebni pravni stav da podneti prigovor radi ubrzavanja postupka ne sadrži obavezne elemente - naziv suda koji vodi postupak ili pred kojim se vodi postupak, poslovni broj sudskog predmeta i podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem, pri čemu odsustvo ovih obaveznih elemenata prigovora onemogućava da se po njemu postupa. U vezi sa navedenim, Ustavni sud nalazi da se u svakom konkretnom slučaju, a imajući u vidu njegove karakteristike i osobenosti, mora ispitati da li je primena procesnog pravila bila ustavnopravno prihvatljiva. Kad je reč o primeni procesnih pravila, Ustavni sud ukazuje na opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njegovom ili njenom zahtevu u meritumu (Videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske, br. 59601/09, 17. septembra 2013. godine, stav 21.).

U konkretnom slučaju, protiv podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog dužnika određeno je izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga i to 2013. godine kada je već bio u primeni Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, a u skladu sa kojim je predmetno izvršenje u celini bilo u isključivoj nadležnosti izvršitelja , znači, kako faza određenja tako i faza sprovođenja izvršenja (čl. 251. do 256.). Ustavni sud , stoga, ocenjuje da je utvrđenje da je podnosilac u konkretnom slučaju trebalo da navede kao obavezne zakonske elemente prigovora - naziv suda koji vodi postupak, poslovni broj sudskog predmeta i podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem, predstavljalo nametanje preteranog procesnog tereta za podnosioca, jer on nije ni bio u mogućnosti da navede te elemente , imajući u vidu da je predmetno izvršenje u celini bi lo u isključivoj nadležnosti izvršitelja.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetn og izvršnog postupka nedopušten, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 614/21 od 12. oktobra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu javnog izvršitelja Dimitrija Miloševića iz Beograda Iivk. 2484/13, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti