Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda, nalazeći da je procesno pravo pravilno primenjeno. Delovi žalbe koji se odnose na nižestepeno rešenje i povredu prava na suđenje u razumnom roku odbačeni su kao neblagovremeni, jer je postupak pravosnažno okončan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1497/2008
11.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Božanski iz Čonoplje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Marije Božanski izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 88/09 od 18. marta 2009. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Marije Božanski izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Somboru IPV (i) 15/2008 od 15. septembra 2008. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba Marije Božanski izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku I. 777/1999 koji se vodio pred Opštinskim sudom u Somboru.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marija Božanski iz Čonoplje je preko punomoćnika - advokata Voje I. Matijevića, 15. decembra 2008. godine podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Somboru IPV (i) 15/2008 od 15. septembra 2008. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a 20. maja 2009. godine dostavila je dopunu ustavne žalbe kojom osporava i rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 88/09 od 18. marta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je postupanjem Opštinskog suda u Somboru povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je postupak izvršenja trajao devet godina, a okončan je osporenom odlukom suda kojom je odbijen predlog za izvršenje. Podnositeljka dalje ističe da je neshvatljivo da Opštinski sud u Somboru primenjuje ranije važeći Zakon o izvršnom postupku i raniji Zakon o parničnom postupku, a da Vrhovni sud Srbije povodom zahteva za zaštitu zakonitosti primenjuje novi Zakon o izvršnom postupku i novi Zakon o parničnom postupku, kojim je znatno sužena mogućnost ulaganja ovog vanrednog pravnog leka. Predložio je da Ustavni sud poništi rešenje Opštinskog suda u Somboru IPV (i) 15/2008 od 15. septembra 2008. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 88/09 od 18. marta 2009. godine, kao i da odloži izvršenje u predmetu Opštinskog suda u Somboru I. 777/1999 do konačne odluke, jer bi sprovođenjem izvršenja za podnositeljku ustavne žalbe nastala nenadoknadiva šteta.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je propisano da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 19. januara 2009. godine podnela Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv pravosnažnog rešenja Opštinskog suda u Somboru IPV (i) 15/2008 od 15. septembra 2008. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog i izvršnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, ne navodeći pri tom o kojoj se bitnoj povredi odredbe procesnog zakona radi.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 88/09 od 18. marta 2009. godine, odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Somboru IPV (i) 15/2008 od 15. septembra 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je istaknuto da u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije ukazano na nedozvoljena raspolaganja stranaka koja bi predstavljala bitnu povredu u smislu člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, pa zbog toga nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, kao i da navodi koji se odnose na pogrešnu primenu materijalnog prava i druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, nisu relevantni, jer na osnovu člana 417. Zakona o parničnom postupku to nisu dozvoljeni razlozi za izjavljivanje ovog pravnog leka.

4. Odredbom člana 14. Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), u vreme čijeg važenja je započet postupak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u Somboru I. 777/1999, bilo je propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim saveznim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 304. važećeg Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Odredbom člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku je propisano da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona, dok je članom 418. Zakona propisano da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog je ovlašćena da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama, preko advokata, izjavi ovaj pravni lek.

Odredbom člana 361. stav 2. tačka 5) istog Zakona propisano je da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3).

Postupanje Vrhovnog suda Srbije po izjavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti uređeno je odredbama člana 421. Zakona i to tako što je propisano da Vrhovni sud ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva, kao i da se u postupku povodom zahteva shodno primenjuju odgovarajuće odredbe tog zakona kojima je uređen postupak po reviziji, među kojima su i odredbe da sud neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbacuje.

Odredbom člana 491. stav 6. Zakona o parničnom postupku je propisano da će se o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona podignut pred nadležnim sudom po dotadašnjim pravilima, rešavati po tim pravilima.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 88/09 od 18. marta 2009. godine, nije povređeno ustavno pravo podnositeljke zajemčeno ovom odredbom – pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud je konstatovao da je osporeno rešenje doneo zakonom ustanovljen sud u granicama svoje nadležnosti, u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonskim odredbama i da se rešenje zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava. Ustavni sud ocenjuje da je postupak, koji je prethodio ustavnosudskom, bio vođen na način kojim je podnositeljki ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravično suđenje.

Ustavni sud takođe ocenjuje da je Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju pravilno primenio odredbe procesnog prava o vremenskom važenju zakona, primenjujući u konkretnom slučaju, odredbe sada važećeg Zakona o parničnom postupku. Naime, citirana odredba 304. novog Zakona o izvršnom postupku uređuje vremensko važenje zakona i jasno propisuje na koje se postupke izvršenja i obezbeđenja ima primeniti. S obzirom na to da je postupak izvršenja u predmetu Opštinskog suda u Somboru I. 777/1999 započet pre stupanja na snagu ovog zakona, na njega se primenjuju odredbe ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine. Kako ni ranijim, niti važećim Zakonom o izvršnom postupku, nije bio uređen postupak po zahtevu za zaštitu zakonitosti, to se na osnovu odredbe člana 14. istog Zakona shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je uređen taj postupak. Pošto je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet u vreme važenja Zakona o parničnom postupku od 2004. godine, to shodna primena odredaba Zakona o parničnom postupku na koju upućuje Zakon o izvršnom postupku podrazumeva shodnu primenu Zakona koji je na snazi u vreme podnošenja ovog vanrednog pravnog sredstva, a ne onog koji je bio na snazi u vreme započinjanja izvršnog postupka. Ovo iz razloga što, po oceni Ustavnog suda, iz navedenih zakonskih odredaba sledi da upućivanje na shodnu primenu odredaba Zakona o parničnom postupku znači upućivanje na primenu odredaba onog zakona koji važi u vreme kada na određeni pravni institut treba primeniti njegove odredbe. Kako je podnosilac ustavne žalbe izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti 19. januara 2009. godine, na taj postupak se shodno primenjuju odredbe sada važećeg Zakona o parničnom postupku, saglasno odredbi člana 491. stav 6. istog Zakona.

Ustavni sud dalje ocenjuje da je osporena odluka Vrhovnog suda Srbije zasnovana na relevantnim procesnim odredbama koje se odnose na dopuštenost izjavljenog pravnog sredstva, a sa stanovišta Zakonom propisanih razloga za njegovo izjavljivanje. Ovo stoga što podnositeljka ustavne žalbe nije ukazala na nedozvoljena raspolaganja stranaka koja bi predstavljala bitnu povredu u smislu odredaba člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, pa zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, što je izjavljeno pravno sredstvo činilo nedozvoljenim, a što opet ima za procesnu posledicu njegovo odbacivanje.

Ustavni sud nalazi da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji je, nakon pravosnažno okončanog izvršnog postupka, iniciran podnošenjem zahteva za zaštitu zakonitosti od 19. januara 2009. godine, jer je taj postupak okončan nakon nepuna dva meseca donošenjem rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 88/09 od 18. marta 2009. godine. Dakle, period od dva meseca se nikako ne može smatrati nerazumno dugim za odlučivanje o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi podnositeljke ustavne žalbe o učinjenoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava podnositeljka zasniva na prethodno istaknutoj povredi prava na pravično suđenje, to nema osnova da Ustavni sud utvrdi ni povredu ovog prava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kom je izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Somboru IPV (i) 15/2008 od 15. septembra 2008. godine i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku I. 777/1999 koji se vodio pred Opštinskim sudom u Somboru, Ustavni sud je našao da ustavna žalba u ovom delu nije blagovremena.

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Uvidom u fotokopiju povratnice o prijemu rešenja Opštinskog suda u Somboru IPV (i) 15/2008 od 15. septembra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe pismeni otpravak navedenog rešenja primila 17. oktobra 2008. godine.

Ustavni sud naglašava da je osporenim, drugostepenim rešenjem Opštinskog suda u Somboru IPV (i) 15/2008 od 15. septembra 2008. godine meritorno odlučeno o predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe u izvršnom postupku, čime je izvršni postupak pravosnažno okončan. Kasnije preduzete procesne radnje koje su ostale bez pravnog efekta, oličene kroz podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti iz razloga koji Zakonom nisu dozvoljeni, te stoga odbačenog rešenjem Vrhovnog suda Srbije, ne mogu se smatrati sastavnim delom i jedinstvenom celinom sa već pravosnažno okončanim izvršnim postupkom, niti u pogledu povrede prava na pravično suđenje, niti u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku, kao jednog od elemenata Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Dakle, u ovom konkretnom slučaju mora se odvojeno razmatrati izvršni postupak okončan pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Somboru IPV (i) 15/2008 od 15. septembra 2008. godine i postupak iniciran podnošenjem zahteva za zaštitu zakonitosti od 19. januara 2009. godine, jer ne postoji kontinuitet meritornog odlučivanja o predlogu za izvršenje, između osporenog rešenja Opštinskog suda u Somboru i osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije. U takvoj pravnoj situaciji, Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe mora se odvojeno ceniti u odnosu na svaki osporeni akt.

Imajući u vidu datum prijema osporenog pojedinačnog akta, te činjenicu da je ustavna žalba izjavljena 15. decembra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba u tom delu nije blagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, takođe, odbacio zahtev za odlaganje izvršenja u predmetu Opštinskog suda u Somboru I. 777/1999, s obzirom na to da je doneo konačnu odluku.

8. Polazeći od navedenog Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti