Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Sud je utvrdio da podnositeljki, koja se dugi niz godina nije interesovala za svoj radnopravni status, nije povređeno pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Medine Kurbašević Leković iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Medine Kurbašević Leković izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/09 od 11. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Medina Kurbašević Leković iz Novog Pazara je 8. avgusta 2009. godine, preko punomoćnika Ismeta Kalića, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/09 od 11. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da joj je odluka o prestanku radnog odnosa uručena tek posle 14 godina, kada više nisu postojali ni disciplinski organ, ni fabrika, a da je rokove za sudsku zaštitu poštovala, te da je nezakonita presuda Vrhovnog suda Srbije koja se zasniva na prethodno nezakonitim presudama nižestepenih sudova.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Opštinski sud u Novom Pazaru je 17. septembra 2008. godine doneo presudu P. 502/08 kojom je: usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe i poništeno kao nezakonito rešenje broj 62/92 od 29. januara 1993. godine, kojim je podnositeljki ustavne žalbe prestao radni odnos 4. juna 1992. godine i obavezana je tužena ''Raška'' Viskozna predionica d.o.o. iz Novog Pazara da podnositeljku ustavne žalbe vrati na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti stečenoj radom u roku od osam dana od prijema presude (stav 1.); odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja - podnositeljka ustavne žalbe tražila da sud obaveže tuženu da je proglasi tehnološkim viškom i po tom osnovu izvrši isplatu naknade, po osnovu socijalnog programa (stav 2.); obavezana tužena da podnositeljki ustavne žalbe isplati naknadu zarade u visini minimalne zarade za period od 1. oktobra 1994. godine do 1. novembra 2007. godine sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dospeća svakog mesečnog iznosa, pa do konačne isplate u roku od osam dana po prijemu presude (stav 3.); obavezana tužena da na ime podnositeljke ustavne žalbe uplati doprinose socijalnog osiguranja počev od 4. juna 1992. godine, pa do vraćanja na rad, u roku od osam dana po prijemu presude (stav 4.); obavezana tužena da podnositeljki ustavne žalbe isplati na ime naknade parničnih troškova iznos od 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude (stav 5.).
Protiv prvostepene presude punomoćnik tužene je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Rešavajući po žalbi, Okružni sud u Novom Pazaru doneo je presudu Gž. 1613/08 od 2. aprila 2009. godine kojom je usvojena žalba i preinačena prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju je navedeno da u sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka, ali da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Dalje je navedeno da predmet radnog spora može biti konačna, a ne pravnosnažna odluka o pravu, obavezi ili odgovornosti radnika, a da u konkretnom slučaju ne postoji drugostepena odluka jer podnositeljka ustavne žalbe protiv prvostepene odluke poslodavca nije izjavila prigovor, odnosno nije tražila da se preispita prvostepena odluka, tako da je ista postala pravnosnažna. Takođe je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe radnu knjižicu sa ostalim dokumentima od tužene preuzela 2. novembra 1998. godine, kao i da je odjavljena iz osiguranja, te da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je saznala za prestanak radnog odnosa tek 12. novembra 2007. godine, kada je primila rešenje o prestanku radnog odnosa.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, podnositeljka ustavne žalbe je izjavila reviziju, o kojoj je Vrhovni sud Srbije odlučio osporenom presudom Rev. 798/09 od 11. juna 2009. godine, kojom je revizija odbijena kao neosnovana. U obrazloženju je navedeno da je podnositeljki ustavne žalbe prestao radni odnos rešenjem broj 69/92 od 29. januara 1993. godine, zbog neopravdanog izostanka sa posla duže od pet radnih dana. Podnositeljka je koristila plaćeno odsustvo zbog privremenog prestanka potrebe za njenim radom, a bila je u obavezi da se javi na posao 4. juna 1992. godine. S obzirom na to da se nije odazvala pozivu da otpočne sa radom, radni odnos joj je prestao 4. juna 1992. godine. Dalje je navedeno da je suprug podnositeljke ustavne žalbe preuzeo njenu radnu knjižicu sa ostalim dokumentima 2. novembra 1998. godine i da je odjavljena iz osiguranja kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Po oceni Vrhovnog suda Srbije, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, s obzirom na to da se ne može prihvatiti navod da je podnositeljka saznala za prestanak radnog odnosa tek kada je primila rešenje 12. novembra 2007. godine, s obzirom na činjenicu da je njen suprug primio njenu radnu knjižicu 2. novembra 1998. godine. Pored toga je navedeno i da pravo iz radnog odnosa može biti povređeno ne samo aktom, već i faktičkom radnjom, udaljenjem sa rada, te je imenovana mogla poslodavcu da podnese zahtev za ostvarivanje svojih prava u roku od 15 dana od dana uručenja odluke kojom joj je povređeno pravo, odnosno od dana kada je saznala za povredu prava. Dalje je navedeno da podnositeljka ustavne žalbe nije pružila dokaze da se u spornom periodu interesovala za svoj radnopravni status, niti je od saznanja za povredu prava iskoristila mogućnost za zaštitu svog prava pred nadležnim sudom, zbog čega je, po oceni Vrhovnog suda, podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem, nakon upućivanja na plaćeno odsustvo, iskazala volju za prestankom radnog odnosa kod tužene. Stoga je po oceni Vrhovnog suda pravilno postupio Okružni sud u Novom Pazaru, budući da je radni odnos podnositeljke ustavne žalbe kod tužene i faktički i formalno prestao 1992. godine.
4. Odredbama člana 60. stav 4. Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda doneta od strane Ustavom i zakonom ustanovljenog suda, koji je u sprovedenom postupku utvrdio činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučio primenom merodavnih odredaba materijalnog prava. Po oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, te primena odgovarajućeg materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje pravnog stava suda u ovoj pravnoj stvari, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje osporene presude Vrhovnog suda Srbije. Takođe, navod podnositeljke ustavne žalbe da je o prestanku radnog odnosa saznala tek po prijemu rešenja o prestanku radnog odnosa, koje joj je uručeno nakon više od 14 godina od dana donošenja, kao i razlozi zbog kojih je podnositeljki ustavne žalbe prestao radni odnos, ukazuju da se podnositeljka ni jednom ni na koji način u spornom periodu nije interesovala za svoj radnopravni status, iako je posledica prestanka radnog odnosa bilo i to što je prestala da joj se isplaćuje zarada. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nisu povređena prava zajemčena članom 60. stav 4. Ustava.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu